Пише: Драгиш Чолић

Фото: Протест подршке за тужитељке Директно.рс

Да ли је почело? Јесте! Протест грађана у организацији београдских адвоката је био добар – и обећавајући. Разумем колегу Божу Прелевића кад каже да ће бити задовољан тек кад на протесту види пола Београда, јер то је најмање само адвокатски проблем. Адвокати ће преживети и без тога – што више глупости то више посла, јер они нису ту због себе, већ због грађана, тако да је за сваку похвалу ово са чим су кренули. Адвокатура је део правосуђа и очекивано је да то крене даље.

А било је очекивано да то крене не од адвоката, већ од оних малтретираних, јер кад слушам приче побуњених, боље речено пробуђених тужитељки, питам се да ли је нормално да одрасли људи трпе тај терор. То је атак на достојанство личности које частан човек не може да трпи ни по коју цену – узмеш капу и кажеш: Господо, дозволите да се одјавим! Не причам ово напамет! Сви смо ми понекад били у таквим ситуацијама а увек може да се нађе неки разлог који те доводи у дилему да тако не поступиш – запослење, кредит, деца, а то нас уби.

Не бих желео да побуњене тужитељке ово схвате као прекор – њима хвала што су прве устале.

Ово је упућено оним другима, јер не заборавите ону Нимелереву: Прво су дошли по комунисте, а ја се нисам бунио јер нисам био комуниста. Затим су дошли по синдикалце, а ја се нисам бунио јер нисам био синдикалац. Затим су дошли по Јевреје, а ја се нисам бунио јер нисам био Јеврејин. Онда су дошли по мене, а више није било никога да се побуни за мене.

Тужитељка Љиљана Мауковић, која се јавно прикључила побуњеним колегиницама Савовић и Пауновић, рече у гостовању на Н1 да је један од видова малтретирања и стално безразложно премештање не само из одељења у одељење, већ и из једне канцеларије у другу, а ако је премештање у оквиру истог одељења, стално мењање колега са којима ћете седети у истој канцеларији.

Притом рече да у београдском Вишем тужилаштву постоји и неформална подела на старије и млађе колеге који се непрекидно од некуд доводе, тако да све то утиче и на обављање посла.

Чини се да све то није без разлога. Одувек су постојали они одани, па је за претпоставити да је дошло време и да сваки запослени има свог шпијуна, а ако је то тако, онда је у праву судија Мајић кад каже да наилази време већих притисака унутар правосуђа, с тим што ће то сада бити унутрашњи сукоби колега са колегама – оданих против оних других.

На реду су судије. Очекује се да и они устану, јер ако је тачан податак да данас у судовима има четири милиона нерешених и текућих спорова, онда је то само по себи колапс судовања, без обзира ко је све за то крив. Ко у том колапсу пристаје да мирно ради – и пресуђује!

Остаје питање како даље и ту већ наилазимо на једну рекао бих вештачку дилему – да ли су ово политички или грађански протести. Сећам се то је била и дилема – коју је вероватно неко свесно убацио, и у време протеста грађана познатог под називом најпре „протест крвавих кошуља“ јер је Борко Стефановић на једном опозиционом скупу био нападнут и искрвављен, да би потом иницијатори и вође протеста из страха да неко то не прогласи политичким, а не грађанским протестом одлучили да му промене име у „Један од пет милиона“.

На другој страни опозициони политичари који су пожелели да учествују у протесту, морали су да се крију, а ако би их неко ту приметио, морали су да се бране од напасних новинарских питања и да доказују да су ту као грађани а не као политичари. Иницијатори протеста – беху то у почетку глумци који су то изванредно и водили, касније су се – што је потпуно нормално, почели и умарати и враћати свакодневним обавезама, власт је то схватила, није се мешала и протест је почео да копни да би се на крају и угасио. И ко се још сећа тога.

Ако то поново тако крене, џаба смо кречили – нити се може очекивати од адвоката да љубоморно чувају свој протест, нити од осталих да се не мешају. У старту треба сасећи дилему коју је у недавном обраћању нацији лансирао председник лично – да су то протести политичке природе!

Да јесу, јер у свему што је испливало да се ради у тужилаштву а ради се тако и у свим институцијама у земљи, то је политика. А на љуту трану, љута трава, па ако се грађани буне против тога, то су политички а не, како неки дан рекох, културно-забавни или неки други протести. И најмање треба да смета ако се наше разједињене опозиционе странке укључе у то, па то даље и поведу. Не само што им то пише у опису радног места, већ и што то – да би успело, мора даље да буде и осмишљено вођено.

Од грађана се очекује да у томе здушно улествују, а једини разлог против кога би били дужни да се оштро побуне био би ако би нека од тако разједињених опозиционих странака покушала да протест приграби за свој и покуша да елиминише било ког другог.

Док ово пишем, чух и то да провладини медији јављају да се на протесту окупило неколико стотина беспосличара. Нека и то буде мотив даљих протеста.

У мом селу има један опанчар.

Што он прави добре опанке !

Обујеш их, попењеш се на солитер

и скочиш са десетог спрата,

ти се разбијеш ко….., а опанцима ништа!

Драгиша Чолић, 3.3.2023.

About The Author