Какав закон о правима бораца је потребан Србији

Какав закон о правима бораца је потребан онима који су се одазвали на позив Отаџбине. Удружење пензионисаних војних лица Србије се укључило и јавну расправу о Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица,

Примедбе и предлози на Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица:

Нацрт закона није израђен у складу са Јединственим методолошким правилима за израду прописа, усвојене од стране Закодавног одбора НСРС и Владе РС („Службени гласник РС”, број 21/10) која се примењују за израду прописа које доноси Народна скупштина.

У том смислу Нацрт закона нема одговарајуће делове и образложење, потребне за разумевање и квалитетније учешће у јавној расправи.

Посебан проблем представља недостатак дефиниција појмова који се користе и образложење предлога Нацрта закона.
Нацртом је покушано обједињавање неколико закона што је добро али може бити и манипулација јер се у њему налазе законска решења за војне инвалиде и борце која се прихваћена и примењују се па би ово могао бити покушај да уз решења за статус и права ратних и мирнодопских инвалида која су већ озакоњена прође и непотпуно решавање статуса бораца од 1991. до 1999. године. У Нацрту нема конкретних предлога регулисања статуса ратних ветерана односно бораца. Иако је до сада урађено више предлога и нацрта закона (ту посебно скрећем пажњу на предлоге генерала Божидара Делића и Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије) који нису кориштени што говори да је иницијатор израде нацрта одустао од стварног регулисања статуса и права бораца од 1991. године до 1999. године.
У члану 4. став 1. предлажемо да се као борци дефинишу и припадници ВСК.
Не слажемо се да предлогом да се припадницима Раногорског покрета призна статус борца од 17. априла до 15. маја 1945.године већ само од 15.априла 1941 до децембра 1941 када су престали са борбом против окупатора.
За пензионисана војна лица није прихватљива дискриминација ако не будемо третирани као борци и мирнодопски војни инвалиди. Сматрамао да и припадници полиције треба такође, да буду третирани као борци. Смешно је и неприхватљиво да нас који смо водили наше војнике у рату, нас који смо чешће ризиковали од војника и процентуално више гинули, сада неко каже да нисмо борци. Није разумљиво зашто професионална војна лица и припадници МУП не треба да имају статус мирнодопског војног инвалида ( члан 11 и 14). Иако им је статус инвалида регулисан по основу рада постоје нека друга права која не могу остваривити без статуса мирнодопског војног инвалида. Подсећамо да припадници војске нису имали већу законску обавезу да иду у рат од других грађана држава у којима смо живели. Део професионалних припадника војске и полиције је напуштао војску и полицију после наређења да извршавају задатке у зони борбених дејстава. Такви нису одговарали на суду јер држава није увек проглашавала ратно стање које би их на то обавезивало. Статус и права борца је погрешно изједначавати са статусом и правима која су ПВЛ и припадници МУП остварили по основу пензијског и инвалидског осигурања.
У члану 13. став 2. непотребано је да: „Министар надлежан за послове борачко инвалидске заштите и заштите цивилних инвалида рата прописује облике војне обуке који изазивају повећану опасност за оштећења организма из става 1. тачка 1) овог члана“, јер то треба да ради министар одбране као стручни носилац оспособљавања и обуке за одбрану. Иначе се у Нацрту понављају неке одредбе Закона о општем управном поступку што је непотребно.
Део чланова Нацрта (Пример чл.. 18) у делу закона који треба да разрађује права дефинише појмове који треба да буду на почетку закона.
У члану 19 се дефинише степен оштећења за цивилне жртве рата који је различит у односу на ратне и мирнодопске војне инвалиде, чл. 9, 11 и 12., што није коректно.
Дефиниције породице (чл. 22-26), ако су уопште потребне у Нацрту треба да буду у делу закона „дефиниција појмова“. Појам породице је дефинисан у Породичном закону па је довољно позивање на њега.
Сматрамо некоректним временско ограничавање за утврђивање ПТС.
Непотребно се цивилни и војни инвалиди рата (члан 33).разврставају у различит број група инвалидности, без објашњења, што упућује на дискриминацију..
Предлажемо да се борцима дефинишу следећа права:
- Признавање времена проведеног у борбеним дејствима у радни стаж двоструког трајања,
- Борачки додатак свим борцима чија су примања мања од износа потребног за минималну потрошачку корпу. (у фебруару 2019. године износила 36 637 динара),
- Партиципација дела комуналних трошкова,
- Ослобађање пореза на оружје,
- Предност у запошљавању борца или члана уже породице у државној и локалној управи или јавним предузећима.
- Право на бесплатан превоз на дан борца,
- Право на ношење униформе на војним свечаностима,
- Право на медаље којима се обележавају значајне годишњице јединица и Војске.
Нацртом уопште није регулисан статус удружења бораца, РВИ, војних и цивилних инвалида рата. Због манипулација удружењима потребно је дефинисати чланство ( нека удружења ветерана су формирала лица која нису била у борбеним дејствима, удружења могу имати поштоваоце али такви да не улазе у број за утврђивање репрезентативности удружења), поступак утврђивања репрезентативности удружења и савеза удружења на начин како је регулисано утврђивање репрезентативности синдиката запослених. Ово је посебно важно јер су нека удружења бораца и ветерана нетранспарентно сврстана у удружења од посебног друштвеног значаја или такав статус имају без провере њихове репрезентативности.
Прихватамо иницијативу да се за Дан борца одреди 28.јуни-Видовдан.

Иако је пропуштено много прилика да се изради и усвоји закон којим би били регулисани статус и права ратних ветерана-бораца, оцењујемо да и овај покушај није дао потребан резултат. Јавна расправа треба, пре свега да буде у функцији прикупљања предлога за решења статуса и права бораца. Иако је регулисање статуса бораца политички деликатно обзиром на ратове у које смо позивани, власт мора преузети и политичку и финансијску одговорност за одлуке које је некада доносила. Ово је лакше због тога што у овом тренутку власт врше странке и појединци који су нас и позивали у ратове. Предлог Нацрта без конкретних права бораца и стварање утиска у јавном мнењу да се истински решава њихов статус је покушај манипулације ратним ветеранима и јавношћу. Коментари да непотпун закон може да се после усвајања допуњује као и формирање министарства за борце је превара. На такав начин би била подмирена група најгласнијих што је већ виђано. Борцима су после толико година потребна конкретна права и они немају више времена да чекају. Предлажемо формирање нове радне групе која би се темељније бавила проблемом.

Линк до Предлога Нацрта Закона

http://www.uosyu.org.rs/sample-page/nacrt-zakona-o-pravima-ratnih-veterana-i-clanova-njihovih-porodica/?fbclid=IwAR1xPhP6d_xeIoyY_02JmUnOTndB8yYmYxdpLUNdl2zefdUhpUfBKikK9Zg