До када: Никада веће пензије у Србији?

0

Јован Тамбурић

Сведоци смо да се после умањења и обустављања редовног усклађивања пензија од 2012 до 2019. године, смањивања пензија које су биле веће од 25 000 динара од 2014 до 2018. године и после укидања Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, безброј пута од стране представника власти говори о никада већим пензијама или највећим пензијама у историји Србије.   У исто време су ретка обраћања јавности председника у којима се он не захваљује пензионерима на доприносу стабилизацији јавних финансија у Србији. Такво захваљивање је потпуно основано јер су сви пензионери без обзира да ли су им у овом периоду смањиване пензије, због тога што нису редовно усклађиване, дали свој допринос наведеном. Друго је питање да ли је актуелна власт отклонила последице непотпуног усклађивања и смањивања пензија. Пензије су од 2012. године увећаване-усклађиване за 27,4 одсто што није било довољно за очување њихове куповне вредности. Анализа, у којој је примењена швајцарска формула од 2012. године, показује да су пензије од 2012 до 2020. године требале  да буду усклађене за 53,9 одсто и да су пензионери у Србији оштећени за око 26 одсто усклађивања пензија.  Да је куповна моћ пензија умањена показује и упоређивање њене вредности исказане у еврима у 2012 и  2021 године. Просечна пензија 2012. године од 24 408 динара или 214 евра и пензија у мају 2021. године која је износила 29 376 динара или 248 евра показује да је она у том периоду увећана за 34 евра. Када се зна да је инфлација у ЕУ у овом периоду износила од 1,5 до 2,5  одсто годишње   можемо закључити да је куповна вредност пензије у мају 2021. године у односу на 2012. годину,  умањена.  То знају сви пензионери у Србији и то не могу прикрити нити покрити повремена једнократна предизборна новчана давања.  Спином  о „никада већим пензијама“ се не може прикрити бедан социјално- економски положај преко милион пензионера у Србији.

У посебно тешком положају је око 600 000 пензионера чија пензија је мања од 20 000 динара која је и граница сиромаштва у Србији.  У Србији је животно угрожен највећи број пољопривредних пензионери који због старости и болести нису у могућности да радом увећавају своје приходе. Изговори како нису довољно уплаћивали у Фонд ПиО су бесмислени и не објашњавају колико су то уплаћивала лица која остварују право на националну пензију. У свим државама постоји категорија гарантоване или најниже пензије којима држава дотацијама из буџета обезбеђује потребан минимум за преживљавање.

Линеарна исплата увећања уз пензију пензионерима којима су пензије мање од 34 000 не решава се проблем јер они који имају мале пензије добијају најмање.  Исплата увећања уз пензију, новчане помоћи свим пеннзионерима у 2020 и 2021. години и најављена исплата помоћи од 20 000 пред парламентарне изборе у 2022. години показује да новца има али се он користи на погрешан начин.  Очигледно је да се на такав начин смањује незадовољсто осиромашних пензионера и купује њихова подршка на изборима. Изменама члана 76. Закона о ПиО о висини најниже или гарантоване пензије на уставан начин би се увећале пензије само онима којима су пензије мање од 20 000 динара, па би тек тада део пензионера у Србији могао да каже да су им никада веће пензије.  Потребних око 40 милијарди динара годишње за то има и да укупно извајање за пензије у Србији не буде веће од 11 одсто БДП Србије.

Без повећања најниже пензије, ванредног усклађивања пензија и накнаде штете пензионерима којима су пензије смањиване највећи број пензионера ће само сањати никада веће пензије и златно доба!

About The Author

Оставите одговор