Nasleđivanje prava na usklađivanje penzije

Dipl. prav. Nikola Aleksić

U jednoj od novijih Odluka Ustavnog suda (Už-7836/2018 od 01.04.2021. g.) zauzet je stav da kada se radi o usklađivanju penzije koje po zakonu pripada svim penzionerima uz ispunjenje zakonom propisanih uslova, to nije lično nenasledivo pravo, kao što je pravo na penziju, već imovinsko, prenosivo pravo koje se nasleđuje i u trenutku smrti ostavioca ulazi u njegova prava i obaveze, te se u upravnom postupku samo utvrđuje da li je podnosilac zakonski naslednik lica za koje je tražio ovo pravo, odnosno da li je imao interes za podnošenje zahteva za ostvarivanje tog prava. (navedenu odluku Ustavnog suda možete pročitati u prilogu i u časopisu “Advokatska kancelarija”, br. 82, jun 2021.).

Članom 1. Zakona o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003-USRS i 6/2015), između ostalog, propisano je:

“Nasleđuje se zaostavština.

Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti…”

Članom 6. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004-US, 84/2004-dr.zakon, 85/2005, 101/2005, 63/2006-US, 5/2009, 107/2009, 30/2010-dr.zakon, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019-OUS i 86/2019), između ostalog, propisano je:

“Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica.”

U odluci je između ostalog navedeno:

U obrazloženju zaključka prvostepenog organa je navedeno da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična i ne mogu se prenositi na druga lica, a da je, u konkretnom slučaju, zahtev podneo podnosilac nakon smrti majke. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude u svemu prihvatio ovo stanovište organa uprave.

Međutim, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o nekom ličnom pravu koje se ne nasleđuje, kao što je pravo na penziju. U konkretnom slučaju radi se o usklađivanju penzije, koje po zakonu pripada svim penzionerima uz ispunjenje zakonom propisanih uslova. Dakle, radi se o imovinskim pravima koja se nasleđuju i koja su u trenutku smrti ostavioca ušla u njegova prava i obaveze. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je konstatovao da se radi o prenosivim pravima, te je u upravnom postupku jedino bilo potrebno utvrditi da li je podnosilac ustavne žalbe zakonski naslednik lica za koje je tražio predmetno pravo, odnosno da li je imao interes za podnošenje zahteva za ostvarivanje tog prava.

Nalazeći da je u osporenoj presudi Upravnog suda proizvoljno primenjeno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe i da obrazloženje osporenog akta ne zadovoljava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ovom odlukom Ustavni sud praktično potvrdio je svoj raniji stav iz Odluke broj Už-5924/2014 od 15. septembra 2016. godine, u kojoj je naveo i da zakonski naslednik lica koje je preminulo nakon upravnog postupka u kojem je odlučivano o zahtevu za usklađivanju penzije tog lica, aktivno legitimisan je za podnošenje tužbe protiv rešenja kojim je odbijen zahtev u tom postupku, jer pravo na usklađivanje penzije po zakonu pripada svim penzionerima, uz ispunjenje zakonom propisanih uslova, odnosno radi se o imovinskim pravima koja se nasleđuju i koja su u trenutku smrti ostavioca ušla u njegova prava i obaveze, u skladu sa članom 11. Zakona o upravnim sporovima (“Sl. glasnik RS”, br. 111/2009) i članom 6. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Izvor: Izvodi iz propisa i sudske prakse preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.

Odluka ustavnog Suda Srbije, za preuzimanje morate biti registrovani na sajtu.

About The Author