Како већина пензионера Србије да преживи

0

Пише: Јован Тамбурић

Иако је 2018 године, изменама Закона о ПиО, усвајањем швајцарске формуле за усклађивање пензија, прекинута пракса одокативног одређивања висине њиховог усклађивања, пракса сталног подсећања на историјски раст БДП и „никад веће пензије“ се наставља. Овога пута, ваљда из навике или добијене обавезе, неки медији су већ, док још нису саопштени подаци о промени потрошачких цена и расту  БДП од 1. јуна 2020 до 1. јуна 2021. године, почели да „повећавају“ пензије.  Занемарују притом, да, према швајцарској формули, најављени раст БДП у другој половини 2021. године неће имати никакав утицај на одређивање процента усклађивања јануарске пензије у 2022. години. Притом, неки новинари, не праве разлику у појмовима усклађивања и повећања пензија.

Коме вести о „повећању“ пензија када им није време, помажу у преживљавању пензионерима или властодршцима?

У међувремену је од стране председника Србије, пензионерима саопштено да су им пензије од 2012. године увећане за 30 одсто, да би, од стране председнице Владе, тај проценат био смањен на 23,6. Када се упореде подаци о учешћу пензија у просечној плати у 2012. години од око 60 одсто и учешћу просечне пензије у просечној плати у 2021. години од 45 одсто (просечна пензија 248 евра и просечна плата од 555 евра), долазимо до чињенице да је учешће пензија у просечној плати за 8 година смањено за 15 одсто. Управо та чињеница доказује тајну стаблизације јавних финансија и размере отимања од пензионера. Отето је од свих али је живот загорчан највише онима који имају најмање пензије. Иако просечна пензија од око 29 000 динара није довољна ни за најосновније потребе, она остаје сан већине пензионера. Треба знати да је у споразумима са ММФ држава преузимала обавезу да поред смањења учешћа трошка пензија у БДП са 13 на 11  одсто, смањи и учешће плата у јавном сектору са 8 на 7 одсто што никада није остварено. Само мали број економиста указују на ту важну чињеницу.  Они процењују да се сада за плате у јавном сектору троши више од 10 одсто БДП па и то може бити објашњење где су паре пензионерске. А било би новца за подизање најниже пензије за преко 400 000 пензионера који имају мање од 16 000 динара јер каква је разлика у плаћању прекобројно и непродуктивно запослених у јавном сектору од поделе дела тог новца онима којима је потребнији. Када се зна да се обавезе Фонда ПиО финансирају преко 80 одсто приходима од доприноса које уплаћују будући пензионери,  експертском реформом би се могла обезбедити његова потпуна финансијска независност и одрживост. Ипак овакав Фонд ПиО је властодршцима потребан за бизнис са бањама и другом његовом имовином и непрекидну предизборну кампању.

На тврдње власти о „никада већим пензијама“, подсећамо да су пензије деведесетих, исплаћиване у милијардама, ипак биле највеће, иако су пензионери преживљавали са боновима. Навикли су пензионери да пензију мере по томе колико им остане за храну и лекове. Спас у додатном раду, ради преживљавања, ипак не могу наћи болесни и пензионери у унутрашњости. Повећана смртност пензионера поред стања у здравству сигурно говори  и о „никада већим пензијама“.  

 У позадини свега

У позадини свега, укупан спољни дуг Србије је од 2012. године, према проценама експерата,  увећан најмање три пута у односу на време, када је држава, због дуга од 13 милијарди евра, била пред наводним финансијском сломом, због чега се престало са редовним усклађивањем пензија а део пензија је и смањиван у периоду од 4 године.  У међувремену је 2017. године измењена методологија процене БДП па је он  увећан за око 5 милијарди евра, јер су у њега урачунати процењени приходи од сиве економије, проституције и трговине дрогом. Баш тако је знатно увећан БДП и смањено процентуално учешће спољног дуга државе у њему. Ова чињеница се вешто прикрива, иако смо баш по томе, међу најбољима у Европи.

На крају, може ли већина пензионера да живи од магле која им се свакодневно нуди?

About The Author

Оставите одговор