Чију слободу је бранила парада у Нишу

У бившој држави која је била много богатија параде су биле реткост и одржаване су поводом јубилеја. Срамота да је било новца за трошкове параде, а да га нема за топли оброк или регрес запослених у Војсци Србије и МО. Иронично је учешће војних и ратних ветерана на паради у условима када и после 28 година није регулисан статус бораца учесника у ратовима од 1991. године. У строју за параду је био велики број цивилних лица запослених у Војсци јер јединице нису попуњене због одлива кадра, услед малих примања. Чак су и специјалне јединице на минимуму попуне због чега је оптерећење људства огромно и неиздрживо. Део опреме на војницима није на задужењу јер су је добили само за параду. Такође, део приказаних борбених система уопште није уведен у наоружање Војске и служи као маркетинг СДПР. Противници суверентитета Србије сигурно знају у каквом је стању Војска Србије и парада за њих није никаква манифестација способности због чега се може закључити да је она намењена обмањивању грађана Србије. Парада је била и прикривена претња онима који протестују против диктатуре и криминала у Србији. Померање параде, којом се обележавао 9. Мај, Дан победе на фашизмом, је неоправдано и пре је било у функцији потпуног кориштења медијског простора на дан када није било параде у Москви. Колико смо ниско пали у поштовању закона говори и рапорт председнику Србије на паради и новинарски извештаји у којем се помиње ВРХОВНИ КОМАНДАНТ, који не постоји ни по Уставу ни по закону. Наравно да је то у функцији полтронске изградње култа личности једног човека. По уставу и законима снагама МУП не командује председник Србије и њима није било места на паради, али су увећавали утисак о бројности и слали поруку неистомишљеницима актуелне власти. Од свих способности Војске само су падобранци приказали своје, док су остали само били на паради. Показало са као тачно да су у строју војних и ратних ветерана били чланови удружења које финансира власт и која се некритички односе према друштвеној стварности. Пројекат А. Вулина и Левице Србије о укључивању СУБНОР-а, војнопензионерских и ветеранских удружења у САБОР се наставља овога пута новцем из МР и МО. За удружења и појединце који су критиковали срамно одређивање Вулина за министра одбране и који подржавају Војни синдикат Србије није било места на паради. Нека војнопензионерска удружења и појединци су прешли преко криминала и дискриминације коју је А. Вулин узвршио као министар рада када је, Закључком Владе од 30. септембра 2015. године, војним пензионерима, отео остварено и кориштено повећање пензија од 4,21%. Свим учесницима који су били у строју честитамо, без обзира ко је врховни. Догађаји су показали да су А. Вулин и онај ко га је одредио на то место некомпетентни и да се играју са државом. Парада у Нишу је злоупотреба Војске и Полиције за потребе политичког маркетинга актуелне власти. И на крају, слобода власти је парадом одбрањена, док је слабашна слобода грађана на медицинским апаратима!