Пензионерима Србије потребна влада дисконтинуитета

Иако је мандатарка Владе Србије у Народној скупштини Републике Србје неколико пута поновила да ће водити владу континуитета пензионерима је потребна Влада дисконитунуитета. У експозеу мандатарке пензионери и пензијски систем Србије нису имали посебно место. Из података које је изнела о просечној плати, пензији и минималној плати очигледно је да су пензионери последњих 10 година драстично кориштени и оштећени. Као по правилу од 2015 сваке године су најављивана усклађивања пензија и додела једнократне новчане помоћи биле теме медија преко целе године да би почетком наредне године резултат за пензионере увек био мршав. Номинално „никада веће“ пензије сваке године су губиле трку са инфлацијом и растом зарада. Редовна захваљивања политичара на стрпљењу и учешћу пензионера у такозваној финансијској консолидацији нису се одразила на реалан раст пензија. О томе говоре подаци о расту просечене плате и минималне зараде задњих 10 година који су скоро дупло већи од раста пензија. Када се томе дода да су издвајања за пензије са 13 уместо на 11 одсто, супротно споразуму са ММФ, смањена на 9 одсто. На такав начин се за пензије издваја око 1,2 милијарде евра мање због чега највећи број пензионера гладује. Просечна пензија је изгубила и у односу на просечну плату јер је са око 58 у 2012 години пала на око 40 одсто. Инвалидна швајцарска формула која за усклађивање пензија не користи статистичке податке о расту цена и зарада у другој половини године која претходи усклађивању се показала као велика превара. Са њом пензионери преживљавају са текућом инфлацијом 18 месеци док их свакодневно медији бомбардују вестима о најављеним усклађивањима пензија следеће године.

Пензионерима не иде у прилог ни стална промена министара за рад, борачка и социјална питања јер док се они упознају са пробемима пензионера дођу нови избори… Достојанственији живот је пензионерима далеко и због тога што немају свог политичког представника у Народној скупштини Републике Србије јер се лажни представник више бави својом децом.

Ако би нас неко питао шта би требало ургентно решавати то су поред темељне реформе пензијског система, изједначавање и подизање најниже пензије, повраћај неисплаћених делова пензија у периоду њиховог смањења од новемра 2014 до септембра 2018. године и промена начина редовног усклађивања пензија тако да се оне усклађују два пута годишње. За пример нам може послужити „малена“ Црна Гора у којој је најнижа пензија око 30 000 а просечна око 51 000 динара…