Borci i politika

Uvek su se pred izbore pojavljivale inicijative za formiranja stranke veterana- boraca. Da, kako kažu inicijatori, „uzmu ostvarivanje stečenih prava u svoje ruke“. Do sada su nekoliko puta i sprovedene. Evidentno da ciljevi zbog kojih su formirane nisu ostvarivani a veterani-borci još uvek od svojih prava imaju veliko ništa. Ostvarene su samo želje i planovi pojedinaca koji su od svega napravili biznis varijante. Nije tajna da je svaka vlast od 1991. godine ignorisala potrebe i prava učesnika ratova u koje su pozvani i odvedeni. Svaka vlast je podmetala svoje šeme za organizovanje veteranskih udruženja, pokreta i stranaka sa ciljem da ih razbije, posvadja i potčini. Oficiri i podoficiri su, boreći se za lično i porodično preživljavanje, vojnike koje su vodili u ratovima u miru ostavili same, na cedilu. Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su neprofesinonalno i nemoralno udruženja veterana prepustili Ministarstvu za rad, zaposljavanje, boračaka i socijalna pitanja. Dok su im trebali u ratnim jedinicama bili su važni a posle su prepustili da se neko drugi bavi njima. Trenutno u dva ministarstva postoje upravni organi za pitanje veterana. Formiranje udruženja veterana-boraca po ratnim jedinicama kao nešto što je logično lažni lideri veterana su izbegli jer bi bili razotkriveni i pomnoženi sa nulom. Tako su na veteranima – borcima pravili političke karijere i kapital čak i neki koji se nisu kao vojnici proslavili na ratistima. Naravno da stranke na vlasti takve korumpiraju a borce manipulišu. Ideja formiranja stranke veterana-boraca se susreće sa mnogo izazova i otvorenih pitanja. Borci do svojih prava ne mogu doći bez podrške većinske vlasti. Kako i koliko aktuelna vlast razume potrebe i prava boraca pokazivala je od 1991. godine do danasnjeg dana iako je imala i ima ustavnu obavezu i stvarnu moć da to donošenjem zakona i podzakonskih propisa reši. Računati na predizborna obećanja i postizbornu saradnju sa onima koji do sada problem nisu rešili je suludo. U ovakvim uslovima stranka veterana bi sigurno služila za ostvarivanje ličnih i porodičnih želja i potreba liderčića od mesne zajednice, opštine do vlasti na nivou Republike Srbije. Ideja da se u uslovima najavljenog bojkota parlamentarnih izbora od strane opozicije, lako može doći do nekoliko poslanika u Narodnoj skupštini traži odgovor na pitanje kolika bi bila njihova moć da nešto konkretno urade za borce. Treba imati u vidu da se u Narodnoj skupštini Srbije u više mandata general u penziji Božidar Delić, najpoštenije, zalagao za prava boraca i nije ništa postigao jer predloge nije prihvatala skupštinska većina. Takvu praksu neka nova stranka veterana sigurno neće promeniti, jer praksa vladanja Srbijom od 1990. godine dokazuje da političari nemaju morala i da svoje ustavne, zakonske i ljudske obaveze retko izvršavaju. Inicijativu će aktuelna vlast uobičajenim mehanizmima službi svakako staviti pod kontrolu i iskoristiti je za rušenje najavljenog bojkota parlamentarnih izbora od strane opozicije. Mogu li i trebaju li veterani-borci da misle samo na svoja prava dok se država raspada i nestaje u kriminalu. U uslovima okupacije i nepoštovanja Ustava RS kao najvišeg akta države, masovnog iseljavanja građana iz Srbije i elementarnog preživaljavanja većine građana, postavlja se pitanje da li se prava boraca mogu realno ostvariti bez promene nakaradnog društvenog sistema. Formiranje stranke veterana-boraca svakako treba podržati ali samo kao mogućnost kojom će borci učestvovati u bojkotu najavljenih parlamentarnih izbora ukoliko se do raspisivanja izbora ne donese zakon kojim će borci realno dobiti svoja prava i obezbede uslovi za slobodne i demokratske izbore. Sve ostalo je manipulacija i prevara osiromašenih i poniženih boraca.