Srbija porezima opterećuje siromašne, a EU bogate
Piše: M. Obradović 10. decembra 2018. Danas
Foto: Miroslav Dragojević /Arhiva
Nejednakost građana po visini dohotka (dohodovna nejednakost) u Srbiji je najveća u Evropi i merena džini koeficijentom poslednje tri godine iznosi 38 (što veći koeficijent veća nejednakost), rečeno je na simpozijumu „Nejednakost u Srbiji“ u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kod nas 20 odsto najimućnijih imaju devet puta veća primanja od 20 odsto stanovništva sa najmanjim prihodima.
Za takvu situaciju prema mišljenju Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zaslužni su slabi efekti poreskog sistema i socijalnih transfera.
„U Srbiji porezi smanjuju nejednakost za samo 2,7 poena, dok u zemljama EU u proseku smanjuju za četiri. Takođe i efekat penzija na smanjenje nejednakosti je mnogo manji nego u EU. U Srbiji penzije smanjuju džini koeficijent za 10,9 poena, a u EU za 17,2 iako su izdvajanja za penzije u odnosu na BDP Srbije veća od proseka EU“, objasnio je Arandarenko.
Da je sa stanovišta jednakosti poreski i sistem socijalne zaštite neadekvatan pokazuje i to što je nejednakost u Srbiji pre poreza i socijalnih transfera slična kao i u EU, a nakon njih veoma visoka. Jedno od čestih objašnjenja je da je u Srbiji siva ekonomija velika, da se ne plaća porez pa ni država nema para za socijalu. Međutim, Arandarenko otkriva da Srbija kroz poreze u odnosu na BDP prikuplja koliko i stare članice EU, a više nego nove članice.
„Recimo, Slovenija i Slovačka imaju džini koeficijent 25, među najmanjima u Evropi, a prikupljaju isti iznos sredstava kroz poreze u odnosu na BDP kao Srbija. Očigledno da nešto nije u redu sa poreskim sistemom i socijalnim transferima“, napominje on dodajući da je poreski sistem Srbije kreiran početkom 2000-ih na tadašnjim neoliberalnim načelima da poreska osnovica bude što šira, odnosno da svi, bogati i siromašni, plaćaju porez, da bude jednostavan za naplatu i da se što više prikuplja porezima na potrošnju. Prema rečima Arandarenka, to je bio klasičan izbor za siromašne zemlje u koje je Srbija tada klasifikovana i umesto da se poredi sa evropskim poređena je sa afričkim i azijskim zemljama. Otuda danas raskorak između poreskog sistema Srbije i sistema u EU. U Srbiji 52 odsto ukupnih poreskih prihoda dolazi od PDV-a koji je regresivan, više opterećuje siromašne od bogatih, dok u EU PDV daje 34 odsto poreskih prihoda. S druge strane direktni porezi, kao što su porezi na rad, dobit, imovinu koji su progresivni, više opterećuju bogate nego siromašne, u Srbiji daju 16 odsto ukupnih prihoda, a u EU 33 odsto.
Arandarenko ističe da je sistem porodičnih transfera „okrutan“ prema porodicama sa puno dece.
„Porodice sa petoro dece nemaju pravo ni na dečju pomoć ni na roditeljski dodatak. Navodno razlog je to što porodice imaju toliko dece zbog neodgovornosti roditelja i da je to prema standardima Svetske zdravstvene organizacije. Ja to nisam našao u dokumentima SZO, ali recimo Austrija daje sve veću pomoć do 15. deteta, a od 15. nadalje jednako za svako dete“, napominje Arandarenko. Takođe, socijalni transferi u Srbiji su izuzetno niski, a najčešći izgovor države je da se nema para.
Prema podacima Jelene Žarković, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na osnovu uporedne studije o nejednakosti u Srbiji i bivšim zemljama Jugoslavije, recimo u Sloveniji i Srbiji oko tri odsto populacije prima novčanu socijalnu pomoć, ali u Sloveniji ona iznosi 25 odsto, a u Srbiji osam odsto prosečne plate. Dečiji dodatak u Srbiji prima 19 odsto dece, a u Sloveniji 86 odsto, a prema njenim rečima javio se i predlog da se daje svima bez obzira na imovinsko stanje roditelja.
Međutim, za nejednakost u nekoj zemlji najvažniji je porez na dohodak. Dok Srbija važi za zemlju sa jedinstvenom stopom poreza na dohodak građana, koji je do 2007. godine bio čak i regresivan (veće opterećenje na najmanje plate) dok nije uveden nulti poreski razred.
„Tokom devedesetih u Srbiji je pokušano sa uvođenjem sintetičkog poreza sa progresivnom skalom, ali zbog ekonomske situacije ta dobra ideja je propala. Od 2000. kao i u drugim istočnoevropskim zemljama išlo se na jedinstvenu poresku stopu kako bi se investitorima poslao signal da su to povoljne destinacije za investicije. Eksperti su bili za to da se poveća konkurentnost zemlje, a sindikati se nisu bunili protiv toga“, objašnjava ona. S druge strane, Slovenija je odmah po raspadu SFRJ uvela moderan progresivan sistem oporezivanja sa pet razreda i stopama od 16 do 50 odsto uz poreska izuzeća. I u Sloveniji se raspravljalo o jedinstvenoj poreskoj stopi, ali nakon puno razgovora i protivljenja sindikata od toga se odustalo“, kaže Žarković ističući da je za razliku od Srbije u Sloveniji vođena široka javna debata o reformama i kao rezultat Slovenija je izbegla šok terapije i u ekonomiji i u socijalnoj politici i danas ima najmanju nejednakost u Evropi.
About The Author
