СТАЊЕ И РЕФОРМА ИНСТИТУЦИЈА У СЕКТОРУ БЕЗБЕДНОСТИ (2.ДЕО)

Пише Момир Стојановић, генерал у пензији

СТАЊЕ У СЕКТОРУ БЕЗБЕДНОСТИ (2.ДЕО)

Делокруг рада и задатке институција у сектору безбедности неопходно је прилагодити реалним безбедносним изазовима, ризицима и претњама којима је изложена земља. Институције у сектору безбедности данас у Србији нису у функцији економије земље нити су као у развијенијим земљама „претходнице“ економије. Оне се данас не баве праћењем и испитивањем тржишта, конкуренције, бонитета фирми, заштити тржишта и патената, економском шпијунажом и др. Оне данас не истражују околности и последице распродаје националног богатства, као што су изворишта пијаће воде, плодног земљишта, рудних богатстава и изворишта термалних вода.

Наше институције у сектору безбедности се данас не баве енергетском и еколошком безбедношћу које, поред климатских промена, представљају кључне безбедносне изазове у 21. веку. Због коруптивног система оне данас не истражују урушавање еколошке равнотеже због нестајања планинских река изградњом мини хидроелектрана.

Србија је већ годинама мета обавештајне, психолошко-пропагандне и друге субверзивне делатности обавештајно-безбедносних система многих утицајних земаља. И поред тога у судској пракси ове земље већ више година нема случаја да је нека институција, организација или појединац кривично процесуиран због кривичног дела шпијунаже. Обзиром да је ово кривично дело у врху приоритета рада служби безбедности, намеће се питање да ли наше службе умеју и смеју да ово кривично дело документују и кривично процесуирају. Због тешке доказивости и изостанка законских решења којима би се повећала овлашћења служби у погледу примене посебних метода рада, неопходне су измене у Кривичном закону којима би се за ово кривично дело прецизирало да је за кривични прогон довољно документовање прикупљање или предаја страној организацији, институцији или појединцу поверљивих информација или докумената који представљају државну, војну или службену тајну а не и једно и друго.

Када је у питању супростављање терористичкој и другој екстремистичкој делатности као држава још увек нисмо донели Стратегију борбе против тероризма, нисмо формирали јединствену базу података на националном нивоу у области борбе против тероризма, не постоји противтерористички Центар из кога би се усмеравале активности у протитерористичкој борби а још увек нисмо ни изменили Закон о електронским комуникацијама и увели обавезу регистрације корисника СИМ картица.

Све ово отежава борбу против тероризма јер носиоци ове активности на сваком киоску могу купити без регистрације на стотине СИМ картица за једнократну употребу. Ова чињеница отежава праћење и документовање њихове делатности.

ПРЕДЛОГ РЕФОРМЕ У СЕКТОРУ БЕЗБЕДНОСТИ

Да би се постигли циљеви веће ефикасности, боље координације и успешне контроле рада, обавештајно-безбедносни систем у Р. Србији треба централизовати формирањем Обавештајне агенције, Безбедносне агенције и Републичког истражног бироа.

У састав Обавештајне агенције би ушли Војнообавештајна агенција, Обавештајна управа БИА-е, и Одељење за обавештајне послове Сектора за контролу примене царинских прописа Републичке управе царине.

Основни задаци Обавештајне агенције би били:

– Истраживање спољних индикатора угрожавања безбедности земље;
–   Заштита дипломатских, војнодипломатских, конзуларних, економских и трговинских  

      представништава Р. Србије у свету;

• Заштита сталних мисија наше земље при УН, ЕУ и ОЕБС;
  – Истраживање утицаја медјународног тероризма по безбедност земље;
  – Истраживање организованог криминала са елементима иностраности;
  – Заштита и контрола промета наоружања и војне опреме, и
  –   Израда политичко-безбедносних, војно-безбедносних и економско-безбедносних,

     процена и анализа.

У састав јединствене Безбедносне агенције Р. Србије ушле би БИА и Војнобезбеднодна агенција.

Основни задаци Безбедносне агенције били би:

• Откривање, документовање и пресецање активности и појава усмерених на рушење Уставом утврдјеног друштвеног уредјења;
•  Откривање и сузбијање појава кстремизма, тероризма и сепаратизма;
• Заштита телекомуникационог система, система веза и спречавање сајбер шпијунаже;
• Заштита енергетске и еколошке безбедности земље;
• Заштита објеката и личности од посебног значаја за одбрану и безбедност земље  и
• Заштита тајних података.

У састав Републичког истражног бироа ушли би Служба за борбу против организованог криминала МУП-а, Управа за спречавање прања новца и Пореска полиција Министарства финансија и Управа за спречавање кријумчарења Републичке управе царине. Управа криминалистичке полиције МУП-а би се бавила општим криминалом, крвним и сексуалним деликтима.

Основни задаци Републичког истражног бироа били би:

• Откривање и документовање појава кршења одредби Међународног ратног и хуманитарног права и злочина против човечности;
• Спречавање утаје пореза и сиве економије;
• Откривање и документовање организованог криминала;
• Откривање и документовање појава производње и промета опојних супстанци;
• Откривање и пресецање појава шверца наоружања, војне опреме, отровних супстанци, људи и средстава за масовно уништење, и
• Спречавање високотехнолошког криминала.

Обавештајном агенцијом, Безбедносном агенцијом и Републичким истражним биром би руководио Биро за координацију службама безбедности који би на челу имао Директора потчињеног Влади односно Премијеру. Биро би дневно руководио и усмеравао активности у обавештајно-безбедносном сектору.

Биро за координацију службама безбедности би у свом саставу имао:

• Одељење за усмеравање активности Обавештајне агенције;
• Одељење за усмеравање активности Безбедносне агенције
• Одељење за усмеравање активности Републичког истражног бироа;
• Одељење за међународну сарадњу и праћење реализације међународних уговора и споразума из области безбедности;
• Одељење за припрему процена, анализа и предлога за Савет за националну безбедност и
• Одељење аналитике.

Мониторинг Центар изместити из БИА у Министарство правде а онај при Одељењу за посебне истражне методе МУП-а угасити и расформирати.

 И да отклоним Вашу неверицу зашто о овоме полемишем преко друштвених мрежа. То је зато што у друштву у коме живимо то нико не сме да објави.

About The Author