Обележена 8. годишњица хеликоптерске трагедије у којој је погинуло шест особа и беба

Почивајте у миру храбри војници Мехо, Ђука, Драјо, Миладинче, докторе Џеваде, анестиологе Мирославе и бебице из породице Адемовић.

8 година је прошло од вашег херојског покушаја спасавања бебе и примера срамне злоупотребе Војске зарад политичке промоције! У објављеној вести пре ваше погибије вас јунаке не помињу јер сте били само војници…

8 година без одговорности бахатих и споменика храбрим и поштеним људима! Слава херојима!

Колеге и пријатељи посаде хеликоптера Ми-17 Војске Србије, који је пао на 13. марта 2015. године, обележили су данас, паљењем свећа на месту пада, годишњицу трагедије, која је до данас остала нерасветљена, јер је тужилаштво закључило да нема места за истрагу.

У паду хеликоптера су погинули вођа посаде мајор Омер Мехић, копилот капетан прве класе Милован Ђукарић, механичари летачи заставници Небојша Драић и Иван Миладиновић, анестезиолог болнице у Новом Пазару Џевад Љајић, медицински техничар Мирослав Веселиновић и беба од неколкико дана коју су превозили.Као ни претходних година, нико од представика Војске и Министарства одбране није присуствовао обележавању годишњице.

Поред пензионисаних колега и пријатеља обележавању трагичног догађаја присуствовали су представници Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца, Удружења подофицира и председник Војног синдиката Србије Новица Антић, који су запалили свеће и одали почаст.

Представник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца, заставник у пензији, Саша Јовановић, који је радио заједно са страдалом посадом, рекао је да осам година траје организовано ћутање о овом случају, али да се на данашњи дан окупља група људи којима су они нешто значили.

Кренула је организована ћутња да се овај догађај не помиње. Због тога да се не поремети ситуација у којој би се неко саморекламирао. Докази се скривају, а то раде они који знају да су одговорни, објаснио је Јовановић. Постоји група људи која би најрадије да се овај дан „преспава“ и да га нико не спомиње.

Колеге које су у активној служби не смеју да присуствују овом обележавању, да им неко не угрози каријеру. Не разумем то понашање, ми смо се заклели народу, а не дневној политици, упозорио је Јовановић.

Оно у шта су их послали била је немогућа мисија, ноћ, лоши метеоролошки услови, катастрофална ситуација. Али кад добијете позив да је у питању дете, не постоји пилот у војном ваздухопловству који би рекао „нећу“, указао је Јовановић.

Он је замерио надлежним што су хеликоптер послали на цивилни аеродром у Сурчину, уместо на Батајницу, на коју би могли слетети у свим условима, и запитао ко је и зашто то наредио контроли лета да уради, а пилот мора да слуша контролу.

Јовановић и додао да код колега страдале посаде влада осећај разочараности у систем, команду и оне који воде војску, због овог случаја.