Европска Србија има план промена пензијског система

Резултат већинског управљања РФ ПИО од стране СНС и СПС од 2014. године до сада, је да 59,4 одсто укупног броја пензионера прима пензију до просечне од 56 800 динара или 483 евра што је испод границе сиромаштва за двочлано домаћинство па се може закључити да већина пензионера у Србији и поред наратива о златном добу, живи у сиромаштву а пензионери са најнижим пензијама њих око 455 000 или 27 одсто у беди. Овакво стање се одржава и захваљујући руководству највеће организације пензионера која од 2012.године није покренула ни једну законодавну иницијативу за промене, напротив са ПУПС, странком коју је основала, учествовала је у променама закона који су умањили или укинули нека права пензионера. Иако стално истичу бројност своје организације до сада нису организовали ни једну народну иницијативу за промене система или, јавно окупљање као легални облик притиска и скретања пажње на недопустиво лош положај пензионера. Народни посланици из ових странака као представници пензионера нису ни једном у народној скупштини Србије дискутовали о лошем положају пензионера нити покренули законодавну инницијаиву за поправљање њиховог положаја.

У нашем предлогу промена пензијског система ради обезбеђења његове независности од извршне власти, финансијске одрживости, обезбеђења виших пензија и отклањања неправди пошли смо од повећања изворних прихода и смањења нелогичних расхода који умањују новчану масу за расподелу на пензије и друга права из ПИО.

Променама би исправили деформације у систему настале од 2003. године до данас тако да буде обезбеђено:

а) Формирање бројнијег управног и надзорног одбора Фонда ПИО као јавног фонда и већинска заступљеност у њима представника осигураника-будућих пензионера и корисника-садашњих пензионера. Већим бројем чланова у органима за управљање обезбедило би се се више знања из области економије, финансија, права, здравства и других области и већа јавност рада.

б) Дефинисање формуле за усклађивање пензија два пута годишње и то са пуним процентом раста цена и делом раста зарада, ради очувања њихове реалне вредности и делом праћења раста зарада и повећања њихове реалне куповне моћи.

в) Укидање доживотних пенала на превремене старосне пензије са 40 година радног стажа, поступно и у зависности од година стажа до 70 године живота.

д) Изједначавање најниже пензије пољопривредника са најнижом пензијом корисника из категорије запослених и самосталних делатности и њихово подизање на 35 одсто просечне плате (сада око 41 000 динара. Породична пензија не би могла бити мања од најниже што је сада случај. У овом делу би пољопривредни осигураници били разврстани по економској моћи на више категорија, једна би била изједначена у обавезама плаћања доприноса са самосталним делатностима, другој би држава рефундирала део доприноса а трећа која није економски у могућности да уплаћује ни део доприноса ПИО би остварила социјалну пензију. На такав начин би увећали приходе од доприноса од пољопривредних осигураника од којих сада доприносе плаћа око 92 000 а регистровано је преко 400 000 пољопривредних газдинстава.

е) увела би се социјална пензија за грађане који нису остварили минимални стаж за пензију по основу стажа.

и) Повраћај неисплаћених делова пензије оштећеним пензионерима и наследницима преминулих због примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија од новембра 2014 до септембра 2018.године.

л) Професионално управљање имовином РФ ПИО и остваривање прихода по том основу.

ј) Формирање савета за социјални положај пензионера и старих лица…

Анализа прихода и расхода је показала да су промене финансијски могуће и одрживе.

Изворни приходи би се повећали за око 8 одсто враћањем стопе доприноса на 26 одсто и више, што би у 2026. године износило око 920 милиона евра, обезбеђењем плаћања доприноса на целокупну зараду односно и на део који послодавци исплаћују на руке без плаћања доприноса, приходи би се поступно увећали за око 400 милиона евра али би се увећале и основице за будућу пензију запослених којима су се доприноси ПИО уплаћивали гарантовану или незнатно вишу зараду од ње.

Анализом трошкова РФ ПИО треба утврдити обавезе које нису из пензијског и инвалидског осигурања а које треба да се финансирају из буџета као што су посебне пензије, пензије корисника са КИМ, туђа нега и помоћ, разлике између броја осигураника и броја корисника пензија из војске и полиције итд.

Изворни приходи РФ ПИО би могли да се увећају и увећаном стопом пореза на зараде које су веће од 5 просечних зарада, таксама на експлоатацију природних ресурса, посебних акциза , прихода од имовине и власничких удела РФ ПИО у ЈП и средствима из посебног фонда од одузете имовине стечене корупцијом и криминалом који ће бити формиран после промене власти.

Разлика између најниже и остварене пензије дотирала би се из буџета са око 1,1 млд. евра, у коју би улазило и око 220 милиона евра који се сада издваја из буџета за „увећање уз пензију“ које се исплаћује уз пензије до висине од око 73 000 динара.

Из расхода би била укинута обавеза Фонда ПИО да РФ за здравство уплати око 11,6 одсто прихода за здравствено осигурање пензионера. Сматрамо нелогичним да Фонд из буџета добије новац који проследи РФ за здравство уместо да држава тај новац из буџета уплати директно у РФ за здравство јер се на овакав начин фиктивно увећава учешће трошкова за пензије у БДП односно умањује новчана маса за расподелу на пензије. Уосталом, пензионери као грађани старији од 65 година који личном потрошњом, преко ПДВ у буџет унесу око 20 одсто укупне новчане масе подељене на пензије (у 2026. години око 2 млд. евра) па па би и због тога требали да имају бесплатну здравствену заштиту односно да се она финансира из буџета.

Променама би се смањило сиромаштво већине пензионера, обезбедила финансијска одрживост и извесност стицања пензије будућим генерацијама, повратило изгубљено поверење грађана-осигураника у пензијски систем и повећао број оних који сами уплаћују чиме би се додатно увећали изворни приходи Фонда.