Тајне које крије предлог финансијског плана Фонда ПиО

Вишегодишње обмане грађана о издвајању из буџета за финансирање обавеза Фонда ПиО се настављају. После преузимања већинског управљања Фондом у децембру 2014. године од стране актуелне власти, стварни власници Фонда, пензионери и осигураници односно запослени који уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање имају све мање информација о приходима по основу доприноса.

Предлог финансијског плана Фонда ПиО

У Предлогу финансијског плана Фонда о којем ће ових дана расправљати народни посланици, предвиђени су приходи по основу доприноса пензијског и инвлидског осигурања од 596,9 милијарди динара или око 77%  и 153,6 милијарди динара које се планирају као приход из буџета Републике Србије или око 23%  укупно потребне суме за обавезе Фонда. Предлог плана се уклапа у ограничење потрошње на пензије од 11% БДП које је наводно наметнуо ММФ у Србији иако је нелогично јер се пензије, очигледно 77% финансирају из доприноса сада запослених.  Овакво ограничење је можда разумљиво за неке источно-европске државе у којима се финансијска средства за пензије у целини издвајају из буџета. Сума која се  у буџету Републике Србије за 2021. години планира за финансирање Фонда ПиО је око 2,56 % процењеног БДП.

Неразумљив трансфер од стране Фонда ПиО Фонду здравственог осигурања

У Предлогу  плана финансирања Фонда ПиО у 2021. години је предвиђен трансфер Фонду за здравствено осигурање у износу од 59,46 милијарди динара по основу здравственог осигурања пензионера а што је прописано Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање. Другачије казано, из буџета се планира новац Фонду ПиО да би га ОН уплатио Фонду за здравствено осигурање. Вероватно је ово наслеђе из прошлости када је у Фонду ПиО преливало и када су се вишкови трошили и на овај начин. Са том гимнастиком се у данашње време, непотребно приказује увећана зависност Фонда ПиО од буџета али и смањују финансијска средства за расподелу на пензије обзиром на свођење потрошње на 11 % БДП, због чега се намеће неколико питања. Да ли пензионери који су углавном старији од 65 година имају право на бесплатну здравствену заштиту која треба да се плати из буџета а не из Фонда ПиО и да ли се тих 59,46 милијарди динара могло уплатити директно Фонду за здравствено осигурање без оптерећења рачуна Фонда ПиО?

Предлог за решавање три приоритетна проблема пензијског система Србије

Да ли би се сума од 59,46 милијарди динара у оквиру фискалног  ограничења од 11 %, у складу са Уставом и Законом ПиО, могла искористити на другачији начин. Одговор је да, сигурно могу а ми предлажемо решавање три од великог броја горућих проблема пензијског система Србије и то:

– за накнаду штете због смањења пензије у периоду од 2014 до 2018. године,

– укидање дискриминације пољопривредних пензионера и

– подизање најнижих пензија за преко 560 000 пензионера.

Накнада штете због смањења пензија од 2014 до 2018. године

Највиши представници власти често лицемерно захваљују пензионерима да су помогли финансијску стабилизацију државе од 2014 до 2018. године, прећуткујући уставну обавезу да се неисплаћено, са каматом врати. Изговори да нема фискалног простора за накнаду штете,  очигледно нису оправдани. Издвајањем по 24 милијарде годишње у периоду од 5 година држава, односно Фонд ПиО би за пет година, пензионерима оштећеним смањењем пензија накнадио штету и тако повратио поверење  у правду и пензијски систем Србије.

Укидање дискриминације пољопривредних пензионера

У исто време на основу члана 76. Закона о ПиО најнижа пољопривредна пензија је дискриминаторска и износи 11 891 динар што се за породичне пензионере додатно смањује још за 30%.  Треба знати да је овај износ мањи и од висине прихода на основу којих се стиче право на социјалну помоћ. Најнижа пензија у категорији запослених и самосталних делатности је већа и износи 15 113 динара, само зато што је Законом о ПиО 2011. године као основица за најнижу пензију пољопривредника одређено 9 000 динара уместо 27%  просечне зараде, како је одређено за најнижу пензију у категоријама запослених и самосталних делатности.  Када знамо да се новац за најнижу пензију обезбеђује из буџета није јасно зашто се врши дискриминација пољопривредних пензионера и отимање од оних који пензију стичу радом који је увек дужи од 8 сати у свим временским и метеоролошким условима.

Подизање најнижих пензије на 34% просечне плате

Изменом члана 76. Закона ПиО и одређивањем да најнижа пензија буде око 34% просечне плате без пореза и доприноса, најнижа пензија би била око 18 000 динара за све категорије пензионера за шта је годишње потребно око 27 милијарди динара. На такав начин би се укинула дискриминација пољопривредних пензионера, изједначила и увећала најнижа пензија  за све категорије пензионера. Увећање уз пензију од 5 % које добијају пензинери чије су пензије мање од просечне за око 560 000 пензионера који имају мање од 18 000 је незнатно и увредљиво.

И поред утрошка око 51 милијарде динара за накнаду штете пензионерима због смањења пензија и повећања најниже  пензије укупан трошак за пензије не би прелазио 11 % БДП колико је са ММФ договорени лимит.

Новца има, само је питање како се троши

Очигледно, да је онима који доносе одлуке,  важније да, једнократним исплатама новчане помоћи свим пензионерима и исплатом увећања уз пензију за око 1 300 000 пензионера, важније, него да укину дискриминацију пољопривредних пензионера и законито увећају пензије оних који имају увредљиво мале пензије. Иначе како тумачити да, новца за једнократне новчане помоћи свим пензионерима и исплату неуставног „увећања уз пензију“ делу пензионера има, када год то процени извршна власт,  ако то није  „куповина“ већег броја пензионера као бирача. Тако је у стварности интерес странака које врше власт да је задрже већи од обезбеђења солидарности и правде према 560  000 пензионера који су дискриминисани и понижени.

А новца има, само је питање како се прикупља у Фонд и буџет и на шта се троши. Да се не толерише сива економија, да су једнократне помоћи пензионерима утрошене на описан начин, да цена по километру аутопута и пруге није толико већа него у другим државама, да је мање намештених тендера, бацања новца из хеликоптера и онима којима није преко потребан, градње споменика, фонтана и разбацивања по другим државама, било би још више новца. Посебно је питање зашто Фонд ПиО непосредно не контролише уплате доприноса пензијског и инвалидског осигурања и ослобађања од плаћања доприноса одређених категорија послодаваца.  Па још када би се имовина отета у приватизацији вратила Фонду ПиО и када би се, као приход Фонда, увели приходи од власничких удела у јавним предузећима, посебне таксе на пољопривредно земљиште, руде, индустријско дрво и струју,  пензије би биле довољне за достојанствен живот.

Реформом пензијског система тако да он буде финансијски одржив и независан од извршне власти, поверење у Фонд би било враћено а број осигураника и висина уплата би били повећани…

Има ли младост будућност у Србији у којој их чекају мизерне пензије?

About The Author