Швајцарска формула или нова превара пензионера Србије

foto: Marko Nikolajević za portal Penzin

Ових дана је у току медијска хистерија око законског увођења редовног усклађивања пензија због раста цена-инфлације и раста плата. Намеће се радовање пензионера нечему што је само лепо упаковано. Швајцарска формула или усклађивање пензија са по 50% раста цена и зарада на основу статистичких података је уведена у Закон о ПиО 2003. године да би већ 2005. године од ње, по налогу ММФ, одступило због инсистирања на смањењу јавне потрошње у коју су неосновано убројили и укупну потрошњу за пензије иако се она претежно финансира доприносима ПиО а мањим делом дотацијама из буџета. Економски је разумљиво било ограничавање дотација Фонду ПиО из буџета али не и укупне потрошње за пензије. Када отпакујемо швајцарску формулу у њој налазимо име једне економски развијене и правне државе која асоцира на сигурност која у Србији не постоји, усклађивање само са половином раста цена и половином раста зарада што је недовољно јер ће довести пада реалне вредности пензија и до смањења односа просечне пензије и просечне плате. Учешће раста зарада у усклађивању пензија је маркетиншко јер је за реалан раст пензија потребно да половина раста зарада буде већа од половине раста цена да би пензије биле увећане за ту малу разлику, ако постоји. Уколико је раст зарада мањи од раста цена тада пензије неће бити усклађене ни за укупни раст цена што ће довести до њиховог обезвређивања. Само усклађивање пензија са пуним растом цена односно инфлације обезбеђује очување њихове реалне вредности.

Редовно усклађивање пензија треба да буде враћање пензионерима дела прихода буџета који је увећан повећањем пореза и акциза на повећане цене роба и услуга да би се сачувала реална вредност стечених пензија. Уколико нема усклађивања, ти увећани приходи буџета се расподељују на друге кориснике буџета а пензије се тако обезвређују јер им се смањује куповна моћ. За редовно усклађивање пензија са растом цена нису потребна додатна финансијска средства јер она већ постоје због увећања прихода буџета од пореза на увећане цене. Исто тако, због повећаних плата долази и до увећања прихода Фонда ПиО од увећаних доприноса ПиО. Очигледан је континуитет политике смањивања реалне вредности пензија њиховим постепеним топљењем због раста цена односно инфлације од 2012. године до сада.

Најављеним предлогом законског решења редовног усклађивања пензија Влада Србије не одустаје од арбитрирања о томе, супротно потреби да то питање буде недвосмислено дефинисано Законом о ПиО. Примена швајцарске формуле није аутоматска, односно, по одлуци директора Фонда ПиО као раније, већ о томе одлучује Влада Србије на основу става 31. из члана 27е. Закона о буџетском систему што оставља простор арбитрирања и злоупотреба које су требале да се избегну усвајањем формуле.

Може ли се говорити о „дарежљивости“ према пензионерима док се не изврши повраћај неисплаћених делова пензија због њиховог умањивања од новембра 2014. године и ванредног усклађивање пензија због њиховог недовољног усклађивања са растом цена од 2012 године до 2019. године за најмање 20%. На „заостајање“ пензија упућују и статистички подаци о инфлацији, расту зарада, БДП и односу просечне пензије према просечној плати. О томе говори и велика разлика у проценту усклађивања плата у јавном сектору и проценту усклађивања пензија а који су одувек био приближни.

Прикривање Предлога Закона о изменама и допунама Закон о ПиО и спровођење јавне расправе о њему у само неколико општинских одбора ПУПС довољно говори о транспаретости и стварним намерама његовог предлагача.

Влада Србије је поново пропустила прилику да отвори јавну расправу о реформи пензијског система Србије.

Удружење ће заједно са другим синдикатима и удружењима пензионера и синдикатима запослених у наредном периоду попокренути народну иницијативу у којој ће предложити темељну реформу пензијског система Србије после које Фонд ПиО треба да постане финансијски одржив и независан од Владе Србије.