СТАЊЕ И РЕФОРМА ИНСТИТУЦИЈА У СЕКТОРУ БЕЗБЕДНОСТИ

Пише: Момир Стојановић

Институције у Сектору безбедности организационо, кадровски и практично нису дорасле постојећим и потенцијалним безбедносним изазовима, ризицима и претњама којима је изложена Р. Србија. Оне данас нису политички, идеолошки и интересно неутралне како је то прописано у законској регулативи која регулише и прецизира њихов рад.

Од 2000. године до данас учињени су значајни напори на институционалном и законском уредјењу Сектора безбедности. Медјутим, и поред евидентног напретка, неадекватна организација институција у Сектору безбедности доводи до појава паралелизма, лоше координације и недовољне ефикасности а поједина законска решења су и даље предмет полемике и спорења од стране независних Владиних регулаторних тела, невладиног сектора и стручне јавности. Већ одавно се намеће потреба редефинисања послова и задатака институција у Сектору безбедности, посебно служби безбедности и њихово прилагодјавање реалним постојећим и потенцијалним безбедносним изазовима, ризицима и претњама којима је изложена Р. Србија.

Лоша кадровска политика и све већа инструментализација институција у Сектору безбедности од стране политичких опција на власти прете да уруше годинама градјене капацитете истих да ефикано одговоре на постојеће и потенцијалне безбедносне ризике.

Демократска и цивилна контрола рада институција у Сектору безбедности персонификована кроз надлежне Одборе Народне Скупштине Р.Србије данас готово и да не постоји. Одбор за одбрану и унутрашње послове и Одбор за контролу служби безбедности сем формалног усвајања извештаја у раду, суштински не утичу нити контролишу рад институција у Сектору безбедности. Скупштински одбор за контролу рада служби безбедности се не састаје нити контролише рад служби безбедности. Оправдано се поставља питање да ли Одбори контролишу рад институција у Сектору безбедности или те институције контролишу рад Одбора.

Од 2016. године у институцијама у Сектору безбедности запошљен је значајан број нестручних, махом страначких кадрова, са дипломама разних приватних факултета. Нема преко потребних профила кадрова као што су ИТ стручњаци, финансијсти, економисти, правници, безбедњаци. Жеља за утицајем од стране неких политичких кругова створила је разне, готово непомирљиве фракције у тим институцијама. Стручни кадрови су склоњени а на њихова места су дошли лојални. Све то забрињавајуће слаби капацитет институција да одговоре наменским задацима.

Уместо обједињавања и централизације, данас су институције у Сектору безбедности расцепкане у многим Министарствима, што доводи до паралелизма, лоше координације и мање ефикасности у раду. Како Закон о основама уредјења Служби безбедности Републике Србије третира само Безбедносно-информативну, Војнообавештајну и Војнобезбедносну агенцију, рад осталих обавештајних, контраобавештајних и безбедносних јединица је регулисан интерним правилницима институција у чијем се организацијском саставу налазе.

Обавештајним пословима се данас у Републици Србији баве Војнообавештајна агенција, Обавештајна управа БИА, Служба за криминалистичко-обавештајне послове и прикривене иследнике Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, Одељење за обавештајне послове Жандармерије и Одељење за обавештајне послове Сектора за примену царинских прописа Републичке управе царине.

Контраобавештајним пословима се данас у Србији баве БИА, Војнобезбедносна агенција и Одељење за контраобавештајне послове УКП-а МУП-а Србије.

Безбедносним пословима се данас баве БИА, МУП Р. Србије, јединице војне полиције, Одељење за безбедност и законитост Жандармерије, Група за безбедност и законитост Специјалне антитерористичке јединице, Одељење за сузбијање кријумчарења Управе царине и Управа за спречавање прања новца Министарства финансија.

На основу Закона о основама уредјења служби безбедности Републике Србије и Пословника Народне Скупштине, скупштински Одбор за контролу служби безбедности је надлежан за контролу законитости рада Војмообавештајне, Војнобезбедносне и Безбедносно-информативне агенције. Основни разлози формирања Одбора су контрола политичке, идеолошке и интересне неутралности служби као и контрола законитости примене посебних мера којима се задире у Уставом загарантована права и слободе градјана, као што је право на приватност. Медјутим, примену мера којима се задире у приватност градјана врши у далеко већем обиму него све три службе заједно и Одељење за посебне истражне методе УКП МУП-а које не подлеже контроли скупштинског одбора за контролу служби безбедности што погодује могућим злоупотребама.

Постојећа законска решења недовољно дефинишу место, улогу и задатке Бироа за координацију рада служби безбедности, као, у оперативном смислу, централне институције у Сектору безбедности. Координација у Сектору безбедности мора бити дневна и она подразумева израду процена и анализа, избор тежишта, поделу надлежности и праћење и усмеравање реализације планираних активности. Да би одговорио својој сврси неопходно је Биро законски, организационо и кадровски адекватно уредити.

Због свега изнетог а са циљем обједињавања капацитета у безбедносно-обавештајном сектору, прилагодјавања делокруга рада и задатака институција у Сектору безбедности реално постојећим и перспективним безбедносним изазовима, веће ефикасности, боље координације, ефикасније контроле рада и боље заштите тајних података, Одбор за контролу служби безбедности је у периоду док сам се налазио на његовом челу предлагао доношење новог Закона о основама уредјења служби безбедности нудећи нови концепт организације у коме су основне одреднице централизација и јасна подела надлежности али ….