Како судијски помоћник управља правдом у Србији

Пљачка пензионера Србије се наставља, овога пута у продуженом трајању војних пензионера. Док је у току неколико хиљада судских поступака у којима војни пензионери траже одштету због незаконитог поступања Фонда ПиО у Билтену Вишег суда у Београду, број 90 за 2019. годину, у рубрици „Дискусије“ на 231. страни, објављен је текст под насловом „Право војних пензионера на усклађивање пензија за 4,21%“, чији аутор је Виши стручни помоћник Вишег суда у Београду, господин Дино Бектачевић. Како је наведени текст у суштини некредибилан а у закључку и нелегитиман, са врло штетном намером и циљем, у ком смислу је искоришћен ауторитет Билтена Вишег суда у Београду, адвокат Јово Борић је дао осврт на наведени текст, указујући на неуставно, незаконтито утицање на рад судова по предметима у којима војни пензионери траже одштету због незаконитог, дискриминаторског и неуставног поступања Фонда ПиО у поништењу стеченог и кориштеног редовног усклађивања пензија од 4,21% од 1.1.2008. године. Очигледно, да је аутор текста по налогу, користећи ауторитет Билтена и чињеницу да се исти доставља свим судијама на овакав начин дели правду у Србији!

Погледајте па сами закључите може ли и требали тако!

Дино Бекташевић, Виши судијски помоћник Вишег суда у Београду

ПРАВО ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА НА УСКЛАЂИВАЊЕ ПЕНЗИЈА ЗА 4,21%

Увод

Пред домаћим судовима у току је знатан број поступака поводом захтева војних осигураника за редовно усклађивање пензија у висини од 4,21% почев од 01.01.2008. године. Ради се о парницама које се воде пред судовима опште надлежности по тужбама војних пензионера за накнаду штете по основу мање исплаћених пензија у висини која одговара проценту редовног усклађивања пензија према Одлуци министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину од 20.03.2008. године. Како су се поводом ових тужби у поступању првостепених судова појавиле несагласности у вези са релевантним чињеницама и применом материјалног права, настала је потреба за свеобухватном анализом проблема, што ће бити предмет разматрања овог реферата. Пре него што приступимо решавању конкретног проблема, треба напоменути да спорна питања у вези са остваривањем појединачних права корисника социјалног осигурања нису новина у нашем правном систему. Нарочито су присутна у последњој деценији поводом одређених промена у организовању и функционисању пензијског система и у вези са остваривањем појединачних права осигураника, а посебно војних осигураника, који су били у посебном систему социјалног осигурања у оквиру режима Закона о војсци Југославије („Службени лист СРЈ“, бр. 43/94…37/02 и „Службени лист СЦГ“, бр. 7/05 и 44/05), а од 01.01.2008. године Закона о војсци Србије („Службени гласник РС“, бр. 116/07,88/09 и 101/10- др. закон) до 01.01.2012. године када су интегрисани у општи систем пензијског и инвалидског осигурања („Службени гласник РС“, бр. 101/10 – Закон о пензијском и инвалидском осигурању). 232 У циљу решавања насталих спорних питања значајну улогу имале су највише судске инстанце где су усвојени и данас примењиви закључци и правни ставови, али се и поред тога, због нарочите осетљивости материје, опсега промена у области социјалног осигурања и сложене правне регулативе и даље јављају недоумице, међу којима су и оне које ће бити предмет овог рада.

Правни оквир

Право на социјалну заштиту и на економску сигурност пензионера су уставна права (чл. 69. и 70. Устава РС – „Службени гласник РС“, бр. 83/06). Устав прописује да се пензијско осигурање уређује законом и да се Република Србија стара о економској сигурности пензионера. Законски механизми за очување те сигурности, између осталих, налазе се и у регулативи која се односи на редовно и ванредно усклађивање пензија. Правни основ и оквир од значаја за одлучивање о правима војних осигураника – корисника војних пензија на усклађивање пензије односно за исплату тражене разлике ванредно усклађене пензије чине следеће одредбе закона и других прописа: Одредбама члана 261. Закона о Војсци Југославије („Службени лист СРЈ“, бр. 43/94…37/02 и „Службени лист СЦГ“, бр. 7/05 и 44/05) било је одређено да се пензије усклађују у односу на плате професионалних војника и да прописе о усклађивању пензија на основу овог члана доноси савезни министар за одбрану. Наведене законске одредбе престале су да важе на основу одредбе члана 197. став 1. Закона о Војсци Србије, који је ступио на снагу 01.01.2008. године. Истовремено је одредбом члана 197. став 2. Закона о Војсци Србије, прописано да до доношења прописа о војној обавези, социјалном, здравственом и пензијском и инвалидском осигурању професионалних војних лица остају на снази изричито назначене одредбе Закона о Војсци Југославије, међу којима одредбе поглавља XVI – пензијско и инвалидско осигурање (чл. 240. до 260. и 262. до 278). Одредбом члана 193. став 1. Закона о Војсци Србије („Службени гласник РС“, бр. 116/07, 88/09 и 101/10), прописано је да се усклађивање износа пензија војних осигураника остварених до дана 233 ступања на снагу овог закона (01.01.2008. године), као и пензија остварених по ступању овог закона на снагу, врши по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. Ставом 2. овог члана предвиђено је да ће Влада Републике Србије у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донети акт којим ће уредити начин, поступак и динамику измирења доспелих, а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија, које су настале по прописима из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника до ступања на снагу овог закона. Овај Закон ступио је на снагу 01.01.2008. године (члан 198). Одредбом члана 21. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 85/05 – који се примењује од 1.1.2006. године), измењен је члан 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 34/03), којим је уређен начин усклађивања пензија, па је одређено да се пензија од 01.4. и 01.10. текуће године усклађује на основу статистичких података, са кретањем трошкова живота на територији Републике у претходних шест месеци. Одредбама члана 73. наведеног закона предвиђено је да се, изузетно од члана 21. тог закона, пензије за 2006, 2007. и 2008. годину, усклађују са процентом раста трошкова живота и процентом раста, односно пада зарада. Сагласно одредби члана 75. став 1. истог закона, уколико просечан износ пензије корисника у осигурању запослених исплаћене за претходну годину износи мање од 60% од износа просечне зараде без пореза и доприноса запослених на територији Републике у претходној години, пензије ће се ванредно ускладити од 01.01. текуће године за проценат којим се обезбеђује да се износ просечне пензије за претходну годину корисника у осигурању запослених доведе на ниво од 60% просечне зараде без пореза и доприноса исплаћених у претходној години. Према ставу 2. тог члана закона, ово ванредно усклађивање може се примењивати најдуже три године од дана почетка примене овог закона. Чланом 79. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 101/10 од 29.12.2010. године) прописано је да ће послове обезбеђивања и спровођења пензијског и инвалидског осигурања, као и послове финансијског пословања који су били у надлежности Фон- 234 да СОВО, на дан 01.01.2012. године преузети Републички фонд ПИО. Према одредби става 3. истог члана даном преузимања послова из става 1. овог члана Републички фонд ПИО преузеће имовину, обавезе и запослене од Фонда СОВО, у делу који се односи на послове пензијског и инвалидског осигурања. Одредбом става 5. члана 79. наведеног Закона прописано је да се, изузетно од става 3. овог члана, преузимање не односи на обавезе доспелих, а неизмирених новчаних потраживања корисника војних пензија, по основу делимичног усклађивања пензија и новчаних накнада, утврђених у члану 193. став 2. Закона о Војсци Србије насталих до ступања на снагу овог закона, за које ће се средства обезбедити у буџету Републике Србије, у складу са законом и посебним актом Владе. Одредбом члана 82. истог Закона прописано је да ће се одредбе чланова 240-260 (право на старосну пензију, инвалидску пензију, накнаду за телесно оштећење, на додатак за помоћ и негу и породичну пензију), 262-272 (остваривање, коришћење и престанак наведених права), 274-277 (финансирање) у делу који се односи на пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника, поглавља XVI Закона о Војсци Југославије, као и одредбе члана 192. ст. 2, 3. и 4. Закона о Војсци Србије примењивати закључно са 31.12.2011. године, када престају да важе. Уредбом о обиму и начину преузимања имовине, обавеза и запослених од Фонда за социјално осигурање војних осигураника у Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање („Службени гласник РС“, бр. 97/11) у члану 1. став 1. прописано је да се овом уредбом уређује обим и начин преузимања имовине, обавеза и запослених од Фонда СОВО, у делу који се односи на пензијско и инвалидско осигурање, у Републички фонд ПИО. У ставу 2. прописано је да ће, изузетно од послова пензијског и инвалидског осигурања из става 1. овог члана, Републички фонд ПИО обављати административно-техничке послове у вези са судским предметима по основу доспелих неизмирених новчаних потраживања војних корисника, насталих по основу делимичног усклађивања пензија те новчаних накнада, и водити посебну евиденцију о средствима неопходним за намирење по основу принудне наплате предметног дуга, која ће му бити благовремено обезбеђена.

Чињенично стање

Тужиоцима је решењем Фонда за социјално осигурање војних осигураника признато право на пензију у номиналном месечном износу обрачунатом на основу броја бодова и вредности бода важећој у време остваривања права на пензију. Војне пензије су у 2008. години усклађене почев од 01.01.2008. године Одлуком министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину („Службени Војни лист“, бр. 13/08 од 20.03.2008. године). Самом одлуком констатовано је да је донета, између осталог, и на основу члана 196. став 2. Закона о Војсци Србије („Службени гласник РС“ бр. 116/07), а у вези са чланом 261. став 5. Закона о Војсци Југославије („Службени лист СРЈ“, бр. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 и 37/02 и „Службени лист СЦГ“, бр. 7/05 и 44/05). Новчана вредност бода за обрачунавање пензија је на основу члана 261. став 5. Закона о Војсци Југославије одређена овом одлуком на износ од 9,40 (уместо ранијег 9,02) динара почев од 01.01.2008. године. Током 2008. године даља усклађивања вршена су према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, па је 01.04.2008. године извршено усклађивање за 6,97%, а 01.10.2008. године усклађивање за 14,13%. Надаље, решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године донетог дана 25.01.2008. године („Службени гласник Републике Србије“ бр. 20 од 19.02.2008. године) усклађене су пензије, вредност општег бода, новчане накнаде за телесно оштећење и помоћ и негу и новчане накнаде по основу инвалидности из члана 224. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, од 01. јануара 2008. године, за 11,06%. Коначно, Закључком Владе Републике Србије 05 број: 181- 11689/2015 од 30.10.2015. године дата је сагласност Владе да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање изврши усклађивање пензије корисницима војних пензија остварених до 31.12.2007. године, и то тако што ће на пензије увећане од 01. јануара 2008. године за проценат усклађивања 4,21% утврђен Одлуком о усклађивању пензија за 2007. годину (Службени војни лист“, број 13/08), да приме- 236 ни проценат усклађивања од 6,57%, чиме се обезбеђује да укупно усклађивање пензије за месец децембар 2007. године износи 11,06%, што је увећање у складу са чланом 75. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, број 85/05). Такође, одређено је да ће се исплата усклађеног износа пензије вршити почев од исплате пензије за новембар 2015. године. Тачком 2. Закључка дата је сагласност Владе да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање једнократно исплати разлику између усклађеног износа пензије из тачке 1. овог закључка и исплаћеног износа пензија корисницима војних пензија, почев од пензије за месец јануар 2008. године закључно са пензијом за месец октобар 2015. године, валоризовану применом индекса цена на мало, односно индекса потрошачких цена од месеца у коме је требало да буде извршена свака појединачна исплата овако усклађеног износа пензије. Такође, одређено је да ће се једнократна исплата из става 1. тачке 2. извршити корисницима војних пензија који прихвате исплату на начин утврђен овим Закључком, након закљученог уговора о вансудском поравнању, у јануару 2016. године. Војним осигураницима пензија је током 2008. године усклађена и исплаћена увећано за 4,21%, без означавања да ли се повећање пензије врши по основу одлуке министра одбране од 20.03.2008. године или по основу решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 25.01.2008. године (оба се ретроактивно примењују од 01.01.2008. године), али би се из даљег држања Фонда за социјално осигурање војних осигураника могло закључити да је исплата извршена према Одлуци министра одбране од 20.03.2008. године. На овакав закључак нас наводи чињеница да је РФ за ПИО одбијао да војним осигураницима усклади пензије према решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 25.01.2008. године, а висина усклађеног и исплаћеног износа одговара проценту усклађивања утврђеног Одлуком од 20.03.2008. године. У даљем периоду, војним осигураницима је разлика до износа ванредног усклађивања од 11,06%, односно за проценат усклађивања од 6,57% исплаћена или у поступку принудног извршења на основу решења о извршењу донетих по предлогу за извршење на основу судских одлука у поступцима за накнаду штете због мање исплаћених износа усклађивања, или на основу закљученог 237 уговора о вансудском поравнању по основу Закључка Владе Републике Србије 05 број: 181-11689/2015 од 30.10.2015. године. Притом, треба имати у виду да је и Закључком Владе Републике Србије 05 број: 181- 11689/2015 од 30.10.2015. године констатовано да је исплата од 4,21% извршена по основу Решења министра одбране од 20.03.2008. године. Тужиоци тужбени захтев заснивају на тврдњи да ни Фонд за социјално осигурање војних осигураника, ни Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, војним осигураницима нису у целости исплатили износе пензија усклађених Одлуком министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину (редовно усклађивање) и решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године (ванредно усклађивање). Притом, једна група тужилаца сматра да усклађени износ од 4,21% представља проценат редовног усклађивања према Одлуци министра одбране, те да им усклађивањем пензије за проценат од 6,57% није у потпуности усклађена пензија за 11,06%, према решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године донетог дана 25.01.2008. године, док друга група тужилаца сматра да им је у потпуности исплаћен износ ванредног усклађивања према решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године донетог дана 25.01.2008. године, али да је тужени дужан да им исплати и износ редовног усклађивања од 4,21% према Одлуци министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је током поступака пред првостепеним судом оспоравао тужбене захтеве истичући најпре приговор пресуђене ствари, а затим и околност да је применом процента усклађивања од 6,57% у складу са закључком Владе Републике Србије 05 број: 181-11689/2015 од 30.10.2015. године обезбеђено укупно усклађивање на начин одређен решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 25.01.2008. године, а сходно одредби члана 75. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигура- 238 њу. Коначно, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је истицао приговор застарелости потраживања, сматрајући да је основ потраживања накнада штете због несавесног рада државног органа, која потраживања у складу са одредбом члана 376. Закона о облигационим односима застаревају у субјективном року од 3 године, односно у објективном року од 5 година.

Одлуке првостепених судова

Првостепени судови готово јединствено стоје на становишту да је тужбени захтев војних осигураника за исплату износа усклађивања од 4,21% неоснован. У образложењу својих одлука првостепени судови мишљења су да су војни пензионери почев од 01.01.2008. године изједначени са осталим категоријама пензионера, те да након тог датума не могу да имају права која су им припадала на основу Закона о Војсци Југославије, који је престао да важи 31.12.2007. године.

Анализа

У овом делу рада размотрићемо чињеничну подлогу, законска решења, као и одлуке о редовном и ванредном усклађивању пензија донетих током 2008. године, а које представљају правни основ на ком тужиоци заснивају свој захтев. Законом о Војсци Србије, који је ступио на снагу дана 01.01.2008. године у складу са чланом 193. став 1. промењен је начин усклађивања пензија тако да се, почев од овог датума, усклађивање пензија војних осигураника врши по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. После ступања на снагу Закона о Војсци Србије (01.01.2008. године), Фонд СОВО је наставио да обавља послове обезбеђења и спровођења пензијског и инвалидског осигурања, као и послове финансијског пословања, до 01.01.2012. године када је пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника сагласно члану 79. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2010. године прешло у надлежност Републичког фонда за ПИО. Фонд СОВО је наставио да обавља послове остваривања права из обавезног здравственог осигурања војних осигураника. При- 239 том, Републички фонд за ПИО није преузео обавезе доспелих, а неизмирених новчаних потраживања корисника војних пензија, по основу делимичног усклађивања пензија и новчаних накнада утврђених у члану 193. став 2. Закона о Војсци Србије, насталих до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2010. године, те је обавеза исплате потраживања накнаде штете у висини неисплаћених пензија по признатом праву на усклађивање у периоду август 2004 – децембар 2007. године, остала на страни Фонда СОВО. У складу са законским изменама решењем Републичког фонда за ПИО о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године („Службени гласник РС“, бр. 20/08 од 19.2.2008. године) извршено је ванредно усклађивање пензије, вредности општег бода, новчане накнаде за телесно оштећење и помоћ и негу и новчане накнаде по основу инвалидности од 01.01.2008. године за 11,06%, без прецизирања категорије осигураника. Решењем је одређено да се усклађивање са наведеним процентом врши у односу на усклађену пензију и новчану накнаду, као и вредност општег бода по решењу о усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од октобра 2007. године („Службени гласник РС“ бр. 99/07), као и да се исплата по овом решењу врши од 01.01.2008. године.

Право на друго редовно усклађивање

На овом месту покушаћемо да одговоримо на питање да ли војним пензионерима припада право на два редовна усклађивања за 2007. годину, као и право на ванредно усклађивање из 2008. године, с обзиром да ова теза представља полазну претпоставку тужилаца у прилог основаности тужбеног захтева. Законом о пензијском и инвалидском осигурању, почев од 2006. године уређен је начин усклађивања, тада само цивилних пензија, тако што је одређено да се пензија од 01.04. и 01.10. текуће године усклађује на основу статистичких података, са кретањем трошкова живота на територији Републике, у претходних шест месеци. Овим Законом било је предвиђено и ванредно усклађивање пензија од 01.01. 240 текуће године, у случају да просечан износ пензије корисника у осигурању запослених исплаћене за претходну годину износи мање од 60% од износа просечне зараде без пореза и доприноса запослених на територији Републике у претходној години. Уколико наведени услов буде задовољен, пензије ће се ванредно ускладити за проценат којим се обезбеђује да се износ просечне пензије за претходну годину корисника у осигурању запослених доведе на ниво од 60% просечне зараде без пореза и доприноса исплаћених у претходној години. Са друге стране, Законом о Војсци Југославије, који се примењивао до 31.12.2007. године, било је уређено питање усклађивања пензија војних осигураника, како редовног, тако и ванредног. Према одредби члана 261, редовно усклађивање подразумевало је да се пензије усклађују почетком сваке календарске године са пензијама одређеним у претходној години при чему се као пензијски основ за раније остварене пензије узима плата која припада за одговарајући чин од кога се одређују пензије остварене у претходној години, с тим да ако се промени структура плате професионалних војника, у односу на раније прописе о платама тих лица, измењени износи плата узеће се за утврђивање новог пензијског основа. Друго редовно усклађивање врши се почев од 01. јула текуће године и то тако што се већ усклађене пензије (почетком године) усклађују са кретањем номиналних плата професионалних војника одговарајућег чина, а на основу података из прописа о платама професионалних војника. Поред редовног, Закон о Војсци Југославије у истом члану, прописује и могућност за ванредно усклађивање, пре истека рока од шест месеци, у случају да номинални раст, односно пад плата професионалних војника буде већи од 5%. Од значаја за закључак о постојању права на друго редовно усклађивање пензија војних пензионера је и чињеница да је Министар одбране дана 31.08.2007. године донео Одлуку о вредности бода односно вредности коефицијената за обрачунавање плата и других новчаних примања професионалних војника и цивилних лица у Војсци Србије, којом је одређено да новчана вредност за обрачунавање плата и других новчаних примања професионалних војника од 01. септембра 2007. године износи 9,40 динара, које повећање је, процентуално изражено, износило 4,21%. Датум доношења ове одлуке је од пресудног 241 значаја за оцену постојања права војних пензионера на усклађивање пензија за 4,21%. Наиме, наведена одлука донета је дана 31.08.2007. године, те би, да није дошло до промене режима усклађивања војних пензија ступањем на снагу Закона о Војсци Србије, војни пензионери имали право на усклађивање пензија у висини од 4,21% „почетком 2008. године“, јер је до нужног услова за усклађивање пензија дошло након 01.07.2007. године, односно након тренутка предвиђеног за друго редовно усклађивање (претходно, од почетка 2007. године до 01.07.2007. године није било повећања плата професионалних војника, који би представљали основ за усклађивање пензија војних осигураника на дан 01.07.2007. године). Међутим, с обзиром да је 01.01.2008. године, односно ступањем на снагу Закона о Војсци Србије, престала да се примењује одредба члана 261. Закона о Војсци Југославије, а режим усклађивања пензија војних осигураника изједначен са режимом усклађивања цивилних осигураника, престала је и могућност да се пензије војних пензионера усклађују према критеријумима и на начин утврђен законом који је престао да важи, односно са кретањем плата професионалних војника одговарајућег чина. Полазећи од правила о временском важењу закона, судска пракса је заузела недвосмислен став да и војним осигураницима припада право на усклађивање извршено решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о ванредном усклађивању пензија од 25.01.2008. године.

Правна дејства одлуке Министра одбране од 20.03.2008. године

Супротно изнетом закључку, тужиоци свој захтев заснивају на одлуци Министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину од 20.03.2008. године и на решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године донетог дана 25.01.2008. године, сматрајући да оба правна акта производе дејства у правном систему Републике Србије. Сагледавањем како оних прописа који су били на снази, тако и оних чије је важење престало у време доношења Одлуке Министра одбране од 20.03.2008. године долази се до закључка да тужиоци по основу ове одлуке немају право на усклађивање пензије. 242 Наиме, почев од 01.01.2008. године измењен је до тада постојећи начин усклађивања пензија војних пензионера и то тако да се усклађивање пензија војних осигураника врши по динамици и критеријумима утврђеним законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. У пракси, то је подразумевало да се почев од 01.01.2008. године пензије војних пензионера не усклађују одлукама министра за одбрану, већ одлукама Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Имајући у виду измењен режим усклађивања војних пензија, упитна је правна ваљаност Одлуке министра одбране од 20.03.2008. године, с обзиром да је у преамбули исте наведено да је донета на основу члана 196. став 2. Закона о Војсци Србије и члана 261. став 5. Закона о Војсци Југославије. Како је након 01.01.2008. године надлежност за усклађивање пензије (како војних, тако и цивилних осигураника) прешла на Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање министар одбране 20.03.2008. године није био надлежан да донесе одлуку о усклађивању пензија војних осигураника. Овлашћење за доношење предметне одлуке, министар одбране није могао црпети из одредбе члана 196. став 2. Закона о Војсци Србије, како је то наведено у преамбули Одлуке од 20.03.2008. године, јер је наведеном одредбом прописано да прописи донети за извршење Закона о Војсци Југославије настављају да се примењују уколико нису супротни одредбама овог закона до доношења одговарајућих прописа за извршење овог закона. Министар одбране, доношењем предметне Одлуке, свакако није наставио да примењује постојеће прописе, већ је донео нов правни акт, који је притом био у потпуности мимо критеријума за усклађивање пензија установљених одредбама члана 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, а који се на војне осигуранике примењује на основу Закона о Војсци Србије. Ово посебно када се има у виду да је решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 25.01.2008. године, већ извршено усклађивање пензија за 2008. годину за 11,06%, према критеријумима предвиђеним Законом о пензијском и инвалидском осигурању. Свесни ризика који са собом носи оцена правилности одлуке једног државног органа, која се граничи са испитивањем њене зако- 243 нитости, указали бисмо најпре на закључак Уставног суда IУп66/2018 од 08.06.2011. године којим је одбачена иницијатива за оцену уставности и законитости Одлуке о усклађивању војних пензија за 2007. годину („Службени војни лист“ број 13/08) донета дана 20.03.2008. године. Из образложења наведеног закључка произлази да је Уставни суд нашао да се са материјалноправног аспекта оспореном Одлуком не уређују права и обавезе осигураника, већ да се, сагласно начину и методу утврђеном законом, као актом техничкоспроведбеног карактера, одређује начин годишњег усклађивања износа пензија војних осигураника, односно одређује новчана вредност бода за обрачунавање пензија и других новчаних накнада корисника војних пензија. Како оспорени акт по својој природи не представља општи правни акт у смислу одредбе члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, то Уставни суд налази да није надлежан да оцењује његову сагласност с Уставом и законом. С обзиром на изражен став Уставног суда да оцена уставности Одлуке министра одбране од 20.03.2008. године није у надлежности тог суда, сагласност исте са законом о Војсци Србије би могла бити предмет одлучивања првостепених судова у оквиру решавања претходног питања од значаја за одлуку о основаности захтева тужилаца, наравно са правним дејством само у парници у којој је то питање решено, у складу са одредбом члана 12. Закона о парничном поступку. Дакле, као што је то претходно наведено, сматрамо да Одлука министра одбране од 20.03.2008. године није могла да произведе правна дејства како због тога што министар надлежан за послове одбране у време њеног доношења није био надлежан да такву одлуку донесе, тако и због тога што је иста донета на бази критеријума који су у време доношења одлуке престали да важе.

Приговор пресуђене ствари

Иако нису предмет овог рада, са њим су у тесној вези и захтеви војних осигураника за накнаду штете због пропуштања државних органа да тужиоцима исплате пензије увећане за износ усклађивања од 11,06%, с обзиром да је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање у поступцима по захтевима за усклађивање 244 пензија за 4,21% истицао приговор да је о овом захтеву већ одлучено у споровима поводом усклађивања за 11,06%. Наиме, правни основ потраживања тужилаца у споровима по захтеву за усклађивање од 11,06% представљала је накнада штете која се огледала у пропуштању Фонда за социјално осигурање војних осигураника да пензије војних осигураника усклади према решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидског осигурање од 25.01.2008. године за 11,06%. Тачка спорења у овим парницама била је најпре да ли постоји обавеза Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање да по решењу од 25.01.2008. године усклађује и пензије војних осигураника, а затим и да ли се проценат усклађивања од 11,06 примењује на почетну вредност бода од 9,02 динара или на вредност бода од 9,40 динара. Напомињемо да је решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање донето пре Одлуке министра одбране којим је пензија војних осигураника усклађена тако да вредност бода износи 9,40 динара, али да је по оба основа усклађивање требало извршити почев од 01.01.2008. године. У овим споровима заузет је став да су основани тужбени захтеви за накнаду штете која одговара пензијама обрачунатим применом процента усклађивања од 11,06% на основицу коју чини вредност бода од 9,02 динара, с обзиром на то да је управо вредност бода од 9,02 динара била основ за обрачун и исплату пензија закључно са 31.12.2007. године. Притом, судови су имали у виду да је министар одбране дана 20.3.2008. године донео Одлуку о усклађивању војних пензија за 2007. годину, којом је предвиђено да новчана вредност бода за обрачунавање пензија и других новчаних накнада корисника војних пензија од 01.01.2008. године износи 9,40 динара, односно да је новчана вредност бода увећана за 4,21% у односу на новчану вредност бода од 9,02 динара која се примењивала све до 31.12.2007. године, те да би пензију требало ускладити још за 6,85%, како би на крају достигла износ усклађивања од 11,06% (11,06% – 4,21% = 6,85%). За одлуку о основаности приговора пресуђене ствари од значаја је начин на који је формулисан тужбени захтев у парницама за исплату усклађених износа пензија за 11,06%, односно обим потраживања. Наиме, известан број тужилаца је захтев у претходној парници определио тако да се проценат усклађивања од 11,06% примењује на вредност бода од 9,40 динара, па су и захтев формулисали тако што су потражи- 245 вали пун износ усклађивања од 11,06%. У овим случајевима тужбени захтев је делимично усвојен према обрачуну који подразумева примену наведеног процента усклађивања на вредност бода од 9,02 динара, док је захтев за разлику између износа обрачунатог према вредности бода 9,02 динара и 9,40 динара одбијен. Уколико је у претходним парницама тужбени захтев овако постављен сматрамо да је приговор пресуђене ствари основан. Ово због тога што захтев за усклађивање за 11,06%, који за основ има вредност бода од 9,40 динара у себи, суштински, садржи захтев за исплату износа усклађивања од 11,06% према решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 25.01.2008. године, али и износа усклађивања од 4,21% према одлуци министра одбране од 20.03.2008. године. Са друге стране, није основан приговор пресуђене ствари, уколико су тужиоци у претходним парницама од Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање потраживали накнаду штете због мање исплаћеног износа усклађивања од 11,06%, а према вредности бода од 9,02 динара, јер је оваквим тужбеним захтевом тражена разлика која одговара проценту усклађивања од 11,06% умањена за исплаћени проценат усклађивања од 4,21% према одлуци министра одбране од 20.03.2008. године. Другим речима, тужиоци у овом случају нису потраживали исплату износа усклађених и према одлуци министра одбране и према решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидског осигурања.

Пасивна легитимација

Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање С обзиром на досадашње излагање, као логично, намеће се питање пасивне легитимације Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за исплату пензија војним осигураницима. У циљу кохерентности рада, а уз напомену да поводом овог питања у судској пракси већ постоји јединствен став, укратко ћемо указати на релевантне прописе на којима је заснована одговорност Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у овом случају. Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 101/10) и то чланом 246 79. став 1. прописано је да ће послове обезбеђивања и спровођења пензијског и инвалидског осигурања, као и послове финансијског пословања који су били у надлежности Фонда за социјално осигурање војних осигураника, на дан 01.01.2012. године преузети Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање. Ставом 3. истог члана прописано је да ће даном преузимања послова из става 1. овог члана Републички фонд ПИО преузети имовину, обавезе и запослене од Фонда СОВО, у делу који се односи на послове пензијског и инвалидског осигурања. Одредбом става 5. прописано је да се, изузетно од става 3. овог члана, преузимање не односи на обавезе доспелих, а неизмирених новчаних потраживања корисника војних пензија, по основу делимичног усклађивања пензија и новчаних накнада, утврђених у члану 193. став 2. Закона о Војсци Србије насталих до ступања на снагу овог закона, за које ће се средства обезбедити у буџету Републике Србије, у складу са законом и посебним актом Владе. Неспорна је обавеза Фонда за социјално осигурање војних осигураника да почев од 01.01.2008. године висину пензије усклађује према решењима донетим од стране Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Наведено би водило закључку да је Фонд за социјално осигурање војних осигураника дужан да тужиоцима надокнади штету причињену непоступањем по овим решењима. Међутим, почев од 01.01.2012. године Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање преузео је послове обезбеђивања и спровођења пензијског и инвалидског осигурања од Фонда за социјално осигурање војних осигураника. Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању регулисан је и обим преузетих обавеза, у које спадају и доспела, а неизмирена новчана потраживања корисника војних пензија, по основу делимичног усклађивања пензија и новчаних накнада, а која су настала до 01.01.2008. године. Како је и решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 25.01.2008. године и одлуком министра одбране од 20.03.2008. године било предвиђено усклађивање пензија почев од 01.01.2008. године, то би ова потраживања, да су основана, доспела након 01.01.2008. године и иста би била сврстана у групу потраживања војних пензија која је од Фонда за 247 социјално осигурање војних осигураника преузео Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

Закључак

Сагледавањем чињеничне подлоге на којој су засновани предметни тужбени захтеви и материјално-правних прописа који регулишу област пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника може се закључити да тужбени захтев војних осигураника за усклађивање пензија у висини од 4,21% почев од 01.01.2008. године није основан, не само због тога што одлука министра одбране од 20.03.2008. године није била подобна да произведе правна дејства, већ и због тога што војним осигураницима, због законских измена и правила о временском важењу закона, од 01.01.2008. године ни не припада право на усклађивање пензија према критеријумима утврђеним Законом о Војсци Југославије. Услед околности да је предмет захтева, у поступцима који су предмет овог рада, у тесној вези са захтевима у поступцима поводом исплате усклађених пензија за проценат усклађивања од 11,06%, наше мишљење је да је у сваком предмету понаособ нужно испитати најпре да ли је тужилац водио поступак за исплату износа усклађивања од 11,06%, а затим и обим његовог захтева, па у зависности од резултата таквог испитивања оценити да ли постоји идентитет између ових поступака и раније вођених парница. Уколико су тужиоци у претходним парницама потраживали исплату износа према вредности бода 9,40 динара усклађену за 11,06% према решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, наше мишљење је да постоји идентитет са споровима у којима се потражује исплата износа од 4,21%, јер правни основ разлике у вредности бода између 9,02 динара и 9,40 динара представља одлука министра одбране од 20.03.2008. године, на којој тужиоци, уз решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 25.01.2008. године заснивају свој захтев у парницама које су предмет овог рада. Супротно, уколико је тужбеним захтевом тражена исплата према вредности бода 9,02 динара, усклађена за 11,06%, не постоји идентитет са захтевима за исплату износа од 4,21%.

АДВОКАТ ЈОВО М. БОРИЋ

Тел. 011/2850654 или 060/3097376

ел.адреса: adv.boric@gmail.com

ЧЛАНУ РЕДАКЦИЈЕ

БИЛТЕНА СУДСКЕ ПРАКСЕ ВИШЕГ СУДА У БЕОГРАДУ

Судији Уставног суда, проф.др Шкулић Милану

Поштовани господине Шкулић,

у Билтену Вишег суда у Београду, број 90 за 2019. годину, у рубрици „Дискусије“ на 231. страни, објављен је текст под насловом „Право војних пензионера на усклађивање пензија за 4,21%“, чији аутор је Виши стручни помоћник Вишег суда у Београду, господин Дино Бектачевић.

Како је наведени текст у суштини некредибилан а у закључку и нелегитиман, са врло штетном намером и циљем, у ком смислу је искоришћен ауторитет Билтена Вишег суда у Београду, присиљен сам да, у име 174 своја властодавца, дам осврт на наведени текст, како би се чула и друга страна.

У прилогу вам достављам, текст свог осврта под насловом „Audiatur et altera pars“, те вас молим да се заузмете да се овај осврт објави у наредном броју Билтена Вишег суда у Београду у рубрици „Дискусије“. Сматрам да је то најмање што треба да се учини од Вишег суда у Београду, у околностима створеним наведеним текстом.

У прилогу вам достављам и списак мојих властодаваца, у име којих сам и писао наведени осврт.

Уколико се не би изашло у сусрет овом тражењу, у име својих властодаваца, бићу принуђен да о наведеном обавестим јавност, преко средстава јавног информисања, али и надлежно министарство и Канцеларију ЕУ у Београду, којом приликом би те адресе обавестио и о другим ванпроцесним активностима којима се врши опструкција тужби за остваривање права на наведено усклађивање пензије.

Текст у прилогу ћу, уз попратни допис доставити, Председнику Вишег суда у Београду, затим господину Бекташевићу, сваком члану Редакцијског одбора Билтена Вишег суда у Београду, са идентичним захтевом за објављивање осврта.

Поред наведеног, текст у прилогу ћу, уз попратни допис, доставити и свим председницима Виших судова у Србији, ради упознавања судија тих судова, као и председнику Првог основног суда у Београду, (који првостепено поступа по овим предметима), ради упознавања судија тог суда, са текстом.

Примите изразе мог личног поштовања за вас лично, ваш рад и статус судије Уставног суда те дужност члана редакције Билтена Вишег суда у Београду, које обављате.

AUDIATUR ET ALTERA PARS

Осврт на текст Дине Бекташевића, Вишег судијског помоћника Вишег суда у Београду, под насловом „Право војних пензионера на усклађивање пензија за 4,21%“, објављеног у билтену Вишег суда у Београду број 90 за 2019. годину.

Аутор осврта:

Јово М Борић, адвокат из Београда, у име 174 корисника војних пензија, који су га овластили за заступање у поступцима за заштиту њихових права на усклађивање пензија за 4,21% (чији списак је наведен у прилогу овог текста)

Познавањем чињеница којима се бави текст господина Бекташевића и материјално-правне регулативе која се односи на те чињенице, намеће се закључак да је сврха читавог текста његов нелегитиман закључак, који се своди на то да су тужбени захтеви неосновани.

Не би било чудно да је аутор наведеног текста неко из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, који је као тужени странка у наведеним парницама. Али када се текст, са наведеним закључком, објави у Билтену суда који другостепено поступа у овим парницама, и када је одлучивање од стране судија Вишег суда у Београду у току по више стотина жалби тужилаца (корисника војних пензија) или туженог (РФПИО) на првостепене одлуке, и када је у току више стотина првостепених поступака по том питању, поставља се питање компатибилности наведеног текста са уставним и људским правом на правично суђење пред независним и непристрасним судом, али и са процесним гаранцијама странкама (овде тужиоцима као корисницима војних пензија) из ЗПП. Посебно је процесно неприхватљиво да се предметни текст са његовим закључком објави у билтену који се доставља и судијама које првостепено одлучују по тужбама за остваривање наведеног права, јер се тиме у потпуности обесмишљавају одредбе Закона о парничном поступку, а започете парнице и поступци у току претварају у фарсу. И на крају један овакав текст, са наведеним закључком, има функцију да одврати грађане да траже судску заштиту својих права.

И, уколико би се сложили, да је господин Виши судијски помоћник надлежан да врши одређене анализе, морали би се сложити да он није легитимисан да, у периоду одлучивања по тужбама или жалбама на првостепене пресуде, намеће одлуку која се треба донети. Закључак господина Бекташевића је свакако нелегитиман и, у том делу, представља злоупотребу могућности да текст објави у Билтену Вишег суда у Београду.

Поред наведених примедби на текст господина Бекташевића, могло би се навести велики број пропуста у кључним поглављима текста. Обзиром на позицију коју обавља аутор текста, претпостављам да се не ради о намери, али је стручно нерихватљиво да се такви пропусти раде.

У наредном делу текста ћу се, само начелно, осврнути на све неистине, на циљне непотпуности, на тумачења и недоречености појединих делова текста.

Правни оквир.

Господин Бекташевић је, у овом делу текста пропустио да наведе, и да има у виду неке одлучне прописе и одлуке, као на пример:

члан 190 Закона о војсци Србије, који гласи: „Војни осигураници који су до дана ступања на снагу овог закона остварили права из социјалног осигурања настављају да користе та права по закону по којем су их остварили.“,
решење Уставног суда РС IУ.бр.2/08 од 14.07.2011. године, где указујем на став Уставног суда у вези члана 190 и 193/1 Закона о војсци Србије,
закључак Уставног суда РС IУо.бр.317/15 од 01.12.2016. године, којим се констатује да Закључак владе РС од 30.10.2015. године није општи акт на основу кога се стичу или губе нека права,
,
и у вези наведених одлука Уставног суда – Коначно правно схватање Грађанског одељења за радне спорове Апелационог суда у Београду од 21.01.2015. године, по коме је правно схватање Уставног суда обавезујуће и онда када је супротно правном схватању Врховног касационог суда, a небитно je што је тај став исказан у образложењу његових одлука.

И по господину Бекташевићу је неспорно да је право на друго редовно усклађивање пензије за 2007. годину стечено 01.09.2007. године (дакле, за време важења Закон о војсци Југославије), а на основу члана 261 Закона о војсци Југославије, у вези одлуке Министра одбране од 31.08.2007. године.

Чланом 5/1 Уредбе о начину остваривања и престанку права из ПИО Фонда за СОВО и чланом 49 Статута РФПИО је регулисано да се усклађивање пензије врши по службеној дужности – директном применом закона, и не доноси се посебан општи акт. Права се не стичу на основу одлуке министра или директора, већ директно на основу закона – чим се за то стекну законски услови.

У вези са тим, господин Бекташевић неистинито приказује Одлуку Министра одбране од 20.03.2008. године, када тврди да је предметно право стечено на основу те одлуке. Право је стечено на основу члана 261 Закона о војсци Југославије, а у вези одлуке Министра одбране од 31.08.2007. године. Исплата тог права је следовала на основу члана 261 Закона о војсци Југославије и члана 190 Закона о војсци Србије, почев од 01.01.2008. године, у вези чега је акт техничко-спроведбеног карактера, Одлука Министра одбране од 20.03.2008. године. То потврђује и Уставни суд РС у својој обавезујућој одлуци – закључку Уп.бр.66/08 од 13.06.2011. године.

Господину Бекташевићу је наведено познато, или би му морало бити познато, па је нејасно зашто је све то занемарио, иако је од одлучног значаја за уставно-правно правилно закључивање и одлучивање. Овако се једино може закључити да је наведени текст Вишег стручног помоћника Вишег суда у Београду производ произвољног и правно неутемељеног становишта господина Бекташевића. Произвољност у приказивању и оцени чињеница, те тумачењу и примени прописа неизбежно води до повреде уставом зајемченог права на правично суђење, и арбитрарности поступања, а у наведеном тексту арбитрарног приказивања и анализирања чињеница и правних прописа, те доношења закључка.

Чињенично стање и Одлуке првостепених судова.

Текст у овим поглављима је непотпун, али се чак може прихватити да се анализира и на основу таквог приказивања чињеница и одлука првостепених судова.

Начелно би се могло приговорити овом делу текста, јер би се о праву на усклађивање пензије за 4,21% требало разматрати из позиције поступања туженог РФПИО, а не из позиције до сада донетих одлука.

Анализа.

Аутор се у овом делу текста, тенденциозно, позива на члан 193/1 Закона о војсци Србије, иако је јасно да се та норма не односи на усклађивања пензије стечена на основу члана 261 Закона о војсци Југославије. С друге стране, аутор у потпуности, у својој анализи, занемарује члан 190 Закона о војсци Србије, који се управо односи на предметно усклађивање. Члан 193/1 Закона о војсци Србије се односи на усклађивања која су стечена после ступања на снагу тог закона, а што потврђује и став други те норме, који се односи на неизмирене обавезе „према корисницима војних пензија, које су

настале по прописима из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника до ступања на снагу овог закона.“. Члан 193 Закона о војсци Србије се може применити, на право на које се односи текст господина Бекташевића, само у ставу другом а у вези са чланом 190 тог закона и у вези са одлуком Министра одбране од 31.08.2007. године. Аутор текста се неаргументовано позива и тумачи члан 193 став 1 Закона о војсци Србије. У даљем делу текста аутор потпуно произвољно и арбитрарно тумачи члан 193/2 Закона о војсци Србије где тврди да се он односи искључиво на Закон о изменама и допунама Закона о ПИО из 2010. године те на обавезе у периоду од августа 2004. до децембра 2007. године. То, једноставно, није истина, јер тако нешто не произилази из те правне норме. Та одредба се односи на све неизмирене обавезе, без посебног конкретног наглашавања појединих неизмирених обавеза. Ово само потврђује тенденциозност наведеног текста господина Бектачевића.

У даљем тексту Виши стручни помоћник Вишег суда у Београду спомиње основ ванредног усклађивања пензије из јануара 2008. године, иако то нема никакве везе са правом о којем се полемише у предметном тексту. Право на ванредно усклађивање пензије (које је стечено на основу члана 73 Закона о изменама и допунама Закона о ПИО и Решења РФПИО од 25.01.2008. године), нема никаквих додирних тачака са другим редовним усклађивањем пензије за 2007. годину (које су корисници војних пензија стекли на основу члана 261 ЗВЈ и члана 190 ЗВС). Ради се о два потпуно различита права и два потпуно различита правна основа. Мешање та два права само показује некредибилност онога ко то чини. Та два права имају додирну тачку само у делу где се ванредно усклађивање пензије мора применити на вредност бода после другог редовног усклађивања пензије. И док је тужени РФПИО тако поступио код корисника цивилних пензија код сва три цивилна фонда ПИО, код корисника војних пензија је ванредно усклађивање пензије применио на вредност бода после првог редовног усклађивања пензије. Правно је немогуће, односно незаконито, да се два права примењују на исту почетну вредност бода, што је тужени фонд учинио код корисника војних пензија. У тим околностима већу проценат поништи мањи, а за то нема правног основа. Аутор текста је требао дати одговор на наведену околност, али није, јер онда не би могао да изведе закључак од којег је и почео писати предметни текст.

Право на друго редовно усклађивање.

У другом пасусу аутор непотпуно, а у суштини неистинито приказује законски основ за ванредно усклађивање пензије. Аутор наводи разлог за то усклађивање из члана 75 Закона о изменама и допунама Закона о ПИО, иако је то усклађивање могло бити извршено и под условима из члана 73 истог закона, те иако је то усклађивање и извршено на основу члана 73 тог Закона. То је видљиво из уводног дела решења РФПИО од 25.01.2008. године, објављеног у Службеном гласнику РС бр. 20/08 од 19.02.2008. године.

У овом поглављу аутор у трећем и четвртом пасусу, потпуно и правилно приказује чињенице у вези другог усклађивања пензије у висини од 4,21“, све до текста у четвртом пасусу који почиње реченицом: „Међутим, с обзиром да је 01.01.2008. године, . . .“, где аутор инсинуира своје произвољне и арбитрарне тврдње и закључке.

Поставља се питање, да ли су се престанком примене Закона о војсци Југославије, изгубила права која су стечена за време његове примене. Аутор инсинуира да јесу, а што је правни нонсенс. Невероватно да једна таква тврдња проистекне из другостепеног суда и буде објављена у његовом званичном билтену.

Правна дејства одлуке Министра одбране од 20.03.2008. године.

Потпуна је неистина тврдња аутора из првог пасуса овог дела текста, што је једноставно за утврдити увидом у било коју моју тужбу, а има их 174.

Закључком Уставног суда РС Уп.бр.66/08 од 13.06.2011. године, је утврђено да Одлука Министра одбране од 20.03.2008. године није општи акт, на основу којег се стичу права, већ акт техничко-спроведбеног карактера, који служи за извршење законом стеченог права. Тужиоци право на предметно усклађивање имају на основу члана 261 Закона о војсци Југославије у вези Одлуке Министра одбране од 31.08.2007. године и на основу члана 190 Закона о војсци Србије и у вези са тим Одлуке Министра одбране од 20.03.2008. године.Одлука Министра одбране од 20.03.2008. године, није општи акт већ служи за извршење права стеченог за основу члана 261 Закона о војсци Југославије и члана 190 Закона о војсци Србије.

Тачно је да је 01.01.2008. године мењан начин усклађивања војних пензија, али то нема никакав значај за права стечена пре 01.01.2008. године, о чему се овде расправља, већ се односи само на права стечена после 01.01.2008. године.

Без значаја је дилема да ли је Министар одбране био надлежан за доношење одлуке од 20.03.2008. године, у околностима када је право стечено на основу закона и када је наведена одлука у правном промету и није оспорена од Уставног суда. У околностима када је Фонд за СОВО у то време био у оквиру Министарства одбране, када су биле на снази одредбе о ПИО из Закона о војсци Југославије (у делу члана 240 до 260 и од 262 до 278), сагласно члану 197 став 2 Закона о војсци Србије, а имајући у виду одредбу члана 190 Закона о војсци Србије, Министар одбране је био надлежан да донесе наведену одлуку техничко-спроведбеног карактера, која служи за извршење законом стеченог права.

Приговор пресуђене ствари.

Аутор произвољно и арбитрарно анализира парнице за остваривање права на ванредно усклађивање пензије из јануара 2008. године у висини од 11,06%, у свом раду који се односи на друго редовно усклађивање пензије за 2007. годину. Дакле ради се о два различита права и два различита правна основа. У парницама за остваривање права на ванредно усклађивање пензије нити се расправљало, нити се доказивало а нити је одлучивано о праву на друго редовно усклађивање пензије за 2007. годину у висини од 4,21%, а аутор инсинуира управо то.

Парнице за ванредно усклађивање пензије нису од значаја за одлучивање у парницама за друго редовно усклађивање пензије, већ је од значаја да ли је тужени Републички фонд за ПИО поступио по закону приликом ових усклађивања.

Чињеница је да је тужени РФПИО ванредно усклађивање пензије корисницима војних пензија применио на почетну вредност бода од 9,02 динара, колико је она износила после првог редовног усклађивања пензије стеченог 01.04.2007. године, а доспелог на исплату 01.07.2007. године у висини од 3,20%.

Чињеница је да је тужени РФПИО ванредно усклађивање пензије корисницима цивилних пензија применио на почетну вредност бода после другог редовног усклађивања пензије за 2007. годину из октобра 2007. године у висини од 7,78%.

Не постоји ни једна правна норма материјалног законодавства по којој би се право на друго редовно усклађивање пензије изгубило престанком примене Закона о војсци Југославије или би то право постало саставни део неког другог права, како аутор тврди права на ванредно усклађивање пензије из јануара 2008. године.

Права која произилазе директно из закона а извршавају се по службеној дужности, судском одлуком се: не могу укинути, умањити, изменити, претворити у неко друго право или део неког другог права. Та права представљају основ обавезе туженог РФПИО, а истовремено су и извор права за доношење законите одлуке суда.

Лажна је дилема да ли корисници војних пензија поред права на два редовна усклађивања пензије за 2007. годину имају и право на ванредно усклађивање пензије из јануара 2008. године. Одговор на ту лажну дилему је у аналогији: да ли корисници цивилних пензија поред права на два редовна усклађивања пензије за 2007. годину имају право и на ванредно усклађивање пензије из јануара 2008. године. Корисницима цивилних пензија су исплаћена оба редовна усклађивања пензије за 2007. годину, а ванредно усклађивање пензије из јануара 2008. године је примењено на друго редовно усклађивање за 2007. годину. Корисницима војних пензија је Фонд за СОВО исплатио прво редовно усклађивање за 2007. годину, а РФПИО ванредно усклађивање пензије из јануара 2008. године је применио на то прво усклађивање, те је одбио да изврши исплату другог редовног усклађивања за 2007. годину.

Закључак.

Апсолутно нелегитиман.

Аутор није легитимисан да одлучује да ли су тужбени захтеви и приговор пресуђене ствари основани или неосновани.

Када се предметни текст прочита од непристрасног и стручног лица које је у потпуности упознато са овом проблематиком, намеће се закључак да је у наведеном тексту прво написан закључак а онда све остало. Такав метод рада је морао произвести све наведене пропусте на које сам указао у овом осврту.

У своје име и име својих властодаваца, не могу се отети утиску да је наведени текст писан са више циљева, а један од њих је свакако да послужи као референца за напредовање његовог аутора.

Тужиоци које заступам се надају да ће се поступак по њиховој тужби водити у складу са одредбама ЗПП, да ће се приликом одлуке имати у виду све што они наведу, и доказе које предају или предложе, те да ће у одлуци добити уставно-правно прихватљиво образложење.

У вези са тим указујем на:

одлуку Уставног суда Републике Србије Уж.бр.4761/2015 од 20.09.2017. године¸ у којој је Уставни суд заузео следећи став: „…овај суд напомена тужиоца: Уставни суд РС) је имао у виду да се уставна гаранција наведеног права (напомена тужиоца: члан 32/1 Устава РС) поред осталог састоји у томе да одлука суда о нечијем праву или обавези мора бити донета у поступку који је спроведен у складу са важећим процесним законом, применом релевантног материјалног права и образложена на уставноправно прихатљив начин, јер би се у противном могло сматрати да је производ произвољног и правно неутемељеног становишта поступајућег органа, односно суда. …произвољност у оцени доказа, утврђивању чињеница, те тумачењу и примени прописа на штету подносиоца уставне жалбе, може довести до повреде уставом зајемченог права на правично суђење, због чега у одређеним ситуацијама које првенствено зависе од околности конкретног случаја, као и наведених уставноправних разлога, има основа да се у поступку по уставној жалби повреда наведеног уставног права цени и са становишта произвољне оцене доказа, произвољно утврђеног чињеничног стања и произвољног тумачења и примене меродавног права.“.
одлуку Уставног суда Републике Србије Уж.бр.5231/2016 од 19.07.2018. године, у којој је Уставни суд заузео следећи став: „Приликом давања одговора на питање да ли образложење судске одлуке задовољава стандарде права на правично суђење требало би водити рачуна о околностима конкретног случаја и природи одређене одлуке. Судска одлука не може да буде без образложења, нити лапидарног карактера (видети одлуке Европског суда за људска права: Гергиадис против Грчке, од 29. маја 1997. године – параграф 43, Хигинс и остали против Француске, од 19. фебруара 1998. године – параграф 42 и Милојевић и други против Србије од 12. јануара 2016. године – параграф 83)“,
решење Вишег суда у Неготину, 1 ГЖ.бр.382/19 од 27.12.2019. године, у којем нарочито апострофирам део образложења „. . .Како је у конкретном случају друго редовно усклађивање пензија професионалних војника и цивилних лица у Војсци Србије, извршено одлуком Министра Одбране ИНТ бр. 3614-6 од 31.08.2007. године, те самим тим од 01.09.2007. године, иста лица су стекла право на друго редовно усклађивање пензије, дакле пре ступања на снагу Закона о Војсци Србије (Сл.гл.РС бр. 116/07…36/18), па имајући у виду да из налаза и мишљења наведеног вештака произлази да је у 2007. години извршено једно редовно усклађивање за кориснике војних пензија, а да су се усклови за друго редовно усклађивање стекли 01.01.2008. године, у износу од 4,21%, на основу Олдуке о усклађивању војних пензија за 2007. огидну, које је донео Министар Одбране (Одлука бр. 10506-3 од 20.03.2008. године) па имајући у виду напред наведене законске одредбе, а посебно став 2. члана 193. Закона о Војсци Србије о коме првостепени суд не даје разлоге, те како ниједном законском одредбом Закона о Војсци Србије није регулисано да престанком важења Закона о Војсци Југославије, престају права стечена на основу одредбе чл. 261 тог Закона, па и право стечено 01.09.2007. године, то побијана пресуда у наведеном делу не садржи јасне и потпуне разлоге о битним чињеницама да би се њена законитост и правилност могла испитати, а дати разлози су нејасни и неразумљиви. . . (напомена тужиоца: слова подебљао тужилац)“.

Писано, 20.02.2020. године.

____________________________