Треба ли пензионере хранити популизмом
Невероватна је брига коју председник Републике посебно исказује према члановима СНС и пензионерима наше „срећне“ земље. Колико само енергије улаже у темеље своје ничим ограничене и контролисане моћи. Он за тај свети циљ, за неприкосновену владавину и својину над људима, институцијама, судством, медијима и истином, стиже преко сметова снега, поплавних таласа, арапског новца, лажних страних инвестиција, наручених признања странаца, ММФ, лажне бриге за пензионере и непрекидних медијских манипулација. Своју хиперактивну природу усмерио је на достизање политичке моћи на каквој би му позавидели и кнез Милош и актуелни узурпатори државе у свету.
У уторак 29.1.2019. године је усрећио нашу суграђанку Надежду Павловић, 107-годишњу Београђанку, посетом њеном дому на Врачару. Реч усрећио без наводника, она је заиста била дирнута његовим доласком. Запитао сам се озбиљно да ли је и сам Вучић дирнут и ганут, јер он је тип популисте који искрено жели да буде вољен од својих поданика. Тиме је наша несрећа само већа. Популисти који не уживају у свом култу, него га једва трпе и носе, велика су нада народа. Популизам Александра Вучића је опасан, јер је проткан, цементиран уверењем да иза њега стоји својом љубаљвљу цео „срећни“ народ. А и наш народ је још увек добро тло за такве владаре. Они воле да воле свог пастира. Зачарани круг.
Ми пензионери из УСПВЛС дигли смо нишан баш високо. Хтели бисмо да се Србија ослободи популистичке власти, да појединци и друштвене групе слободно артикулишу своје интересе и за њих се боре легалним средствима, да живимо у одговорном друштву у којем нико не сме да такне туђу својину и тд. Не да нам се! Не можемо ни велики део оштећених пензионера да уверимо да је прекршен Устав Србије и Закон о ПИО фонду када су председник и његови помагачи посегли за пензијама да реше промашене економске политике своје бивше и свих бивших странака које је наследио. Наводну финансијску консолидацију платисмо ми пензионери и за то не добисмо ни обећање да ће се на неки начин отето вратити. Да смо га добили можда би понекада и могли гледати те фарсе од велике бриге за нас на честим медијским наступима, редовним обиласцима домова старих, заказаним мерењима притиска и лекарским прегледима, излетима, забавама и чега се све нису сетили да нас старе и болесне не купе и обавежу да на гласању мислимо само на њих. А писмо захвалности председника СНС због трпљења којем смо изложени неусклађивањем и смањењем пензија је шлаг на торту насиља којој сваки дан додаје по неки украс.
У Давосу смо ових дана чули да 20 људи међу присутнима има исто богатство као и 3,5 милијарди људи на планети земљи. Председник Вучић следи ту политику ( и либералну и суверенистичку, која год дође, тајкуни и слизана власт су недодирљиви) и мисли да може да оправда отимање пензија, да блокира рад правосуђа и покушаје опљачканих да преко њега дођу до права и својих пара. Ни то нам не иде. А при томе видимо да се спрда са стотине хиљада грађана који му на улици протестима дојављују да има милионе незадовољних људи у „срећној“ Србији. Неће да чује ни да их има пет милиона. Тврдо са њима, а нежно са стогодишњом баком, чланицом СНС. Лукаво, лукаво, али неће проћи. Прозор на Председништву мора пасти и накарадном систему ће доћи крај.
About The Author
