Организовани криминал у приватизацији бања РФ ПиО

На основу члана 280 и 281 Законика о кривичном поступку, подносим

КРИВИЧНА ПРИЈАВА

Против:Драгане Калиновић, директорке РФ ПиО, Данила Вујичића, председника УО РФ ПиО, Весне Ковачевић Станковић, заменика председника УО РФ ПиО, Вука Вујановића (члана УО РФ ПиО, Татјане Паулица Миловановић члана УО РФ ПиО, Марка Којића члана УО РФ ПиО, Зорана Михајловића члана УО РФ ПиО, Василија Белобрковића члана УО РФ ПиО, одговорних лица у Дирекцији за имовину Републике Србије, Градског завода за вештачење из Београда, Предузећу АД „Планинка“ из Куршумлије и „Миленијум тима“, односно Millenium resorts д.о.о из Београда, као купаца.

– Због кривичног дела злоупотреба у поступку приватизације из члана 228a КЗ РС, а у вези са чланом 34 КЗ.

Образложење

Превенцији инвалидности и рехабилитацији радника се у Републици Србији, у другој половини двадестегог века, поклањала велика пажња. Правни претходник РФ за ПИО је након намирења обавеза у погледу исплате пензија корисницима пензија, преостала средства од уплаћених доприноса, усмеравао и на стварање материјалне основе за превенцију инвалидности и рехабилитацију радника. Фонд је инвестирао у изградњу разних објеката, њихову адаптацију и реконструкцију, набавку опреме, медицинске и немедицинске, као и предузимању других активности у циљу остваривања инвалидске заштите, превенције и рехабилитације. Правни основ за финансирање био је Закон о пензијском и инвалидском осигурању из 1972. године. Таква политика правног претходника РФ за ПИО била је израз преоријентације система пензијског и инвалидског осигурања, са само административних послова и решавања питања накнаде и пензија, на активну улогу у свеобухватном решавању проблема настанка инвалидности.

Статутом РФ за ПИО прописано је да Фонд обезбеђује услове за обезбеђивање инвалидске заштите и за спречавање наступања инвалидности у складу са достигнућима савремене науке, нарочито финансирањем изградње и опремањем специјализованих установа за превенцију инвалидности и рехабилитацију.

Потоњи Закони о пензијском и инвалидском осигурању наставили су са обезбеђивањем услова за спречавање настанка инвалидности и стварањем материјалне основе за превенцију инвалидности и рахабилитацију радника, као што је то био случај са Законом о пензијском и инвалидском осигурању из 1983.године, којим је на идентичан начин, била утврђена обавеза Фонда да из својих средстава подмирује расходе за превенцију инвалидности и рехабилитацију.

У складу са напред поменутим Законима о пензијском и инвалидском осигурању и Статуту Фонда, органи управљања Фондом усвојили су Програм за стварање материјалне основе за превенцију инвалидности радника, на основу кога су издвајана средства за изградњу центара за рехабилитацију, односно специјалних болница за рехабилитацију и њихово опремање, у периоду од 1969. до 2000. године.

Доношењем Закона о средствима у својини Републике Србије 1995. годинеукинута је друштвена својина као доминантни облик својине у претходном периоду, а конституисана државна својина, чији је титулар Република Србија. Поменути закон није дирао у својину Фонда, јер средства Фонда не представљају државну својину, већ средства која су од осигураника издвајана по основу доприноса, која су служила за исплату пензија, као и за друге намене предвиђене Законом о пензијском и инвалидском осигурању.

Међутим, Република Србија се по аутоматизму почела књижити као власник и на објектима који нису грађени државним средствима, игноришући чињеницу да су такве непокретности грађене средствима из доприноса којима је располагао Фонд, те да је таква укњижба Републике Србије била противправна и супротна одредбама Закона о средствима у својини Републике Србије.

Због тога је РФ за ПИО почев од 2005. године покренуо иницијативу усаглашавања позитивно правних прописа са фактичким стањем у смислу признавања права својине на непокретеностима које су грађене средствима РФ за ПИО. Поред Закона о средствима у својини Републике Србије, правни основ за такву иницијативу РФ за ПИО представљале су и одредбе Закона о основама својинскоправних односа које се односе на стицање права својине на непокретностима.

У периоду од 2005. – 2007. године, од стране Управног одбора РФ за ПИО уследило је низ одлука које су имале за циљ заштиту имовинсиих права Фонда на непокретностима, почев од предлога Закона о имовини Фонда, одлука о покретању судских поступака за утврђење права својине РФ за ПИО на непокретностима, као и одлука којима се утврђује дугорочна пословна политика Фонда када је његова имовина у питању, чији је основи циљ био њено очување и стављање у функцију ради стицања прихода.

До 2014. године, Фонд је показао висок степен одговорности када је његова имовина у питању, и коначно довела до стицања права својине на објектима специјалних болница за рехабилитацију, спречавајући на тај начин њихову приватизацију и распродају.

Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању 2014. којим је промењена управљачка стуктура Фонда, односно од када је Фонд подржављен већинским саставом чланова Управног одбора који се бирају на предлог министра надлежног за послове пензијског и инвалидског осигурања и министра надлежног за послове финансија, када је имовина Фонда у питању направљен је нонсенс, с обзиром на то да имовином РФПИО, која је у приватној својини, преко својих представника управља невласник, односно држава која није њен титулар, те у складу са тим постоји озбиљна сумња о постојању сукоба интереса када су у питању одлуке Управног одбора РФПИО о располагању непокретностима које су у приватној својини Фонда о којима одлуке доносе чланови УО постављени од стране Владе Републике Србије.

Надаље, Фонд није наставио да спроводи у дело утврђену пословну политику усвојену одлукама Управног одбора Фонда 2012. године, којима су усвојене Полазне основе за реструктурирање РФПИО. То се најбоље види у периоду доношења Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању 2014. до 2018. године и своди се на нечињење, односно свесно пропуштање чињења руководства Фонда да стечене непокретности ставе у функцију и Фонд почне да остварује приходе.

Постоје огромни расходи Фонда када су објекти специјалних болница у питању, као и непредузимањe свих радњи ради растерећења расхода Фонда, односно свесног пропуштања употребе одговорајућих правних средстава против управних аката Пореске управе којима је Фонду, на незаконит начин, свесно утврђен порез на пренос апсолутлних права на објектима специјалних болница, иако се у конкретном случају не ради о преносу права својине на непокретностима путем куповине, преносу уз накнаду, нити о заједничној изградњи, већ о стицању права својине на основу правоснажних судских пресуда.

Када се има у виду чињеница да су расходи које је Фонд имао у погледу пореза на пренос апсолутих права и пореза на имовину у датом периоду (2014-2019) за објекте специјалних болница, те када се томе дода и чињеница да је Фонд у датом периoду својим средствима финансирао бесплатан опоравак пензионера у својим објектима, односно објектима специјалних болница у властиштву Фонда, а да при том никакве приходе од таквих објеката није имао нити се трудио да их има, да је руководство Фонда не само недомаћински пословало својом имовином, већ да је њихово пословање било и несавесно имајући у виду обавезност општих аката Фонда којима је руководство Фонда било обавезано на увећање, а не умањење прихода Фонда.

Несавесност и недоследност руководства Фонда уочљива је и приликом закључења судских поравнања у појединим судским поступцима за утврђење права својине на објектима специјалних болница за рехабилитацију који нису били правоснажно окончани, а која су договорена и закључена произвољно од стране директора Фонда, супротно писаним доказима и мишљењу стручне службе Фонда, а што је нарочито био случај са непокретностима у Врањској бањи.

При чињеници да је РФПИО већину судских спорова решио у своју корист, уз изграђену судску праксу и обавезујући правни став Врховног касационог суда према којем Фонду, по основу уложених средстава у изградњу, припада право својине на објектима специјалних болница за рехабилитацију, прихватање препоруке Владе Србије у погледу предлога за окончање судских спорова закључењем поравнања или повлачењем тужби и уложених правних лекова од стране Фонда као тужиоца, имало је смисла у погледу економичности само у случајевима када је за то постојао правни основ, у више случајева изостао, те су поједине одлуке о поравнањима, повлачењу тужби и правних лекова од стране Фонда доношене без стручног мишљења или супротно мишљењу дела стручне службе РФПИО која је била овлашћена да заступа имовинске интересе Фонда.

Код неспорне чињенице да непокретности специјаних болница у власништву Фонда нису стицане и грађене државним средствима, већ средствима из доприноса осигураника, као и да је према одредбама, како ранијег Закона о средствима у својини Републике Србије тако и Закона о јавној својини, имовина Фонда у приватном власништву као организације обавезног социјалног осигурања, да су чланови Управног одбора Фонда бирани од стране државе, морају превасходно заступати интересе Фонда, с обзиром на напред наведене разлоге и прописе јер у супротном крше одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Статута РФ за ПИО и других општих аката Фонда, што, није био случај приликом доношења одлука о продаји непокретности у својини РФПИО.

Када се томе дода и чињеница да је Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2014. године укинут и Надзорни одбор Фонда, сви његови чланови имају посебну и повећану одговорност када доносе одлуке о располагању имовином РФПИО, што такође није био случај приликом продаје непокретности Фонда.

Неоправдано је образложење измена одредби Правилника о располагању непокретностима РФПИО којима је омогућено да се имовина Фонда продаје испод њихове тржишне цене, заједничка продаја са Републиком Србијом, односно да је та чињеница руководила РФПИО да измени поменути Правилник и продаје своју имовину испод њихове тржишне вредности, када се може закључити да је до измене Закона о јавној својини и Правилника о располагању непокретностима РФПИО, дошло искључиво из разлога удовољавања жељама купаца да предметне непокретности купе по ценама нижим од тржишне и да се на тај начин неосновано обогате за разлику у цени непокретности.

Недопустива је и чињеница да је продаја Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска бања извршена у време најинтензивинјег трајања другог таласа панедемије вируса Covid-19 јула месеца 2020. године када је у Општини Врање проглашена ванредна ситуација, те да је Специјална болница за рехабилитацију Врањска бања са 120 лежајева, због продаје Уредбом Владе Републике Србије, брисана из мреже здравствених установа Републике Србије у време када се у болницама у Врању и Пчињском округу тражио кревет више за оболеле од вируса Covid -19, са нажалост свакодневним и вишеструким смртним исходима.

Пословања Фонда, када је у питању располагање непокретностима у периоду од 2018. закључно са 2019. годином, у којем је дошло до отуђења, односно продаје непокретности у власништву Фонда у Куршумлијској и Врањској бањи не само да су супротне Закону о пензијском и инвалидском осигурању, Статуту РФПИО и изворном Правилнику о располагању непокретностима РФПИО, односно интересима Фонда и пословном политиком, која је претходно утврђена управо из разлога да се спречи приватизација специјалних болница за рехабилитацију и њихова распродаја, већ представљају предузимање свесних активности за које постоји сумња да има елемената организоване корупције и злоупотребе службеног положаја одговорних лица у Фонду, са циљем умањења имовине Фонда и распродаје непокретности испод њихове тржишне вредности.

Руководство РФПИО у тим поступцима свесно прикривало чињеницу постојања већ утврђене тржишне вредности непокретности, прво од стране самог Фонда у „Анализи стања и могућности рада и развоја здравствено – стационарних установа и природних лечилишта за превенцију, лечање и рехабилитацију“, сачињеној од стране Радне групе РФПИО, а затим и процене тржишне вредности утврђене решењем надлежног органа Пореских управа на чијој територији се непокретности налазе, а на основукојег је Фонду утврђена основица за плаћање пореза на имовину, коју је Фонд годинама плаћао и прихватањем налаза и мишљења Градског завода за вештачење о тржишној вредности као почетној цени продаје, даклеза износе ниже и до два пута мање од већ утврђене тржишне вредности непокретности, односно давањем понуде путем јавног огласа за продају непокретности, засноване на нетачним подацима о њиховој тржишној вредности, руководства Фонда и Републичке Дирекције за имовину и надлежне Пореске управе злоупотребили су свој положај, свесно омогућавајући продају непокретности испод тржишних.

Када се томе дода и чињеница да је бањски комплекс „Жубор“, по окончању продаје, након што је наменски, у складу са жељом купца дошло до измене Закона о јавној својини и измени Правилника о располагању непокртностима РФПИО, према којима је омогућена продаја непокретности испод њихове тржишне вредности, купљен у односу на тржшну вредност коју је утврдио надлежни Порески орган, за који износ се купац неосновано обогатио.

Целокупан поступак приватизације, односно продаје непокретности бањског комплекса „Жубор“ у Куршумлијској бањи од стране РФПИО и Републичке Дирекције за имовину Републике Србије заснован на предузимању низа недозвољених радњи, како одговориних лица Фонда који су прикрили чињеницу о постојању процењене вредности непокретности у Куршумлијској бањи на коју плаћају порез на имовину и Дирекције која је знала или је морала знати да је имовина РФПИО у Куршумлији већ опорезована и колика је основица за порез на имовину хотела „Жубор“, на основу којег Фонд од 2014. године плаћа порез на имовину, уз истовремену одговорност и Пореске управе– Одсека Куршумлија која је у току припрема за продају Куршумлијске бање, у свом Акту из 2018., навела да није у могућности да изрши процену њене тржишне вредности.

РФПИО и Републичка дирекција за имовину нису могле понудити на продају непокретности у Куршумлијској бањи које су биле предметом поступка враћања одузете имовине пред Агенцијом за реституцију по захтеву наследника бивших власника, који су поступак за враћање имовине покренули 2014. године. Такво поступање РФПИО и Републичке Дирекције за имовину довело је до продаје појединих објаката и земљишта у Куршумлијској бањи који су на основу правоснажног решења Агенције за реституцију враћени старим власницима, што је крајње недопустиво и чиме је угрожена правна сигурност грађана.

Такође приликом продаје земљишта у Врањској бањи, од стране РФПИО су предузете активности којима је омогућено свесно умањење предмета имовине Фонда која је изложена продаји, са једне стране искоришћавањем положаја од стране директора Фонда приликом закључења судског поравнања са Републиком Србијом, којом приликом су утврђени удели на непокретностима у сразмери ½, без правног основа, противно мишљењу стручне службе и на штету имовине РФПИО, а са друге стране невршењем дужности од стране руководства Фонда, приликом пропуштања улагања правних лекова против решења органа управе којим је непосредно пре објављивања јавног огласа за продају наложено рушење легалног објекта површине 16.000м2 који поседује грађевинску дозволу на предметном земљишту у Врањској бањи.

Своју дужност у погледу улагања правног лека против решења о рушењу објекта у Врањској бањи није извршила ни Републичка дирекција за имовину Републике Србије. Нечињење од стране Фонда и Дирекције у конкретном случају производ је настојања да се умањи предмет имовине који је изложен продаји, а самим тим и тржишна цена понуђене непокретности, тим пре што је према одредбама Закона о планирању и изградњи прописано да уколико постоји небезбедност објекта, да се иста може отклонити реконстукцијом објекта или једног његовог дела од стране његовог власника.

Закључењем незаконотог уговора о продаји земљишта у Врањској бањи, без постојећег објекта који поседује грађевинску дозволу и који се приликом закључења уговора о купопродаји налазио, односно постојао на купљеном земљишту, противно одредбама Закона о промету непокретности, а са којом чињеницом је био упознати купац, РФ за ПИО и Републици Србији је свесно причињна материјална штета у виду умањења тржишне вредности непокретности која је понуђена на продају, а истовремено прекршен Закон о промету непокретности који закључени уговор о купопродаји чини ништавим.

Свесно прикивање чињенице од стране РФПИО да је објекат специјалне болнице у Врањској бањи површине16.000м2, а не 3142м2, приликом доношења одлуке о продаји и објављивања јавног огласа за продају земљишта, од стране РФПИО и Републичке Дирекције за имовину, представља не само пример несавесног и недомаћинског газдовања руководства РФПИО својом имовином, већ и свесно наношење штете Фонду и свесно омогућавање да се купац неосновано и незаконито обогати.

Процена тржишне вредности објекта у Врањској бањи јесте вршена 2009. године, и његова вредност у тренутку продаје могла је бити нижа од процењене, али да се тржишна вредност постојећег објекта од 16.000м2 који поседује грађевинску дозволу приликом продаје свела на нулу као да објекат не постоји, крајње је недопустиво и недозвољено. Процењена вредност земљишта у Врањској бањи сачињена је од стране стручног мишљења у „Анализи стања и могућности рада и развоја стационарних установа и природних лечилишта за превенцију, лечење и рехабилитацију“ а у међувремену изграђена је инфраструктура у непосредној близини продате парцеле те је локација земљишта у односу на френквентну саобраћајницу коридор 10 ауто пута могла само повећати његову тржишну вредност, а не смањити за десет пута.

Руководство Фонда је од стране дела стручне службе, било благовремено упознато и упозорено на све незаконитости и штетне последице закључења напред поменутих уговора и материјалном штетом коју ће РФПИО претрпети, као и са другим радњама и активностима руководства Фонда које су им претходиле, а која су имале за циљ умањење имовине РФПИО, у конкретним случајевима продаје непокретности од стране Фонда у Куршумлијској и Врањској бањи не може говорити само о немару, већ о постојању сумње да се може радити о несавесном пословању и коруптивним радњама у току њихове продаје од стране руководства Фонда, као и од стране Републичке Дирекције за имовину Републике Србије, које су по слову закона морале штитити имовину и имовинске интересе Републике Србије и РФПИО.

Поред тога елеметни системске корупција и кординације појединих државних органа са циљем умањења тржишних вредности непокретности које се нуде на продају, са циљем удовољавања жељама унапред виђених купаца, јасно је видљива и у случају продаје комлекса непокретности Здравствене установе – Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска бања, где је од стране Републичке Дирекције за имовину Републике Србије у потпуности свесно занемарена процена тржишне вредности објекта Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска бања, која је по налогу Министарства привреде Републике Србије извршeна од стране овлашћеног проценитеља предузећа Beoconex doo 2019. године.

Након занемаривања већ утврђене тржишне вредности предметних непокретности Специјалне болнице Врањска бања, Републичка дирекција за имовину Републике Србије се по већ виђеном и устаљеном принципу (као и приликом продаје Бањског комплекса „Жубор“ у Куршумлијској бањи) обратила надлежној Пореској управи Филијале Врање, од које је добијен одговор да не поседује параметре за процену тржишне вредности непокретности Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска бања. Том приликом је и Пореска управа Филијале Врање, избила из вида чињеницу да је приликом претходне продаје земљишта Специјалне болнице Врањска бања која је обављена 2019., управо она на основу својих параметара извршила процену тржишне вредности непокретности у Врањској бањи, коју је својом актом доставила Републичкој дирекцији за имовину Републике Србије, за који износ је предметна непокретност продата. По већ устаљеном правилу, након одговора Пореске управе Филијале Врање да није у могућности да изврши процену тржишне вредности непокретности Специјалне болнице Врањска бања, Републичка дирекција за имовину Републике Србије се обраћа Градском заводу за вештачење који својим извештајем утврђује тржишну вредност непокретности Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска бања, који (као у случају Бањског комплекса Куршумлијске бање) процењује тржишну вредност непокретности које се нуде на продају за износ нижи скоро три пута од износа који је претходно процењен од стране овлашћеног проценитеља предузећа Beoconex d.o.o., које су по окончању поступка продате за мањи износ од процењене тржишне вредности непокретности Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска бања.

У конкретним случајевима очигледна је координација успостављена између РФПИО, Републичке дирекције за имовину Републике Србије, надлежних Пореских управа Филијала Куршумлија и Врање и Градског завода за вештачење, срачуната на умањење тржишних вредности непокретности које се нуде на продају и удовољавању жељама унапред познатих купаца, који су путем средстава јавног информисања и писмом о намерама унапред јасно исказали жељу за куповином непокретности специјалних болница „Жубор“ у Куршумлијској бањи и Врањској бањи.

Поред напред наведених уочених незаконитости, неправилности и појава системске корупције, указујемо и на чињеницу да је Специјална болница за рехабилитацију Врањска бања културно историјско добро, које је због својих архитектонских аспеката грађанске архитектуре са краја деветнаестог и почетка двадестетог века, као и историјских аспеката везаних за личност Краља Петра I Карађорђевића, на основу мишљења Завода за заштиту споменика културе Ниш, а у складу са Законом о културним добрима, била стављена у претходну заштиту, те да као таква није могла бити предметом приватизације, односно продаје, с обзиром на то да се на тај начин, противно чл. 7. Закона о културним добрима, губи њена намена, те је према томе предметна продаја и са тог аспекта незаконита.

С обзиром на то да је од стране Завода за заштиту споменика културе Ниш, објекат Специјалне болнице за рехабилитацију Врањска бања стављен под претходну заштиту јер испуњава све услове да буде проглашен за споменик културе, приватизација, односно продаја таквог објекта противна је и одредбама Закона о приватизацији у складу са чл. 5. ст. 3. и одредбама Закона о јавној својини у складу са чл. 10. ст. 6 и чл. 16. ст. 6., те је из тог разлога предметна продаја спорна.

Реализацијом предметних продаја наведених непокретности, РФ за ПИО и Република Србија претрпеле су материјалну штету, што је истовремено довело до противправног прибављања имовинске користи од стране трећих лица, односно купаца непокретности у конкретном случају, те имајући у виду све незаконитости које су уочене у току поступка продаје, сматрам да су закључени уговори о купопродаји непокретности бањског комплекса „Жубор“ у Куршумлијској бањи и Врањској бањи незаконити и да као такви не могу производити правно дејство.

Имајући у виду чињеницу да су објекти који су приватизовани, односно продати, грађени наменски као здравствене установе за рехабилитацију које су термалне изворе користиле као основ лечења болесника и имале вишедеценијску традицију у лечењу и рехабилитацији грађана Републике Србије, поставља се питање чему служи њихово гашење и приватизација и сврсисходност њихове продаје, те да ли је интерес Републике Србије и Фонда био у њиховом очувању или продаји у бесцење на уштрб здравља свог становништва, те у том погледу сматрамо да је продаја и приватизација таквих објеката и гашење таквих здравствених установа недопустива и супротна интересима грађана Републике Србије и супротна интересима очувања народног здравља, на чије чување је држава обавезана Уставом Републике Србије.

У складу са напред наведеним чињеницама стоји неспорно да су окривљени својим радњама утицао на поступак отуђења непокретности у својини РФ за ПИО по цени чији је износ знатно нижи од тржишне вредности чиме је настала штета по РФ за ПИО а омогућено неосновано богаћење купаца истих чиме је извршио кривично дело злоупотреба у поступку приватизације из члана 228a КЗ РС, а у вези са чланом 34 КЗ.

Сходно наведеним чињеницама, предлажем да против истих се покрене кривични поступак, да се предузму радње из надлежности тужилаштва ради утврђивања одговорности окривљеног и да се о предузетим радњама обавести подносилац преко свог пуномоћника.