Пензионер на вешалима

пише: Михајло Басара

Пензионер Слободан Стефановић из Крагујевца провео је у притвору једну ноћ, јер је ударио на савест осетљивих властодржаца Србије. Припретио је вешањем самог себе, како би олакшао обавезе таман финансијски консолидованог буџета. Његова брига, међутим, схваћена је као претња вешањем неког од власника Србије. Ето, како се и најбоља пензионерска намера изокрене. Додуше, мало је невешто и тешко препознатљиво нацртао самог себе на вешалима, па су пресавесни чувари пуни рефлекса за сопствену безбедност видели себе на њима. Е сад, неки су одмах применили дубинску психологију устврдивши да је то осећање кривице. Резултат тог перформанса и није лош јер можда пробуди истинску савест за будућност Србије.

Како год било Слободану је притисак скочио, пуштен је из притвора и сад човек објашњава оно што је свима у Србији очигледно.

Председник Александар Вучић, творац свега у Србији, сигурно памти (одавно он влада) да су се и у кругу Војне академије вешали они који су пребегли из Југославије у срећну земљу Србију а један радник је уговор који је склопила власт са страним инвеститором оверио вешањем. Свега је било и још увек има. Једино нема бољег живота док се страни инвеститори, домаћи тајкуни и њихови јатаци које народ (он је луд без сумње) бира на изборима, стрве на преосталом од Србије. Међу њима су људски ресурси постали најпрофитабилнији. Ко не побегне бољи живот му сам дође у Србију, договори се са њеним власником и ето „златног доба“.

У њему златном грађани без остатка схватише да је њихова највећа срећа што имају такву власт па због тога већ десет недеља ту срећу исказују на улицама Србије. Међу њима има, по први пут и мноооогооо пензионера. До сад су били мале маце, слушали власника свега у Србији, а ево сад, не можеш да их препознаш. Најупорнији су они из Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, који у све већем јединству грађана осећају најаву правде у Србији.