Хоће ли бити правде за пензионере Србије пред ЕСЉП у Стразбуру

0

Пред ЕСЉП у Стразбуру се на основу јавно доступних информацијa разматра 11 представки грађана због смањења пензија применом Закона о привременом уређивању начина исплате пензија од новембра 2014. године до октобра 2018. године. Највећи број представки је достављен 2016. године после решења Уставног суда Србије о одбацивању иницијатива за оцену уставности Закона 23. септембра 2015. године. Једна представка је достављена тек 11.08.2020. године. У периоду изјашњавања странака у поступку на питања достављена од суда поступак је оглашен поверљивим тј. затвореним за јавност. После објаве ових информација суд је ограничење очигледно укинуо. Поступци изјашњавања странки је завршен и Одлука суда се очекује у кратком временском року. Док не стигне одлука суда да погледамо информације о представкама.

ПРЕДМЕТ ПРЕДСТАВКИ

Предметне пријаве се првенствено односе на привремено смањење старосних пензија подносилаца представке које је уведено као део општих мера штедње ради отклањања акутне буџетске кризе Законом о привременом регулисању исплате пензија (у даљем тексту: Закон; Закон о привременом уредењу нацина исплате пензија, објављен у Службеном гласнику бр. 116/14 од 27. октобра 2014. године и ступио на снагу наредног дана). С обзиром на то да је одрживост пензијског система била угрожена, Закон је предвиђао:

 (а) да су пензије испод 25.000 динара („РСД“, око 200 евра) изузете од смањења;

(б) они између 25.000 и 40.000 РСД смањени су за одређени проценат дела већег од 25.000 РСД, а

(ц) они изнад 40.000 РСД смањени су за већи проценат.

Закон је био директно примењив и подносиоци представки нису примали појединачне одлуке о смањеним пензијама. Подносиоци захтева поднели су Уставном суду захтеве за покретање поступка у вези са оценом „уставности“ и / или „законитости“ предметног закона и његове компатибилности са ратификованим међународним уговорима. , као и за обуставу његовог извршења. Уставни суд је 23. септембра 2015. године одбацио пријаве подносилаца представке и других појединаца и одбио да отвори формални поступак (за одлуку и издвојена мишљења видети Службени гласник 88/2015 од 23. септембра 2015). Одређени подносиоци захтева у овим предметима такође су тражили различите правне путеве тражећи преиспитивање негативног утицаја Закона на њихове пензије које је признао Државни пензијски фонд, као што су грађански или управни захтеви и / или уставне жалбе, али сви су на крају били неуспешни. У међувремену је Закон укинут и замењен новим Законом о пензијском и инвалидском осигурању који је ступио на снагу 1. децембра 2018. године.

Сви подносиоци представке жале се на основу члана 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију да:

(а) смањење које је произашло из самог Закона представљало је кршење њихових имовинских права, позивајући се на „стечена” права;

(б) закон је био у супротности са основним уставним начелима, међународним уговорима и основним законом о пензијском и инвалидском осигурању;

(ц) временско ограничење није било постављено у време његовог доношења, док је Закон најављен као привремено законодавство; и

(д) прорачуни који су произашли из закона били су произвољни и лишени било каквих економских фактора.

Позивајући се на члан 14. Конвенције, читав заједно са чланом 1. Протокола бр. 1 и / или чланом 1. Протокола бр. 12, други, трећи, четврти, пети и једанаести подносилац представке жале се на свој дискриминаторски третман у поређењу са остали пензионери на које се смањење пензијских ануитета није примењивало или примењивало у мањој мери. Први, осам, девети и једанаести подносилац представке на крају се жале на основу члана 13. да им је, као резултат непосредне примене Закона и одсуства појединачних одлука о смањеним пензијама, онемогућено да своје захтеве поднесу пред домаћим управним властима и / или грађански судови.

ПИТАЊА ЗА СТРАНКЕ

Што се тиче свих подносилаца представке:

 1. Да ли су подносиоци представке правилно исцрпели све ефикасне домаће правне лекове, како захтева члан 35. став 1. Конвенције (видети Вучковић и други против Србије (прелиминарни приговор) [Вв], бр. 17153/11 и још 29, ст. 75, 25. марта 2014; и Саргсиан против Азербејџана [Вв], бр. 40167/06, ст. 115-16, ЕЦХР 2015)? С тим у вези, од страна се тражи да пруже документоване доказе и судску праксу у прилог својих одговора.

 2. Да ли је дошло до мешања у мирно уживање имовине подносилаца представке доношењем и непосредном применом Закона, у смислу члана 1. Протокола бр. 1? Ако је потврдно, да ли су подносиоци представке лишени, од 28. октобра 2014. до 1. децембра 2018. године, свог „поседа“ у јавном интересу и у складу са условима предвиђеним законом, у смислу члана 1. Протокола бр. О1 ( видети, на пример, Коуфаки и Адеди против Грчке (одл.), бр. о57665 / 12 и 57657/12, 7. маја 2013., ст. 37 и 39; Да Цонцеицао Матеус и Сантос Јануарио против Португалије (одл.), бр. 62235/12 и 57725/12, 8. октобра 2013., ст. 22; Да Силва Царвалхо Рицо против Португалије (одл.), бр. 13341/14, 1. септембар 2015, ст. 37; Валков и други против Бугарске, бр. 2033/04 и 8оотхерс, §§ 82-98, 25. октобра 2011. и Иавас и други против Турске, бр. О36366 / 06, § 39-51, 5. марта 2019. Конкретно, да ли је то лишавање наметнуло превелик индивидуални терет на подносиоца представке (види, на пример, Лакићевић и други против Црне Горе и Србије, бр. 27458/06, 37205/06, 37207/06 и 33604/07, ст. 62, 13. децембра 2011.)? Влада се позива да пружи информације о неопходности изрицања предметних мера, уштеде погођене услед овог привременог смањења пензија и вишка у државном буџету, ако их је било, између 2014. и 2018. године, што је довело до замене спорних Закон. Што се тиче другог, трећег, четвртог, петог и једанаестог подносиоца представке (представке бр. 56814/15, 7204/16, 7697/16, 7705/16 и 39151/20)

 3. Да ли су подносиоци представке претрпели дискриминацију у уживању својих имовинских права, супротно члану 14. Конвенције, који се чита заједно са чланом 1. Протокола бр. 1 и / или чланом 1. Протокола бр. 12, према потреби (види Додатак), као резултат различитог поступања са неким другим пензионерима који су примили пуни износ пензија или већи део пензија (видети Валков и други против Бугарске, бр. 2033/04 и 8 других, ст. 107- 114, 25. октобра 2011, и Царсон и други против Уједињеног Краљевства [Вв], бр. 42184/05, ст. 70, ЕЦХР 2010)? Што се тиче првог, осам, деветог и једанаестог подносиоца представке (представке бр. 54805/15, 20743/16, 21856/16 и 39151/20)

4. Да ли су подносиоци представки имали на располагању ефикасан домаћи правни лек за своје жалбе на основу члана 1. Протокола бр. 1, како захтева члан 13. Конвенције?

Преглед подносилаца представке ЕСЛЈП у Стразбуру

    БРОЈ    НАЗИВ ПРЕДСТАВКЕ    ДАТУМ ПОДНОШЕЊАПодносилац захтева Година рођења Место становања Националност    ЗАСТУПНИК    ОСНОВ ПРЕДСТАВКЕ    ПРИМЕДБА
1.
54805/15
Жегарац в. Сербиа21/10/2015Никола ЖЕГАРАЦ 1956 Белграде Сербиан   Артицле 13 Артицле 14 Артицле 1 оф Протоцол Но. 1 
2.
56814/15
Угрин в. Сербиа04/12/2015Срећко УГРИН 1937 Белграде Сербиан Артицле 14 Артицле 1 оф Протоцол Но. 1 

 
3.
7204/16
Јовановић в. Сербиа25/01/2016Милица ЈОВАНОВИЋ 1946 Белграде Сербиан Артицле 14 Артицле 1 оф Протоцол Но. 1 Артицле 1 оф Протоцол Но. 12 
4.
7697/16
Поповић в. Сербиа29/01/2016Весна ПОПОВИЋ 1946 Белграде Сербиан Артицле 14 Артицле 1 оф Протоцол Но. 1 Артицле 1 оф Протоцол Но. 12 

5.
7705/16
Поповиц в. Сербиа29/01/2016Бранимир ПОПОВИЦ 1933 Белграде Сербиан Артицле 14 Артицле 1 оф Протоцол Но. 1 Артицле 1 оф Протоцол Но. 12 

6.
10314/16
Николић в. Сербиа11/02/2016Мирослав НИКОЛИЋ 1959 Завлака Сербиан Артицле 1 оф Протоцол Но. 1610314/16
7.
19130/16
Рајчић в. Сербиа01/04/2016Живорад РАЈЧИЋ 1950 Позаревац Сербиан Артицле 1 оф Протоцол Но. 1719130/16
8.
20743/16
Ћулић в. Сербиа09/04/2016Милка ЋУЛИЋ 1946 Белграде Сербиан Артицле 13 Артицле 1 оф Протоцол Но. 1 Артицле 1 оф Протоцол Но. 12820743/16
9.
21856/16
Буњак в. Сербиа24/03/2016Нада БУЊАК 1946 Белграде СербианЈовица КОСИЋАртицле 13 Артицле 1 оф Протоцол Но. 1 

10.
26751/16
Секулић в. Сербиа05/05/2016Братислав СЕКУЛИЋ 1949 Белграде Сербиан Артицле 1 оф Протоцол Но. 1 Артицле 1 оф Протоцол Но. 121026751/16
11.
39151/20
Veličković v. Serbia11/08/2020Tomislav VELIČKOVIĆ 1947 Belgrade SerbianFranc Branko BUTOLENArticle 13 Article 14 Article 1 of Protocol No. 11139151/20

About The Author

Оставите одговор