Синдикати и пензионери заједно
Пише: Живомир Жика Тешић, политиколог
Свако је заинтересован за судбину имовине Фонда ПИО, чија је вредност већа од 10 милијарди
Сведоци смо да неолиберални капитализам довршава процес индивидуализације који је праћен фрагментацијом многих форми удруживања и организовања. Код нас је тај процес отпочео почетком деведесетих година 20. века, али је посебно интензивиран после 2000. године, под видом увођења слободне демократије и плурализма. То је чињено у спрези официјелне власти, капитала, спољног фактора, личних и приватних или групних интереса и похлепом за брзим стицањем богатства.
Разорни талас подела и фрагментација захватио је и синдикалне и пензионерске организације и потпуно разорио њихову претходну структуру. Процес разградње привреде одразио се и на разградњу синдиката, па смо тако убрзо добили шест синдикалних централа и око 23.000 регистрованих синдикалних организација. Нека предузећа и компаније су предњачили у томе, па смо нпр. у „Железницама Србије” имали 28 синдиката, у ГСБ-у 21…
Поводом доношења Закона о приватизацији друштвене и државне имовине, чије је спровођење уништило нашу индустрију, после 2000. године синдикати не успевају да се уједине и да се томе супротставе. Па ни касније нови Закон о раду – који се доноси по захтеву страног фактора (ММФ) и капитала и минимизира вековима стицана права радника, претварајући их у робу у „људске ресурсе” – не успева да уједини синдикате.
Судбина подела није мимоишла ни пензионерске организације. Данас имамо око 500 разних удружења пензионера регистрованих у АПР-у.
Који су то заједнички интереси и циљеви синдиката и пензионера који их повезују?
Пензионери очекују од државе да им по свом нахођењу удели оно што су током радног века зарадили и оставили држави на чување за своју старост, а она потрошила, запослени да им власници чији капитал стварају уделе барем толике плате да могу пристојно да преживе, а већина незапослених очекује да им се укаже прилика да буду експлоатисани.
Класични циљеви синдиката су: побољшање укупног положаја и права радника, борба за веће и пристојне зараде, безбедност и здравље на раду, правна заштита и друго. Али је општа одредница и једних и других борба за бољи друштвени, социјални, економски и материјални положај запослених и пензионера. Они су међусобно судбински повезани, што ову структуру чини веома хомогеном.
Реч је о популацији од око 2.160.000 стално запослених – будућих пензионера, о 1.707.586 пензионера и око 650.000 запослених на привременим и повременим пословима, дакле о популацији коју чине више од четири милиона пунолетних грађана – бирача. Сви су они обухваћени пензијским системом, једним од највећих система код нас, за чију судбину морају бити заинтересовани.
Које су то теме, који су то проблеми за које верујемо да су од заједничког интереса за синдикалне и пензионерске организације? Споменућемо само неколико тема из области система ПИО о којима би требало водити расправу.
Нема запосленог грађанина који не би желео да зна каква је судбина средстава која се издвајају путем доприноса за будућу пензију – како се са њима располаже и ко и како управља и колику пензију може очекивати.
Свако је заинтересован за судбину имовине Фонда ПИО, чија је вредност већа од 10 милијарди, стечене уплатама из доприноса Фонда ПИО, дакле имовине пензионера, пре свега у бањама и рехабилитационим центрима – како се њом управља и располаже и под каквим условима се могу користити њихове услуге.
Могу ли се и на који начин вратити пензионерима средства остварена последњих година применом Закона о смањењу пензија и укидањем усклађивања пензија са трошковима живота?
Каква је будућност система ПИО и да ли га држава види као социјалну категорију или као релативно стабилан систем с могућношћу да, поред средстава од доприноса и оних која су му Уставом загарантована, остварује и додатне приходе од своје имовине и партиципацијом у средствима неких јавних предузећа која располажу имовином стеченом средствима Фонда ПИО?
Сматрамо да су ово најзначајнија питања о којима би синдикалне и пензионерске организације морале да утврде заједничке ставове и јединствено се боре за унапређење система ПИО.
Политиколог у пензији
Преузето из Политика, Погледи 10.08.2020.