Председник изгубио везу са пензионерском стварношћу
У обраћању јавности 15. јуна 2022. године председник Србије је, наново обећавајући повећања пензија, показује да је изгубио везу са стварношћу. Можда су пензионери Србије преживели од 2012. године чекајући зелену траву коју он изнова нуди али овога пута већина то неће дочекати.
Реформишући пензијски систем или штедећи на пензионерима, актуелна власт је учешће пензија у БДП од 13 одсто смањила на 9 одсто што годишње износи око 2 милијарде евра. Последице такве штедње или отимања од пензионера је беда у којој живи преко 1,5 милиона пензионера. Смањивањем пензија већих од 25 000 динара од 1. новембра до 30. септембра 2018. године, прикривено је знатно веће смањивање реалне вредности свих пензија од 2012 до сада, тако што оне нису редовно усклађиване са растом инфлације и зарада. Иако су пензије номинално делимично увећаване оне, од 2012. до почетка 2022. године, за инфлацијом и растом зарада, заостају најмање 40 одсто.
Смањивање дотација РФ ПИО из буџета мора престати. Пензијски систем у Србији не може да се финансира само од доприноса ПИО јер држава треба да финансира обавезе које је сама створила као што су најниже-гарантоване пензије, део пензија безбедносих агенција, МУП, Војске, здравствена заштита пензионера, туђа нега и помоћ.
Реална вредност пензија се одржава усклађивањем са растом цена а њихов раст усклађивањем са повећаним приходима од доприноса ПИО као резултата раста зарада. Усклађивање пензија са растом цена и зарада није милостиња властодржаца него уставна обавеза државе. Новац за усклађивање са растом цена и зарада односно повећаних прихода РФ ПИО по основу доприноса ПИО је пензионерски. Само на акцизе и ПДВ од 6,9 млд. евра у 2022. години преко акциза и ПДВ пензионери ће у буџет унети преко 1,1 млд. евра а растом зарада приходи РФ ПИО такође толико порасту. Да је памети и поштења пензијски систем би требао да има изворне приходе од такси на руде, минерлну воду, техничко дрво, пољопривредно земљиште, власничких удела од ЕПС и МТС и не би зависио од политичара.
Недовољним усклађивањем пензија претходних година извршена је друштвена прерасподела на штету пензионера због чега су они и дошли у стање пуког преживљавања. Пензије се у условима хипер инфлације морају усклађивати два пута годишње али пре тога је неопходно ванредно усклађивање тако да просечна пензија износи најмање 60 одсто просечне плате.
Одговорна власт, каквом се представља председник, треба одмах пензионерима да врати несразмерно узето тако што ће за почетак повећати најнижу пензију и извршити ванредно усклађивање пензија од најмање 15 одсто. У исто време пензионерима са пензијама мањом од 31 000 динара и без додатних прихода, потребно обезбедити новчану помоћ која ће бити већа онима који имају мању пензију.
Председниче, да ваша милостиња пензионерима од 18,2 одсто зависи од ММФ, обавеза смањивања издвајања за плате у јавном сектору са 9 на 7 одсто БДП би давно била спроведена. Овако…
И да председниче, 840 000 пензионера и наследника преминулих који су оштећени неуставним смањивањем пензија од 2014. до 2018. године чекају да им се отето врати.