Ja Aleksandar: Državni gambit

Vesti Autor: N1 Beograd 02. nov 2023

REUTERS/Juan Medina

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija… Država koje, na brdovitom Balkanu, nema već više od trideset godina. Sastojala se od šest republika: Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije sa dve autonomne pokrajine Kosovom i Metohijom i Vojvodinom. Bila je multinacionalna.

Beograd je bio glavni grad.

Maršal Josip Broz Tito, doživotni predsednik i tvorac čuvene parole “čuvajmo bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga”, držao je na okupu sve narode i narodnosti koji su činili Jugoslaviju.

Dotadašnji komunistički, jednopartijski, sistema počivao je na moćnom vođi.

Smrt Josipa Broza, osamdesete godine prošlog veka, značila je, simbolično, i smrt Jugoslavije. Njegovim nestankom, ispostaviće se, ceo sistem se raspao: jednopartijska vlast, federalno ustrojstvo države i nesvrstana spoljna politika.

Nacionalistički nastrojeni republički političari jačali su svoje pozicije, nastojeći da se nametnu kao lideri. I uspeli su. Pre svih, Slobodan Milošević u Srbiji, a potom i Franjo Tuđman u Hrvatskoj.

Bujanje i ekspanzija nacionalizma u Jugoslaviji kulminirali su deceniju nakon Titove smrti. U takvoj društvenoj klimi, na fudbalskom stadionu Maksimir u Zagrebu, maja 1990. godine izbili su i sukobi između hrvatskih i srpskih navijača, pa je utakmica između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene zvezde prekinuta i pre nego je počela. Taj događaj, ispostaviće se, bio je uvod u rat.

Navijač

Kao strastveni navijač Crvene zvezde, u neredima je učestvovao i dvadesetogodišnji Aleksandar Vučić, mladić iz takozvanih novobeogradskih blokova, gde je fudbal, tvdi Vučić, oduvek bio fetiš. Hvaliće se kasnije svojom huliganskom biografijom i retorikom, sa svim notama grubosti koje se podrazumevaju među osobama iz tog miljea.

„On u tome ne vidi ništa problematično, i to ono čega bi se, vjerojatno iole građanski pristojan čovek stidio, on se time ponosi“, navodi Senad Pećanin, advokat iz Sarajeva.

„Time hoće da kaže koliko je opasan i jak. Svi oni ljudi, muškarci koji ističu koliko su opasni i jaki, imaju neko jako veliko osujećenje. Neki deficit imaju, neki kompleks zastrašujući“, ističe Boris Tadić, lider SDS i bivši predsednik Srbije.

Govor mržnje, kao oblik javnog i političkog izraza, bio je i poligon za održavanje prvih direktnih višestranačkih izbora, 1990. godine.

Na njima je, u Srbiji, ubedljivom većinom pobedio Slobodan Milošević, kandidat Socijalističke partije Srbije, naslednice Saveza komunista Srbije.

Nacionalistička politička propaganda, čije su glavne poluge bili mediji, godinama uoči krvavog pira, pripremala je javno mnenje za rat.

„Negde sam, na nekoj konferenciji, 1991. godine, kad je rat već bio krenuo u bivšoj Jugoslaviji, u Parizu, kad su oni pričali o balkanskim kasapinima i o tome da mi uživamo da se koljemo svako malo, rekao da smo mi pokazali, ustvari narodi, neviđenu rezistentnost, jer smo četiri godine gledali rat na TV ekranima i tek posle četiri godine sa ekrana prešli, ušli u tenkove i počeli da razaramo zemlju“, ocenjuje crnogorski novinar Željko Ivanović.

A onda je usledilo višegodišnje krvoproliće. U ratu koji je karakterisala neverovatna svirepost, ubijeno je više od 100.000 ljudi! Stotine hiljada je proterano sa njihovih ognjišta. Zdrav razum i ljudskost, ustuknuli su pred naletom neviđene brutalnosti, surovosti i zla.

Pročitajte još:

Profesor Pravnog fakulteta: Vučić prekršio Ustav time što je nosilac liste

Gardijan: Vučić pokušava da kupi vreme, smišlja kako da normalizuje veze sa Kosovom

„Rat je došao kao veliki šok, veliko iznenađenje, i on je bio takav, tako užasan, tako krvav, tako grozan da ću ja vjerovatno umrijeti, a do kraja života mi neće biti jasno kako je to bilo moguće. Otkud tolika količina svireposti, okrutnosti, mržnje, među dojučerašnjim susjedima, komšijama, kolegama, prijateljima, narodima koji su, ja sam mislio, sretno živjeli nekoliko decenija barem nakon Drugog svjetskog rata“, navodi Pećanin.

Profesor političke i kulturne sociologije u Engleskoj Erik Gordi smatra da bi tu trebalo posmatrati širi kontekst, pre svega bezbednosne službe koje su bile uključene u stvaranje, naoružavanje i finansiranje paravojnih jedinica koje su počinile većinu zločina i bile su direktno povezane sa političkim strukturama, u težnji da zacementiraju svoje pozicije moći.

Jednu od dobrovoljačkih, paravojnih, jedinica formirala je parlamentarna, uskonacionalistička i ratnohuškačka Srpska radikalna stranka, čiji je cilj bio stvaranje takozvane Velike Srbije, a koju je predvodio četnički vojvoda Vojislav Šešelj.

Radikal

U potpirivanju mržnje, rušenju etičkih barijera i zagovaranju etničkog čišćenja, planskog i nasilnog uklanjanjanja nepoželjnih grupa stanovništva sa osvojenih teritorija, prednjačili su upravo članovi Srpske radikalne stranke.

U septembru 1991. godine Vojislav Šešelj, narodni poslanik, predsednik Srpske radikalne stranke rekao je da „Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica (hrvatski gradovi) mora da bude naše opredeljenje i to je granica na koju armija mora povući sve svoje trupe“.

„Ako nije u stanju bez borbe da ih povuče iz Zagreba, treba ih pod borbom povlačiti uz bombardovanje Zagreba“, naveo je lider radikala.

Upravo je ta i takva partija privukla Aleksandra Vučića. Zadivljen retorikom militantnog vođe, učlanio se u radikale u svojoj 23. godini, iz, kako je rekao – “besa prema socijalistima i Slobodanu Miloševiću”.

I pre nego što je postao srpski radikal, Aleksandar Vučić je ratne 92, boravio na Palama, mestu u kom su bile smeštene političke i pravne institucije Republike Srpske, koju su formirali Srbi u Bosni. Po sopstvenom priznanju, proveo je 40 dana kao dobrovoljac u Sarajevu.

„Došao je ko dobrovoljac na ratište, ali očito je konkurencija bila žestoka u prvim linijama fronta iznad Sarajeva odakle su ubijane Sarajlije, i onda njegovo znanje engleskog jezika u tom okruženju bilo je puno dragocjenije u jednom propagandnom servisu srpske ratne mašinerije na Palama, nego na prvoj liniji fronta“, ukazuje Pećanin.

Novinar

Potom je nekoliko meseci radio kao novinar: pripremao je i vodio vesti na engleskom, blok iz sveta, intervjue, reportaže.

S televizija, novinarski izveštaj Aleksandra Vučića: …dok svet na ovo ostaje gluv i pasivno posmatra, strani plaćenici su se prihvatili tog posla, u nastojanju da na ovim prostorima stvore profesionalnu armiju. Ted Skiner obučava ove momke već šestu nedelju…

On tvrdi da je intervjuisao Radovana Karadžića, tadašnjeg političkog vođu bosanskih Srba, te da je stigao da odigra i brzinsku partiju šaha sa generalom Vojske Republike Srpske, Ratkom Mladićem. Obojicu je, kasnije, Haški tribunal osudio za Genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti.

Poslanik

Po povratku u Beograd i ratom nezahvaćenu Srbiju, te učlanjenja u Srpsku radikalnu stranku, promućuran i prodoran, Vučić je brzo avanzovao u poslanika, da bi 1995. godine bio izabran za generalnog sekretara stranke. Kao dobar đak svog političkog oca, preuzeo je i Šešeljevu retoriku.

Kao najmlađi poslanik u Skupštini Srbije izgovoriće reči koje će ga obeležiti za čitav život: „Pa vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana!”

Nikad se nije izvinio.

Novembra 2015. godine Aleksandar Vučić, tada premijer Republike Srbije, rekao je da nije to na taj način pozivao.

Vučić izvučen iz konteksta? Pročitajte stenogram

„Postoji, izvučeno je iz konteksta“, naglasio je.

Njegovo verbalno ratovanje iz beogradskih poslaničkih klupa, umeo je da upotpuni i obilaskom ratnih područja, kao deo radikalske delegacije koju je predvodio Vojislav Šešelj.

„Propagandna mašinerija je bila jedna od ključnih segmenata neophodnih za vođenje ratova na prostoru bivše Jugoslavije, i on je kao golobradi mladić davao značajan doprinos“, ističe Pećanin.

Radikalsku nabusitost i nedozvoljiv nivo jezičke agresije pokazivao je i tokom stranačkih zapaljivih istupa.

Februara 2018. godine Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, u Vrginmostu u Hrvatskoj rekao je: „Dakle, izmislili ste to za “Veliku Srbiju”, to u tom govoru nema u Glini. Slučajno, nema ga“.

Međutim, marta 1995. Aleksandar Vučić, tada kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke, u Glini je izjavio: „Nikada više ovde ustaška vlast neće moći da dođe, nikada više oružanim putem. Ukoliko srpski radikali pobede i poraze predsednika Srbije, vi znate da ćete živeti u “Velikoj Srbiji”, jedinstvenoj srpskoj državi, tu odstupanja biti neće“.

Novinar iz Francuske Žan Arno Deran kaže da Aleksandar Vučić nikada nije izrazio pokajanje zbog događaja tokom devedesetih.

„Nikada se nije izvinio zbog sopstvene uloge, zbog svojih izjava“, ističe Deran.

Ministar

Vrhunac njegove političke karijere devedesetih nastupio je izborom za ministra za informisanje u Vladi Srbije, neposredno pred savezničko bombardovanje krnje Savezne republike Jugoslavije, koju su činile Srbija i Crna Gora. Postaće, dakle, deo vlasti, koju je ranije oštro kritikovao.

About The Author