ČIJA JE VOJSKA SRBIJE
Piše: Božo Novak, general major u penziji
Položaj Vojske Srbije i njenih aktivnih i penzionisanih pripadnika određen je osnovnim zakonom države tj. Ustavom Republike Srbije, Zakonom o odbrani i Zakonom o Vojsci Srbije. Odredbe zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom zbog čega postavljam pitanje: Čija je Vojska Srbije?
U analizi uporedjujem odgovarajuće odredbe Ustava RS sa odredbama zakona.
- USTAV REPUBLIKE SRBIJE
čl. 26.- Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu naknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba lica za vreme ratnog ili vanrednog stanja…(zašto ovo? Verovatno služba u vojsci ima sve oblike prinudnog rada koji ostavlja trajne posledice na starešine i njihove porodice. Zato su i prava za vreme službe i u penziji drukčija nego kod ostalih.)
čl. 55.- sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.
čl. 112.- Predsednik Srbije, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije
čl. 123. Nadležnost vlade – ne postoji rukovođenje Vojskom (na osnovu Zakona o odbrani i Zakona o vojsci ministar odbrane rukovodi Vojskom Srbije)
čl. 125. Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini (na osnovu čega je ministar odbrane potčinjen Predsedniku Republike? )
čl. 139.- Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile
čl. 140.- Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije.
čl. 141.- Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom. O VS se donosi zakon.
Komentar: Poredeći odredbe Zakona o odbrani i Zakona o vojsci sa Ustavom Srbije i laik može da utvrdi da su mnoge odredbe oba zakona neustavne. Predsednik Srbije po Ustavu jedini komanduje Vojskom i ne može da prenese ovlaštenja komandovanja drugoj instituciji ili ličnosti. U zakonima o odbrani i vojsci su po ovom pitanju neustavne odredbe. Mnoge nadležnosti komandovanja Vojskom Srbije predsednik Srbije je protivno Ustavu preneo ili može da prenese na ministra odbrane. Rešenjima zakona se uvodi dvojnost komandovanja odnosno dvostarešinstvo iako je Zakonom čl. 12. određeno jednostarešinstvo.
- ZAKON O ODBRANI
čl. 15:
Generalštab Vojske Srbije je u sastavu Ministarstva odbrane i vrši poslove iz svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima predsednika Republike i ministra odbrane
6. Organizovanje mera pripravnosti na osnovu akata Predsednika Republike ili ministra odbrane
7. Druge poslove određene zakonom i aktima Predsednika Republike i ministra odbrane
Komentar: Navedene odredbe Zakona su protivustavnа rešenjа jer regilišu dvostarešinstvo, dva pretpostavljena od kojih je jedan legalni član stranke. Ovim je Generalštab VS postao organ državne uprave. Po zakonima ministar odbrane je pretpostavljeni načelniku generalštaba, ima pravo da mu naređuje što je jedna od funkcija rukovođenja i komandovanja, a NGŠ ima dužnost da izvršava a izveštava i ministra odbrane i predsednika. To je dvostarešinstvo.
3. ZAKON O VOJSCI SRBIJE
Član 2
Predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomnih pokrajina i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom.
Komentar: Ova odredba nije u skladu sa Ustavom. Po Ustavu Predsednik jedini komanduje Vojskom. Njemu potčinjeni organ komandovanja Vojskom treba da je Generalštab na čijem čelu je načelnik Generalštaba kao prvopotčinjeni. Protivustavno je ozakonjena mogućnost da ministar odbrane, legalni pripadnik stranke, na osnovu možda stranačkih interesa odlučuje kada će i kome pomoći.
Član 12:
Vojska Srbije je ideološki, interesno i stranački neutralna.
Unutrašnji odnosi u Vojsci Srbije se zasnivaju na načelima subordinacije i jednostarešinstva.
Član 18 : Ministar odbrane:
1) koordinira i sprovodi utvrđenu odbrambenu politiku i rukovodi Vojskom Srbije;
2) donosi akta o organizaciji komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije na predlog načelnika Generalštaba i akta o organizaciji organizacionih celina Ministarstva odbrane čija je unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta utvrđena formacijom;
3) usvaja plan međunarodne vojne saradnje i odlučuje o organizovanju zajedničkih vojnih vežbi u zemlji, odnosno učešću pripadnika Vojske Srbije u zajedničkim vojnim vežbama koje organizuju oružane snage drugih zemalja, u skladu sa zakonom i zaključenim međunarodnim ugovorima, odnosno sporazumima o njihovom organizovanju;
4) daje mišljenje predsedniku Republike za postavljenje i razrešenje načelnika Generalštaba;
5) predlaže predsedniku Republike postavljenje, unapređenje i razrešenje i prestanak službe generala i starešina na dužnosti za koje je formacijom utvrđen čin generala, uz mišljenje načelnika Generalštaba, odnosno ovlašćenog rukovodioca u Ministarstvu odbrane za profesionalna vojna lica raspoređena van Vojske Srbije;
6) postavlja, unapređuje, raspoređuje, premešta i razrešava profesionalna vojna lica Vojske Srbije na formacijska mesta van Vojske Srbije i odlučuje o prestanku njihove službe, uz mišljenje načelnika Generalštaba, odnosno ovlašćenog rukovodioca u Ministarstvu odbrane za profesionalna vojna lica raspoređena van Vojske Srbije;
7) postavlja, unapređuje, raspoređuje, premešta i razrešava oficire Vojske Srbije u Vojsci Srbije u činu majora, potpukovnika i pukovnika i odlučuje o prestanku njihove službe, na predlog načelnika Generalštaba;
7a) odlučuje o prestanku službe, po potrebi službe, podoficira i oficira Vojske Srbije zaključno sa činom pukovnika;
Potpuno neustavna su ogromna ovlaštenja ministra odbrane u kadrovanju, predlaganju postavljenja, unapređenja, penzionisanja, generala; postavljenje, unapređenje, razrešenje dužnosti i penzionisanje oficira činova majora, potpukovnika i pukovnika. Jedini kriterij koji može da primeni ministar odbrane, civil koji nema vojnostručno obrazovanje, je politička ili stranačka podobnost.
Ministar odbrane je legalna stranačka ličnost, član je Vlade, a nadležnosti i odgovornosti su mu propisane članovima 123., 124. i 125. Ustava Srbije, zakonom o Vladi i zakonom o odbrani. Po Ustavu ministar odbrane nema nikakve nadležnosti ili ovlaštenja rukovođenja ili komandovanja Vojskom Srbije.
Zakonima o odbrani i vojsci on postaje ozakonjeni vladar vojskom i preko njega se stranke uvode u Vojsku a VOJSKA SRBIJE PRETVARA U VOJSKU STRANKE iz koje je ministar odbrane. Ona prestaje da bude stranački, politički i ideološki neutralna. Na taj način je prekršen i član 5. Ustava (Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi)
Ima mnogo članova zakona koji potvrđuju neustavnost Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije kojima je Vojska Srbije postala vojska stranke iz koje je ministar odbrane i privatna prćija pojedinaca ili grupa u izvršnoj vlasti!!! Umesto da je odgovoran za obezbeđenje svih uslova potrebnih da vojska postoji kako bi se osposobljava za misije propisane Ustavom i druge zadatke, pretvorio se u njenog gospodara koji je koristi za ličnu i stranačku promociju. Ministar odbrane, laik, nekompetentna ličnost za bilo koje stručno pitanje vezano za vojsku, u stvarnosti odlučuje o postavljenju pukovnika, generala, njihovom napredovanju, smenjivanju. On tj. stranka može da ima samo jedan kriterijum: stranačku opredeljenost ili lične, privatne veze i korist. Rukovođenje vojskom se uči jedino u vojnim školama a iskustvo se stiče jedino rukovođenjem jedinicama i operativnim sastavima vojske i niko ko nije prošao taj put nema potrebno znanje i sposobnosti za obavljanje poslova rukovođenja vojskom.
U analizi argumentovano postavljam pitanje: ČIJA JE VOJSKA SRBIJE?
Da li je ona Vojska Republike Srbije ili vojska stranke iz koje je ministar odbrane ili je podržava ministar odbrane?
Zaključak
Potrebno je da grupa istaknutih stručnjaka, sposobnih i uglednih oficira, generala, koji su svoje znanje dokazali u miru i ratu, zatim pravnika, detaljno analizira oba zakona, što pre pokrene ocenu njihove ustavnosti kako bi se sprečile moguće teške posledice po bezbednost i stabilnost države i zaštitili ljudi i institucije od samovolje i stranačke zloupotrebe protivustavno podarene, propisane moći.
Ova analiza nema veze sa sadašnjim rasporedom funkcija po strankama ili mojim ličnim odnosom prema pojedinim licima ili strankama. Ne sme se dozvoliti ozakonjenje mogućnosti zloupotrebe moći i omogućiti da monopol upotrebe sile umesto države ima bilo koja stranka.
U Beogradu 2009. godine
About The Author
