Пензионерска НЕ правда у Стразбуру
Sažetak odluke suda preuzet sa zvaničnog sajta Evropskog suda za ljudska prava.
U predmetu Žegarac i drugi protiv Srbije (predstavka br. 54805/15 i 10 drugih predstavki, 09.03.2023.), Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“) je jednoglasno odlučio da osam predstavki proglasi neprihvatljivim.
Predmet se prvenstveno odnosio na pritužbe 11 podnosilaca predstavke da je isplata njihovih starosnih penzija smanjena od novembra 2014. do septembra 2018. godine. Smanjenje je usledilo nakon zakonskih amandmana koje je uvela Vlada kao deo šireg seta mera štednje. Zakon je stavljen van snage kada se smatralo da je javni dug dovoljno smanjen.
ESLJP je ponovio da član 1. Protokola br. 1 (zaštita imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencija“) ne garantuje, kao takav, bilo kakvo pravo na penziju u određenom iznosu. Podnosioci predstavke su, međutim, bili zvanično priznati korisnici državnog zakonskog penzionog plana i nije sporno da je smanjenje njihovih penzija predstavljalo mešanje u njihovo pravo na mirno uživanje svoje imovine.
To mešanje je imalo pravni osnov, odnosno Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je Ustavni sud sveobuhvatno tumačio u obrazloženju koje je ESLJP našao prihvatljivim. Štaviše, zakon je objavljen u Službenom listu, omogućavajući podnosiocima predstavke da predvide posledice smanjenja njihovih penzija.
ESLJP je posebno utvrdio da je smanjenje isplata penzija ograničeno na primaoce viših penzija, da je bilo privremeno, koje je trajalo nešto manje od četiri godine, i da Metoda korišćena za izračunavanje nije bila nerazumna, što je podrazumevalo postepeno povećanje smanjenja za penzije veće od 25.000 RSD. ESLJP je dalje istekao da podnosioci predstavke nisu dokazali da su bili u opasnosti da nemaju dovoljno sredstava za život ili da su se njihovi životni uslovi pogoršali ispod egzistencijalnog praga. Vlasti su stoga uspostavile pravičnu ravnotežu između obezbeđivanja finansijske stabilnosti penzionog sistema – što je bilo u opštem interesu javnosti – i zaštite imovinskih prava podnosilaca predstavke kako bi sprečili da snose individualni i preterani teret.
ESLJP je takođe jednoglasno odlučio da obriše ostale tri predstavke sa svoje liste predmeta.
Komentar advokatske kancelarije Poštić:
Pitanje prava države da “smanji penzije“ je rešeno odlukama Ustavnog suda Srbije .
Zbog toga je bilo očekivano da ESLJP donese odluku kojom se predstavke odbacuju ili odbijaju.
Međutim, ovakve odluke Ustavnog suda Srbije i suda u Strazburu, ne diraju u pravo penzionera u skladu sa članom 58 Ustava Republike Srbije da im se vrati ono što je privremenu oduzeto.
Zbog toga najveći broj penzionera nije obeshrabren ovakvim odlukama, već nastavlja da vodi upravne postupke i upravne sporove bazirane na zahtevu da im se prizna pravo na vraćanje privremeno oduzetih delova penzije.
Ne upuštajući se u dalje komentare o tome koliko je odluka o uskraćivanju mirnog uživanja imovine, (samo jednom delu građana Srbije), bila diskriminatorska, neproporcionalna i nesvrsishodna, većina penzionera ostala je pri zahtevu da ono što je privremeno oduzeto, mora i da se vrati.
Naročito sada, “kad je država stala na noge“ i kad ima novca i za projekte i za deljenje građanima.
Ustav Srbije ne spori pravo države da uskrati ili ograniči pravo svojine (samo u javnom intesesu) ali istovremeno propisuje da se to može uraditi samo uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58 stav 2).
O naknadi, kojom ustav uslovljava oduzimanje imovine građana, u konkretnom slučaju država još nije donela konačnu odluku, iako je potpuno jasno da niko ne može da bude lišen jednog dela svoje imovine bez pravičnog obeštećenja.
Rešenje o smanjenju penzije, nije propraćeno i rešenjem o obavezi vraćanja, te na aktivnostima radi donošenja takvog rešenja treba istrajati.
Sva dosadašnja (dugogodišnja) iskustva vezana za vraćanje oduzete imovine, govore u prilog tome da od zahteva za priznavanje prava na vraćanje oduzetog, ne treba odustati.
Istina, ponekad je bilo potrebno više godina upornog insistiranja, ali se na kraju uvek isplatilo.
Prlilog: Odluka ESLJP
About The Author
