22. ДЕЦЕМБАР ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ АРМИЈЕ
22. децембар, старије генерације добро знају и радо га се сећају, јер евоцира успомене на војничке дане. Празник који више не постоји, Био је то дан велике армије, празник оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и установљен је наредбом Врховног команданта оружаних снага и министра народне одбране ФНРЈ маршала Јосипа Броза Тита од 20. октобра 1947. године у знак трајне успомене на дан када је 1941. године у Рудом, наредбом Врховног штаба, формирана Прва пролетерска ударна бригада – прва регуларна јединица Народноослободилачке војске Југославије, која је одиграла важну улогу у Народноослободилачкој борби и стварању Југословенске народне армије.
Како је касније утврђено да Прва пролетерска бригада није била формирана 22. децембра, већ дан раније 21. децембра, као Дан армије обележаван је дан када је ова бригада водила прве борбе против окупатора. Дана 22. децембра 1941.године у селима Гаочићима и Миочу, код Рудог, Прва пролетерска бригада је уништила ојачану чету италијанске дивизије „Пустерија“. Том приликом заробљена су 124 италијанска војника, а заплењено је војна опрема за преко 200 војника.
ЈНА је била једна од најреспектованијих војних сила у Европи, говорило се да је пета по снази армија на континенту, специјализована за одбрамбени рат.
Војна обавеза у ЈНА била је општа. Састојала се од регрутне обавезе, обавезе служења војног рока и служења у резервном саставу. У социјалистичкој Југославији постојао је систем општенародне одбране и друштвене самозаштите, па је тако ЈНА била „заједничка оружана сила свих народа и народности и свих радних људи и грађана СФРЈ“.
Припадником оружаних снага сматрао се сваки грађанин „који са оружјем у руци учествује у отпору против нападача“. Служење војног рока у ЈНА трајало је годину дана.
Копнена војска (КоВ) је по бројности била највећи вид ЈНА, поред ратног ваздухопловства (РВ), противваздушне одбране (ПВО) и ратне морнарице (РМ). Имала је око 140.000 активних војника (укључујући 90.000 регрута), а могла је у ратним околностима да мобилизује преко милион резервиста.
У крви настала, у крви и нестала. Распадом СФРЈ 1991. године, Југословенска народна армија била је у тешком положају, изгубила је кохезионо јединство и била је урушена изнутра, што због издаје, што због неспособности неких генерала на челу у проналажењу правог решења око југословенског питања. „Западна браћа“ која су служила у армији претходно, одужила су се касније тако што су пуцала на исту ту армију, у ишчекивању дуго очекиваног сна, који се нажалост обистинио у виду стварања квазидржава на простору СФРЈ, сецесије југословенских република уз благослов Запада. Резултат тога је несрећно извлачење уз доста губитака, људства и технике са територија Словеније, Хрватске и БиХ, а касније и са територије Македоније.
ЈНА је званично укинута 20. маја 1992. године проглашењем Војске Југославије као оружане силе Савезне Републике Југославије.
About The Author
