Kako će utamničeni penzioneri šetati

Uzeto od nepoznatog autora.

Posle genijalne odluke sinoc da se penzionerima od danas dozvoli setnja tri puta nedeljno, pola sata i najdalje 300 metara od kuce, struka se nasla u problemu. Kako to pretociti u praksu? Kako policija da zna da li je penzioner bio u setnji pola sata ili dva sata? Kako da zna da li je zaustavljen 300 ili 600 metara od mesta stanovanja? Nije da predsednik ne veruje svojim najdrazim podanicima, ali neka metodologija se mora utvrditi. Da bude “ ni po babu ni po stricevima.“ Mada setaci baba i striceve uglavnom i nemaju.

Sinoc je struka vodila zucnu raspravu na ovu temu. Eksperti su suceljavali misljenja. Vecinom su usvojena sledeca resenja. Svaki penzioner dobice od drzave klupce sa 300 metara kanapa i masku. Obaveza penzionera je, kada u setnju krene, da jedan kraj kanapa veze za kvaku ulaznih vrata. U setnji klupce lagano odmotava. Kada kanapa nestane istekao je tristoti metar i vreme je za povratak u sigurnost doma.

Vise su se koplja lomila oko metodologije kojom se utvrdjuje kada je penzioner iz stana krenuo. Ima svakakvih ljudi. Neki bi namotavali i odmotavali vise puta. Ne postuje to drzavu. Odluceno je da policijac, kada zaustavi penzionera u setnji, postavi pitanje sta je zadnje bilo na Pinku pre izlaska. Na osnovu toga, lako se odredjuje tacno vreme polaska. U stanicama policije bice operateri koji ce samo gledati Pink da ne bi doslo do zabune.

Eksperti su jos jednom dokazali da to jesu. Javlja se samo jedan problem. Problem ukrstenih putanja. Moze doci do preplitanja kanapa i, ne daj Boze, vezivanja u cvor. To je reseno tako sto ce mladi volonteri SNS voditi racuna da se penzioneri ne zamrse i da sve protekne u najboljem redu. Vazna je samo dobra organizacija. Po tom pitanju nasa drzava je bez premca.