ИСТИНИТЕ ЛАЖИ

Преузето из НИН – пише: Милан Ћулибрк

Све критичаре председник је замолио да „не причају глупости“, неке је назвао и „плагијаторима“. Верујем да није мислио на Синишу Малог, јер је „брзином муње“, уместо аргумената, сипао неистине.

Сумирајући резултате из 2022, председник Србије поручио је нацији да „не можемо да не будемо задовољни, јер имамо раст БДП-а између 2,3 и 2,5 одсто, упркос томе што смо две претходне године били први у Европи, па је наша основица била виша, а успели смо да подигнемо плате и пензије највише у Европи и мислим да само једна земља може по томе са нама да се пореди, упркос томе што су сви други били суочени са стопом инфлације, која је била већа или једнака инфлацији у Србији“. Председник се похвалио и стопом јавног дуга од 55 одсто БДП-а, по чему смо „у првих пет земаља Европе“.

Тако Србија стоји ако је веровати човеку који „аргументе сипа брзином муње“ или онима који су га филовали „аргументима“, које је сервирао између празника, у нади да ће неко пуног стомака и ову папазјанију лакше сварити. А знају да и нема баш много „неверних Тома“. И да и највећи неверни Тома ћути откако је, о нашем трошку, смештен у државну вилу на Дедињу.

Истина је, међутим, да је председник овога пута отишао и корак даље. Као када је рекао да у САД „сваких десет секунди погине по један перач прозора“. Јер, док су сви у Европи били суочени са већом или бар истом инфлацијом као Србија, на сајту Trading Economics лако се може видети да су у чак 28 од 44 европске државе цене расле спорије. При томе је у 17 држава инфлација била једноцифрена (Швајцарска, Лихтенштајн, Албанија, Кипар, Данска, Фарска Oстрва, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Ирска, Луксембург, Малта, Холандија, Норвешка, Португал и Шпанија), а раст цена мањи од 15,1 одсто био је и у Великој Британији, Словенији, Аустрији, Белгији, Русији, Хрватској, Шведској и „ономе што се назива Косовом“. Елем, „једнака или виша стопа инфлације од Србије“ постоји у само 15 европских држава, с тим што се у Словачкој, Пољској, Румунији, БиХ, Бугарској, Чешкој, Естонији и Црној Гори креће у распону од 15,4 до 17,6 одсто, а убедљиво је највиша у Турској (64,3 одсто).

Истина је, такође, да Србија није никада имала највећи раст БДП-а, јер је он 2022. био 8,9 одсто већи него 2019, док је у истом периоду БДП Ирске повећан 31,5 одсто. Узалудан је и покушај председника да успоравање раста оправда тврдњом да смо „две претходне године били први у Европи, па је наша основица била виша“. Како, ако је нама „основица“ 2020. пала 0,9 а ирска порасла 6,2 одсто, да би следеће године Ирска расла дупло (13,6 према 7,2 одсто), а лане и четири пута брже од Србије (9,0 према 2,3 одсто)? На страну што је, према подацима Светске банке, БДП по становнику у Србији 9.230, а у Ирској 100.172 долара, скоро 11 пута већи.

Истина је да, према подацима Trading Economics, мањи јавни дуг од Србије почетком 2022. има не пет, већ 20 држава Европе – Естонија, Русија, Бугарска, Луксембург, БиХ, Молдавија, Белорусија, Данска, Шведска, Швајцарска, Турска, Чешка, Норвешка, Литванија, Летонија, Румунија, Северна Македонија, Холандија, Пољска, па чак и ратом захваћена Украјина. Удео дуга у тим земљама кретао се у распону од 18 до 54 одсто БДП-а, с тим што је, према најновијим подацима Еуростата, до краја другог квартала 2022. већина чланица ЕУ смањила удео свог дуга у БДП-у.

Шта тек рећи о платама? Иако је просек за 2022. догурао на 627 евра, реално су, према подацима Министарства финансија, плате порасле само 2,3 одсто. С тим што више од половине запослених зарађују мање од 492 евра, јер је медијална зарада у последњих годину дана повећана са 50.000 на 57.810 динара, за који промил више од просечног раста цена. Истовремено, просечна нето плата у Црној Гори је прошле године порасла 33,9 одсто, са 531 на 711 евра. С обзиром на то да је у Црној Гори инфлација 17,5 одсто, тамо су реалне зараде повећане око 15 одсто, шест и по пута више него у Србији. Иако нас власт у Србији непрекидно уверава да смо по платама одавно претекли Црну Гору.

„Мени је други председнички мандат и немам потребе да прикривам чињенице од народа“, рекао је Александар Вучић. Можда ће нам једног дана открити зашто онда то, ипак, ради. А обећао је и да се неће „смирити“ док нам БДП не достигне 100 милијарди евра, „а онда ће неки други преузети дужност (председника)“. Ух, шта ако то мисли озбиљно? Као и када је критичаре замолио да „не причају глупости“, називајући их „плагијаторима“. И ни по јада да поред њега све време није седео Синиша Мали.

Истина је, основано сумњам, да председник није мислио на Малог кад је „плагијаторима“ поручио да ућуте и да му не кваре новогодишњу и божићну бајку.