Зашто су пољопривредни пензионери у пандемији умирали чешће

Бедан и недопустив социјално економски положај пољопривредних пензионера у Србији, на који више година указујемо, је утицао и на њихову повећану смртност за време пандемије. Према статистичким подацима које РФ ПИО објављује 2020, 2021 и до јуна 2022. године, за време пандемије, број пензионера се смањио за 58 464 а од тог броја пољопривредних пензионера је мање за 25 021 лице или 42,8 одсто иако они у укупном броју пензионера учествују са 9,58 одсто. Иако се број укупног броја пензионера смањивао за око 1,5 одсто годишње, смањивање броја пољопривредних пензионра је било неуобичајено веће од просека. У периоду од 2009. до 2020. године број пољопривредних пензионера се смањивао годишње по стопи од 1,06 до 4,76 одсто али је у 2021. години та стпа повећана на 7,69 одсто од укупног броја. Анализа тенденције великог смањивања броја пољопривредних пензионера за време пандемије би морала узети у обзир квалитет здравствене заштите, њихов веома тежак социјално економски положај и мале пензије које нису довољне ни за преживљавање а камоли за куповину потребних лекова и витаминских суплемената за подизање имунитета. Немаштина, усамљеност и удаљеност од лекарске помоћи је вероватно утицао и на повећану смртност међу њима за време пандемије. Укупан број пољопривредних пензионера се смањује и због веома малог броја нових пољопривредних осигураника у односу на број регистрованих пољопривредних газдинстава. Анализа показује да се и број нових осигураника смањује што указује да пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника није адекватно регулисано због чега млади људи беже од пољопривреде а они који остану на селу ређе уплаћују доприносе ПИО.

У 2020, 2021 и 2022. години РФ ПИО је требао остварити уштеде од око 23 до 46 милиона евра годишње али је новац планиран финасијским планом РФ ПИО, због његовог начина финансијског пословања остао у буџету Републике Србије. Уштеде остварене због смањења броја пензионера су могле да буду искориштене и за изједначавање најниже пензије дискриминисних пољопривредних пензионера ( 13 275 динара ) са најнижом пензијом у категорији запослених и самосталних делатности ( 16 885 динара). Због тога што нису дефинисане створене и сталне обавезе државе према РФ ПИО он у свом пословању не остварује уштеде у односу на годишњи финансијски план усвојен од стране Народне скупштине Републике Србије. Уштеде због смањених расхода за пензије и повећаних прихода од уплата доприноса ПИО остају у буџету и распоређују се на друге буџетске издатке на који начин се врши друштвена прерасподела отимањем од пензионера. Учешће трошкова за пензије од 2014. године, финансијском консолидацијом, није смањено на 11 одсто БДП према споразуму са ММФ него чак на мање од 10 одсто. Разлика је већа од 500 милиона евра годишње а који су могли да се користи за изједначавање и подизање најниже пензије, враћање дела дуга пензионерима због смањивања пензије од 2014 до 2018.године ( око 840 милионаа евра), укидање доживотних пенала превременим старосним пензионерима, побољшање услуга у бањама које су власништво РФ ПИО и друго.

Само реформа пензијског система тако да њиме већински управљају представици корисника и осигураника уз дефинисање створених сталних обавеза државе према њему и обезбеђења изворних прихода РФ ПИО може обезбедити његову финансијску одрживост и независност од извршне власти.