DA LI SE UNIFORMA VETERANA JEDE
Za Dan vojnih veterana određen je 4. decembar kada je 1912. godine potpisano primirje u Prvom balkanskom ratu između saveznika Srbije, Crne Gore i Bugarske sa jedne i Otomanske carevine, kao poražene, sa druge strane. Tada je 400.000 boraca Vojske Kraljevine Srbije postalo „stari ratnik“, odnosno vojni
Brigu o veteranima tada je preuzelo Ministarstvo Vojno u okviru Vlade Kraljevine Srbije, a dodelom imanja u južnom delu Srbije, država i Vlada pokazali su kako se može odati priznanje za učešće u odbrani zemlje i iskazati briga o vojnim veteranima.
Vodila je Srbija bezbroj ratova za slobodu koji su joj nametnuti ali se nikada prema borcima odnosno veteranima iz th ratova nije odnosila sa postovawem. Istina, odnos države prema borcima NOR-a i njihov status bi mogao biti jedini za primer.
U borbenim dejstvima na prostoru bivse SFRJ i odbrani od agresije NATO na SRJ učestvovalo je preko 400 000 boraca. Srbija je tek 2019. godine donela Zakon o borcima u kojem je prema misljenju onih na koje se odnosi, neuspesno pokusala da reguliše njihov status. Zdravstvena zaštita, boračka penzija-dodatak i stambeno zbrinjavanje boraca kojima je to neophodno samo su neka pitanja koja nisu u potpunosti rešena.
Vojni veterani, bez obzira na pol, prvi put će posle Drugog svetskog rata na svim državnim i vojnim manifestacijama nositi istovetne svečane uniforme, odnosno tamnoplava odela koja će se od civilnih razlikovati oznakom „Za otadžbinu i narod“, prikačenim ordenjem, prišivenim oznakama bivših jedinica, ali i beretkama!
Predlog izgleda buduće „veteranske uniforme“ našao se juče pred članovima Radne grupe, a poslednju reč će dati resorni ministar Zoran Đorđević.
Svaki komplet je prilagođen za zimski i letnji period, a podrazumeva: bluzu – sako, pantalone ili suknju, košulju, kravatu, beretku ili polo kačket i obuću.
Predviđeno je da bluza ili sako budu od materijala teget boje sa urezanim reverima, jednorednim kopčanjem na dva ili tri dugmeta, zatim sa ciger lajsnom na levoj strani u visini grudi i skrivenim džepom sa patnama sa obe strane.
Na levom rukavu će se nalaziti amblem zastave Srbije (6×9 centimetara), dok će se iznad nje, ispisan zlatnim slovima na crvenoj podlozi – u luku, nalaziti natpis „Za otadžbinu i narod“, dimenzija 15×90 milimetara. Na desnom reveru je moguće da svaki veteran prišije oznaku boračkog udruženja kojem pripada.
Medalje, zamenice za medalje i odlikovanja nalaziće se na levoj strani bluze-sakoa, dok će na desnoj strani, iznad grudi, svaki veteran moći da zakači značku specijalnosti roda u kome je služio u vojsci ili policiji.
Pantalone ili suknja biće po kroju i boji upareni sa bluzom – sakoom, s tim što suknja može biti pet centimetara duža ili kraća u odnosu na kolena.
Uz belu košulju sa kopčanjem kragne, kravata je bordo sa mogućnošću opsega boje od tamnocrvene do burgundi, s tim što na gornjoj trećini od čvora može imati vezenu oznaku ili značku jedinice, roda ili službe kojoj je borac pripadao.
Pravilnikom je propisano da svaki veteran, zavisno od jedinice gde je služio, može da nosi i adekvatnu beretku: zelene, crne, bordo, teget ili svetloplave boje. Polo kačketi će biti namenjeni isključivo borcima koji su bili u sastavu jedinica policije. Na beretki ili polo kačketu može se nositi značka ili vezena ili štampana oznaka snaga bezbednosti kojim je borac pripadao u vreme učešća u ratu ili ratnim dejstvima.
Da ima novca pokazuje i bavljenje državnog organa jednim, u ovo vreme, potpuno nevažnim pitanjem, uniformom veterana Srbije. Jedno je sigurno, novca ce uvek biti da se ovakvom uniformom zakiti stotinjak odabranih boraca na kojekakvim paradama, državnim svečanostima i smotrama ali uvek ostaje pitanje šta treba i šta je od svoje države dobio najveći broj boraca koji su u ratovima založili sebe i svoju porodicu, a koji sada preživljavaju.
Evo kao i sve drugo u Srbiji i ovo se prvi put u istoriji desava…
Treba li da se nastave zloupotrebe koje su izvršene u mobilizacijama i odvođenju u ratove ogromnog broja građana koji su se pošteno odazvali pozivu da brane državu.