Председниче, пензионери немају много преосталог живота да чекају

У обраћању јавности од стране председника Србије 6. маја за пензионере чини нам се, ништа ново. Председник је, по обичају, наставио да пензионерима најављује и обећава а што највећи део њих нема времена и здравља да дочека обећано, није му важно.

Пре најављеног обећања о „померању швајцарске формуле, повећања која у потпуности морају да прате плате и значајног повећања пензија у наредне две године“ да укажемо на неке податке који показују на актуелни социјално економски положај пензионера у Србији.

Од 2012. године просечна пензија је од учешћа у просечној плати од 60 одсто у 2022. години пала на мање од 45 одсто. Држава је сваког месеца и сваке године пензионерима исплаћивала 10 до 15 одсто реално мање од оствареног права у 2012. години. Ако је уштеда остварена на пензионерима износила најмање 500 милиона евра годишње за 10 година куповна моћ пензионера је смањена за 5 милијарди евра односно 5,84 млд. евра рачунајући и новац узет пензионерима смањењем пензија од 2014 до 2018. године. Показатељ учешћа друштвене потрошње на пензије У Србији је још убедљивији у доказивању колико су пензионери ускраћени. Друштвена потрошња за пензије је са 13 одсто у 2014 години смањена на око 10 одсто БДП што у просеку износи око 1,5 млд. евра годишње или 15 млд. евра за 10 година. Уместо честог захваљивања пензионерима на овоме председник би требао да саопшти ефекте овакве „штедње“е и где је новац утрошен. Последице оволике беда у којој живи преко 70 одсто пензионера.
Према подацима Еуростата у 2021. години инфлација у Србији је износила 14,5 одсто а пензије су у јануару 2022. године увећане само за 5,5 одсто. Само у 2022. години усклађивањем по измењеној швајцарској формули пензионери су оштећени за усклађивање због инфлације и раста зарада у другој половини 2021. године за најмање 6.3 одсто. Раст цена хране, на коју већина пензионера утроши своје пензије, у 2021 и првим месецима 2022. години години је већи од 30 одсто.
Недопустиво је да преко 1,2 милиона пензионера у условима хипер инфлације преживљава са пензијом мањом од суме потребне за минималну потрошачку корпу. Још је жалосније и на ивици геноцида да око 400 000 пензионера примају суму која је мања од 16 000 динара иако постоје законски основ и финансијске могућности за увећање и изједначавање најниже пензије за све категорије пензионера. Да подсетимо да је држава младима који имају могућности да раде и зараде пре и после избора, доделила и додељује преко 200 милиона евра док већина пензионера гладује.
Уколико жели да постане кредибилан, председник Србије треба да позове све надлежне органе да предузму хитне мере и спрече гладовање пензионера у Србији.
Усклађивање пензија са растом цена и зарада није милостиња политичара него уставна обавеза државе. Новац за усклађивање са растом цена и зарада односно повећаних прихода РФ ПИО по основу доприноса ПИО је пензионерски. Само на акцизе и ПДВ од 6,9 млд. евра у 2022. години пензионери преко акциза и ПДВ у буџет ће унети преко 1,1 млд. евра а растом зарада од 10 одсто приходи РФ ПИО такође толико порасту. Недовољним усклађивањем пензија претходних година извршена је друштвена прерасподела на штету пензионера због чега су они и дошли у стање пуког преживљавања. Пензије се у условима хипер инфлације морају усклађивати два пута годишње али пре тога је неопходно ванредно усклађивање тако да просечна пензија износи најмање 50 одсто просечне плате. Реална вредност пензија се одржава усклађивањем са растом цена а њихов реалан раст усклађивањем са повећаним приходима од доприноса ПИО као резултата раста зарада. Усклађивање пензија само са растом зарада у условима високе инфлације не обезбеђује очување реалне вредности пензија и прикрива обавезу државе да пензионерима врати део новца из буџета прикупљен по основу ПДВ и акциза. Добронамерни лако могу доћи до поштене формуле усклађивања пензија под условом да се њихова реална куповна моћ не смањује.

Већина пензионера у Србији нема здравља и много преосталог живота да чека најављену промену начина усклађивања пензија и због тога очекује да држава одмах врати несразмерно узето тако што ће за почетак повећати најнижу пензију и извршити ванредно усклађивање пензија од најмање 10 одсто. У исто време је пензионерима са пензијама мањом од 20 000 динара и без додатних прихода, потребно обезбедити новчану помоћ која ће бити већа онима који имају мању пензију.