Како се троши новац пензионера

Сумњива набавка ПИО фонда
додељена сајту Остоје Мијаиловића

ИЗВОР – Бирн.рс

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО)
доделио је почетком септембра након јавне набавке уговоре
порталима „Србија данас” (србијаданас.цом) и „24седам”
(24седам.рс) за „услуге објаве обавештења Фонда на порталима”.
На ову набавку, подељену у две партије вредности 3,6 милиона
свака, пријавио се само по један понуђач.
Портал 24седам.рс, који је добио један од послова, званично је
у власништву Маргарете Станић која води фирму Дигитал медиа
нетwорк. Међутим, сам сајт 24седам објавио је текст у коме се
Остоја Мијаиловић наводи као „један од оснивача портала 24седам”.
Мијаиловић је члан Главног одбора СНС, власник Бритисх моторс
Србија и Глобос осигурања и председник Кошаркашког клуба
Партизан.
Како показује истраживање БИРН-а, Фонд је кроз специфичне
захтеве конкурсне документације знатно сузио могући број понуда,
што је супротно Закону о јавним набавкама.
Ово није уобичајено понашање надлежних из ПИО фонда.
Државна ревизорска институција (ДРИ) у септембру је објавила
извештај о ревизији пословања у вези са јавним набавкама у коме
се наводи да је Фонд током 2020. године добио просечно само 1,13
понуда по једном поступку јавне набавке, што је мање од 1,39
понуда. , колико их је просечно имао Фонд по јавној набавци током

године, а далеко мање од просека јавног сектора од 2,5
понуда по јавној набавци током 2018. и 2019. године.
„Мали број просечно поднетих понуда у узоркованим
набавкама Фонда доводи у питање остваривање принципа
‘вредности за новац’ који може бити задовољен само у условима
постојања конкуренције. У вези са обезбеђивањем конкуренције у
узоркованим јавним набавкама, закључујемо да није обезбеђен
задовољавајући ниво конкуренције”, један је од налаза ДРИ.
Немања Ненадић, програмски директор огранизације
Транспарентност Србија, каже за БИРН да „већ и сама чињеница да
су добили само једну понуду по обе партије представља врло
снажну индицију да су услови постављени дискриминаторно”.
Критеријуми по мери медија
Какве је критеријуме од понуђача захтевао Фонд?
Фонд је тражио два сајта – један са „изразитом нотом
занимљивости”, за особе средње старосне доби, док би други
требало да озбиљно приступа темама, „игнорише полуистине и
бојкотује лажне вести”, за читаоце који су пред остваривањем
услова за пензију.
Такође, Фонд је најпре одредио да оба портала морају да
имају домен “.рс”, а онда, изменом конкурсне документације

променио овај захтев, тражећи у једној од партија да се адреса
траженог сајта завршава са “.цом”, а не са “. рс”.
На питање БИРН-а зашто је то рађено, ПИО фонд је кратко
одговорио – „да би се створила могућност за аплицирање портала
оба домена”.
Међутим, ако је Фонд збиља хтео да прошири услове за што
већу конкуренцију, онда не би уопште наводио да портали морају да
буду једног или другог домена. На пример, на овај начин је
искључен из набавке један од најчитанијих портала у земљи, који се
не завршава ни са „.рс” ни са „.цом” – портал Б92.нет.
И други критеријуми које су морали да испуне потенцијални
понуђачи смањили су конкуренцију. Услов је био да сајт који се
завршава са .цом у првих шест месеци ове године има ”минимум
40.000.000 отворених страна из Србије”. Тај услов је, мерено Гемиус
истраживањем, испуњава једино “Србија данас”. Једини преостали
информативни сајт у Србији, према Гемиусу, који има тражених 1,8
милиона корисника месечно и који се завршава са “.цом” јесте сајт
Н1, међутим, он је у првих шест месеци ове године имао испод 30
милиона просечно отворених страна месечно. .
Према условима јавне набавке, било је потребно да овај сајт –
осим што треба да буде „комерцијалног типа”, који нуди
„најразличитије садржаје из земље и света, са изразито нотом
занимљивости у информисању” – има и 500.000 пратилаца на
друштвеним мрежама.
Међутим, Србија данас овај услов – бар сада, у октобру – не
испуњава: на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру и ЈуТјубу има их мање

од 400.000. Портал „Србија данас није одговорио на питање БИРН-
а, а ни ПИО Фонд није одговорио на питање да ли је Србија данас

имала тражених 500.000 пратиоца на друштвеним мрежама.
За други сајт – други услови
Када је реч о другој страни, за сајт „аналитичког и
информативног карактера”, са „озбиљним приступом темама и
објавама које карактерише тачност чињеница, игнорисање
полуинформација и потпуни бојкот дезинформација”, био је заражен
знатно мањи број месечних отворених страна (4,5 милиона), нижи
број јединствених корисника из Србије (1,5 милиона), нижи број
пратилаца на друштвеним мрежама (150.000), али уз два додатка:
захтевано је да сајт има у првих шест месеци раст броја сесија од
10 одсто у првих шест месеци, а све податке о посети имале би се
доказали путем Гоогле аналитике, а не Гемиус Аудиенце
истраживања, као у првом случају.
Да је ПИО фонд затражио Гемиус Аудиенце истраживање као
доказ посете за првих шест месеци, сајт “24седам” не би могао да га
достави, с обзиром на то да је основан у јуну 2020, регистрован у

регистру медија крајем фебруара 2021, а почео је одитовање на
Гемиусу у марту.
Иначе, Гугл аналитика и Гемиус Аудиенце истраживање не
могу се међусобно упоређивати, пошто су подаци са Гугл аналитике
добијеним мерењем, а подаци доступни на сајту Гемиуса јесу
резултат истраживања, односно обраде података.
Посао и за оне који крше кодекс
Није јасно због чега је ПИО фонду било важно да само на
једном порталу буде вредновано да објаве буду тачне и да се
„бојкотују дезинформације“. Не, да је овај услов био постављен за
оба портала, „Србија данас” би била у проблему. Према подацима
Савета за штампу, односно, њиховог последњег праћења кршења
кодекса новинара у онлајн медијима (у периоду април-јун 2020), од
укупно 2829 направљених прекршаја кодекса у посматраних шест
медија, Србија данас је била убедљиво прва са 1268 прекршаја:
први следећи ( „Телеграф”) имао их је 856.
Одлуку о додели уговора за портале „Србија данас” и
„24седам” потписао је Реља Огњеновић, заменик директора ПИО
фонда и члан Главног одбора Српске напредне странке.
„На основу одговора ПИО фонда не може се закључити да су
услови поставили тако да обезбеде конкуренцију. Напротив, када се
погледају услови и критеријуми може се закључити да је основни
циљ био да се конкуренција ограничи”, каже за БИРН Немања
Ненадић, програмски директор огранизације Транспарентност
Србија.
Он каже да услови нису били постављени логично у вези са
предметом набавке, већ су били прилагођени према жељеним
медијима, као и да се то најбоље види када се упореде услови по
партијама.
„За оглашавање према грађанима средње старосне доби је
тражено 1,8 милиона корисника сајта, а за оне који су пред пензијом
1,5 милиона (разлика 20 одсто). Да се чини логичним, јер је број
грађана из друге категорије мањи. Међутим, код услова који се тичу
броја отворених страна, у првој партији се тражи 40 милиона, ау
другој 4,5 милиона, односно чак девет пута мање! Дакле, или је
услов за прву партију био претерано висок или за другу превише
низак. Слична несразмера постоји и када је реч о укупном броју
пратилаца на друштвеним мрежама (500 према 150 хиљада)”, каже
Ненадић.
Из ПИО фонда за БИРН кажу да се ове бројке разликују „зато
што је Фонд желео један ‘мањи’ и један ‘већи’ портал”, као и да је на
овај начин „већи број портала могао да конкурише”.
Није, међутим, јасно, зашто је било потребно да се
оглашавање ради на „једном мањем и једном већем” порталу, нити
је ПИО фонд доставио БИРН-у тражену документацију са

резултатима истраживања тржишта. Ово испитивање Фонда, осим
Закона о јавним набавкама, прописује и властити Правилник о
набавкама.
Дискриминаторски услови за сумњиву набавку ПИО фонда
Уместо документације о извршеном испитивању тржишта,
Фонд је понудио одговор да су истраживање обавили “путем
интернета”, и то, између осталог и анализирајући поменуто јавно
доступно истраживање Гемиус Аудиенце. Тек у односу на ово није
јасно због чега је онда за једну партију тражена Гоогле Аналyтицс –
која није јавно доступна, тј. поседује само власник и администратор
сваког сајта – а не јавно доступни подаци из Гемиусовог
истраживања.
Ненадић каже да је „очигледно дискриминаторан услов” био
онај где се набавком тражи постојање посебне категорије на сајту
(„посао” и „друштво”).
„О намештању набавке најбоље сведочи то што је за другу
партију тражено да портал има одређени раст броја сесија на
месечном нивоу у 2021. години, док за прву партију нема тог услова.
Иначе, овај услов је нерелевантан, јер нема никакве гаранције да ће
портал имати раст броја сесија и након што добије посао”, каже
Ненадић.
Он се пита и зашто је ова јавна набавка, односно оглашавање
Фонда уопште потребно.
„Она обавештења Фонда ПИО која је значајна за велики број
корисника свакако ће бити пренета од стране свих информативних
медија, а за људе који се интересују за поједина питања, а користе
интернет, довољно информативан би требало да буде сајт самог
Фонда ПИО. Другим речима, да би се могло закључити да је овај
трошак Фонда ПИО, који је иначе у значајној мери зависан од буџета
био потребан, требало би да се види да ли је Фонд спровео неко
истраживање на основу којег је утврдио такву потребу. На пример,
да је истраживање показало да људи средње старосне доби не
знају да је ‘благовремена уплата пензијских доприноса услов за
остваривање права на пензију’. Чисто сумњам да било који радно
способни грађанин Србије мисли да ће пензију добити ако му
послодавац не уплаћује доприносе за ПИО”, каже Ненадић.
Из ПИО фонда су одговорили да су подаци о томе да се на
сајту „Србија данас” информишу осигураници средње доби
одредили тако што су „анализом медија кита портала који се налазе
на сајтовима, дошли до закључка да се осигураници средње
старосне доби информишу преко одређених портала ”.
Међутим, за случај сајта „24седам“, ПИО фонд не гледа „медиа
кит“, него је одговорио да се из Гоогле Аналyтицс „може извући
Аудиенце – Демограпхицс, који приказује старосно доба посетилаца
сајта, где се јасно види истицање старосне групе 55-64 ”.

С обзиром да је Гоогле Аналyтицс доступна само власнику
сајта, што би значило да је ПИО фонд добио ове податке од сајта
24седам, али није познато да ли је тражио и добио исте податке и са
других сајтова, јер није послао БИРН-у документ о урађеном
истраживању тржишта.
Немања Ненадић закључује да су овакве набавке један од
разлога због којих је потребно изменити Закон о јавним набавкама
када је реч о медијским услугама, што је ушло и у Медијску
стратегију.
„Међутим, иако је рок за те измене крај ове године, нема
назнака да се томе уопште ради”, каже Ненадић.