Ко отима достојанство и загорчава живот пензионера
Да је пољопривреда развојна шанса Србије познато је и њеним најмлађим грађанима. Оно што није познато већини је, да су пољопривредни пензионери дискриминисани и да већина нема довољно за достојанствену старост. Чињенице говоре да је пољопривреда хранила и створила услове за победе у ослободилачким ратовима и развој индустрије Србије па и бивших држава. Већина рођених на селу то заборавља када бира, доноси законе и кроји политику која отима достојанство и не чини подношљиву старост онима који су најзаслужнији.
Заборављају то и ПУПС и удружења пензионера који користе пословни простор Фонда без накнаде и троше новац из фонда ПиО да би наводно олакшала преживљавање пензионера.
Забрињајавајући су неки подаци у мору непотребних које у својим извештајима приказује Фонд ПиО.
Пољопривредни пензионери– категорија о којој нико не брине
Од око 1 693 000 пензионера у септембру, 172 582 су у категорији пољопривредних пензионера и сваке године се тај број смањују док се број пензионера у другим категоријама повећава. Док статистика приказује око 350 000 пољопривредних газдинстава у фонду ПиО се приказује само 110 722 осигураника односно оних који уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање.
Истовремено број инвалидских и породичних пензионера у категорији пољопривредних је знатно мањи него у другим категоријама. Инвалидских 7, 8% у односу на 16,2% а породичних 11,7% у односу на 22,3% у просеку код свих категорија. Ови подаци свакако указују да су пољопривредни пензионери категорија о којој нико не води рачуна.
Бедна је и дискриминаторска најнижа пољопривредна пензија која износи 11 891 динар што се за породичне пензионере смањује још и за 30%. Треба знати да је овај износ мањи и од висине прихода на основу којих се стиче право на социјалну помоћ. Најнижа пензија у категорији запослених и самосталних делатности у исто време износи 15 113 динара, само зато што је Законом о ПиО 2011. године као основица за најнижу пензију пољопривредника одређено 9 000 динара уместо 27% просечне зараде без пореза и доприноса у претходној години како је одређено за најнижу пензију у категоријама запослених и самосталних делатности. Када знамо да се новац за најнижу пензију обезбеђује из буџета није потпуно јасно коме је стало до дискриминације и отимања од оних који пензију стичу радом који је увек дужи од 8 сати и у свим временским и метеоролошким условима.
Да ли се то на овакав начин Србија бори за спречавање одумирања села и стварање услова да млади остану да живе и раде у њима. Размишља ли бахата политика како на одлуку младих да остану на селу утичу призори израђених, болесних и сиромашних пољопривредних пензионера.
У исто време бирократија Фонда ПиО књижи дугогодишње дугове пољопривредних пензионера због тога што нису имали да уплате доприносе због чега им се и та најнижа пензија често додатно умањује.
Повећање најнижих пензија је могуће изменом закона ПиО а финансијски је одрживо
Да они који доносе законе имају свест о степену понижавања пензионера са најнижом пензијом усвојили би измене Закона о ПиО и за најнижу пензију одредили бар 32% просечне зараде без пореза и доприноса на зараде у претходној години kада би најнижа пензија у свим категоријама пензионера износила око 18 000 динара. Тако одређен износ није довољан за преживљацање али би био већи од социјалне помоћи и једнак за све категорије пензионера.
Измене члана 76. Закона о ПиО којим би најниже пензије свих категорија пензионера биле изједначене уставно се не би могле оспорити и њима би актуелна власт показала да им је заиста важно преживаљавање око 560 000 или једне трећине пензионера у Србији чије су пензије ниже од 18 000 динара. За овако одређену висину најниже пензије Фонду би месечно требало око 2 милијарде и 300 милиона динара или око 27 милијарди динара годишње или око 0,41% БДП..
Када се зна да ће се из Фонда ПиО Фонду здравственог осигурања 2021. године уплатити око 62 млд. динара којима је трошак Фонда ПиО увећан иако тај новац треба планирати финасијским планом Фонда здравственог осигурања јер старији од 65 година имају право на бесплатну здравствену заштиту односно финансирање њихове здравствене заштите директно из буџета. Фиктивним увећавањем буџетског издвајања за пензије власт практично смањује укупну суму која се троши на исплату пензија.
Новца има само је питање како се прикупља у буџет и Фонд ПиО и како се троши
И поред утрошка ове повећане суме на пензије укупан трошак за пензије не би прелазио 11 % БДП колико је са ММФ договорени лимит. Очигледно, да је, онима који желе да бесконачно владају важније да, безбројним једнократним памагањем пензионера стално подсећају на своју доброту него да на прави начин, реше проблем у оквиру могућности државе.
Иначе како тумачити да је новца за једнократну помоћ свим пензионерима и исплату незаконитог такозваног увећања уз пензију делу пензионера било ако то није било за куповину гласова пред изборе.
А новца има само је питање како се прикупља у буџет и Фонд и како се троши. Да су једнократне помоћи пензионерима утрошене на овакав начин, да цена по километру аутопута и пруге није толико већа него у другим државама, да је мање намештених тендера, бацања новца из хеликоптера, споменика, којекаквих фонтана и разбацивања по другим државама, да се обвезници доприноса не толеришу због њиховог неплаћања, било би новца.
Па још када би се имовина отета у приватизацији вратила Фонду ПиО и када би се увеле посебне таксе на пољопривредно земљиште, руде, индустријско дрво и струју, пензије би биле веће, поверење у Фонд би било враћено а број осигураника и висина уплата би били повећани…
Млади који беже са села би видели сигурнију пензионерску будућност и остајали овде, овако… Каква је то будућност наше деце са мизерним пензијама. Треба знати да би тако подељен новац сигурно био потрошен у Србији.
Наравно да пензионери оштећени неуставним и неморалним смањењем пензија од 2014 до 2018. године то никада неће опростити али на овакав начин би прихватили побољшање положаја пензионера са најнижим пензијама.