ГОЛА ИСТИНА И УЗБУЊИВАЊЕ НИСУ ПОЛИТИКАНСТВО

Одговор Војног синдиката Србије на оптужбе МО да се баве политикантсвом 28.07.2023.г

Поводом најновијих покушаја информативне службе Министарства одбране, и појединих политичара да компроимитују дугогодишњу синдикалну борбу за права и бољи положај професионалних припадника Војске Србије, и обесмисле рад и деловање јединог репрезентативног синдиката запослених у одбрани – Војног синдиката Србије, који ужива поверење и подршку више од 7000 професионалних припадника војске, зарад објективног информисања јавности саопштавамо следеће.

Од 2015. године, када је Војном синдикату Србије у складу са законом утврђена репрезентативност код послодавца, сви министри одбране почев од Зорана Ђорђевића, опструисали су социјални дијалог са репрезентативним синдикатом и дискриминишући професионалне припаднике војске, у односу на друге запослене у јавном сектору, грубо кршећи обавезе из Закона о раду, избегавали да преговарају о закључењу колективног уговора за запослене у одбрани који немамо ни данас. Од 2017. године, због катастрофално лошег стања у систему одбране, обесмишљавања војног позива, деградирања струке и свакодневног урушавања достојанства професионалних припадника наше војске, војнички строј је напустило више од 10000 професионалаца, чиме је војска потпуно десеткована и чиме је данас у озбиљној мери угрожено њено функционисање. То је неспорна чињеница. Овакве губитке у људству наша војска није имала током свих ратова протеклих година па јавност лако може да закључи ко то ради за интересе непријатеља, да ли дилетантски менаџмент система одбране или српски војници организовани у Војни синдикат Србије, који покушавају да спасе што се спасти да.

Сада јавно питамо руководство Министарства одбране и Војске Србије, да ли је политиканство то што синдикат тражи да професионални припадници војске примају плату чију висину гарантује закон, да им се плаћају накнаде за топли оброк и регрес, за превоз до посла и са посла, да имају адекватну заштиту на раду и здравствену заштиту, да им се плаћа прековремени рад, да им радно време буде у границама закона, да се поштују њихова права, да услове под којима ће да раде уреде колективним уговором итд. итд. Да ли је политиканство када вршимо јавно узбуњивање о томе да у систему одбране цвета криминал и корупција, када извршавамо своју обавезу из члана 280. Законика о кривичном поступку и пријављујемо кривична дела за која сазнамо, а која чине највише војне старешине и руководиоци у систему одбране.

Актуелни министар одбране показао је вољу да са репрезентативним синдикатом води социјални дијалог и разговара о колективном уговору за запослене у одбрани, али га у томе грчевито и непосредно омета и спречава директор ВБА Ђуро Јованић, са својим ,,полугама моћи“ оличеним у активним и пензионисаним генералима и високим официрима које је тргујући утицајем и злоупотребљавајући службени положај инсталирао на најважније положаје са којих се управља Министарством одбране и Војском Србије. Зашто је главни предмет обраде и рада ВБА Војни синдикат Србије, док се на криминал у фабрикама наменске индустрије и у структурама Министарства одбране и Војске Србије, ћути? Зашто и по ком основу директор ВБА данас спречава да се председник нашег синдиката, којем је пресудом Управног суда недавно поништен незаконито изречен отказ са рада, врати у службу? Да ли је то криминал господине Ђуро, и да ли су ваша сујета и лични интереси изнад суда? Да ли је криминал то што сте и поред чињенице да не испуњавате критеријуме за пријем у ВБА, постали њен директор као и да сте пет пута незаконито унапређени? Да ли је то што на ове злоупотребе указујемо, политиканство о којем говори ваш сарадник Зоговић? Управо су ове чињенице највећа сметња бољитку у војсци и напретку положаја српских војника, а они који су до кризе довели сада су у страху да ће се њихове злоупотребе и недела оголити.

Зато јавно питамо, коме је у интересу атмосфера која последњих осам година код припадника војске кумулира незапамћено незадовољство и буквално их присиљава да донесу најтежу одлуку у свом животу и разочарани напусте Војску Србије? Тачно је да је војска последњих година делимично зановила средства борбене технике и војну опрему, али шта то све вреди без људи који ће бити обучени да ова средства и опрему опслужују. Коме је у интересу да се бројно стање Војске Србије сведе на статистичку грешку, и да ли смо непријатељи ми који на то упозоравамо или они који се грчевито труде да нас у томе спрече, ометају и сатанизују?

Коме је у интересу да обмањује грађане Србије о ,,моћи“ наше војске и ко и зашто прави ,,Потемкинова села“, у виду ,,вежби“ попут оне одржане пре неки дан? Па управо онима који треба да оправдају милијарде динара из буџета које годинама уназад насумице и немилице троше без икаквог плана, циља и мишљења струке која је потпуно скрајнута и обесмишљена поред самовоље Ненада Милорадовића Баће, док нпр. за топли оброк војника, нема пара у буџету.

Списак проблема који у овом тренутку оптерећују војску је предугачак да би стали у једно овакво саопштење и зато поново апелујемо на народне посланике, све савесне представнике власти и јавност, да се хитно формира независна државна комисија која ће бити састављена од људи стручних да сагледају целокупно тренутно стање система одбране и која ће Народној скупштини, државним органима и јавности поднети извештај о степену њеног разарања и означити одговорне за штету која је причињена држави, војсци и грађанима, како би одговорни коначно положити рачуне и били санкционисани у складу са законом.