Српска инфлација вишеструко премашила европску: Увезени раст цена сада већ само „илузија наших званичника“

К. Бонџулић 05.05.2023.

Фото: Схуттерстоцк/Драган Мујан

Иако се од почетка кризе изазване ратом у Украјини широм света бележи значајан инфлаторни раст, званичници и институције велики скок цена у Србији правдају увозном инфлацијом.

Наиме, према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација је у Србији у марту ове године била 16,2 одсто, док је у еврозони, према подацима Еуростата износила 6,9 одсто за исти месец, односно седам одсто у априлу.

Ипак, из Народне банке Србије тврде да је инфлација последица поскупљења енергената и хране на светском тржишту, те да наша земља на спољне, увозне факторе – не може утицати.

С тим у вези, постаје нејасно, одакле Србија увози инфлацију, ако је она, за преко дупло, нижа у државама еврозоне.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, објашњава за Данас да је увозна инфлација од почетка рата заиста представљала велики узрочник раста цена, али да сада, ипак, она не преовлађује.

„У почетку смо више увозили инфлацију него сада. Постојала је увозна инфлација, и она се током 2021. и 2022. године сагледавала кроз висок раст увозних цена. Међутим, у последњих неколико месеци, увозне цене многих производа опадају, или им је раст врло мали. С тим у вези, инфлација у току ове године, или у последњих пет – шест месеци, не може да се објасни увозном инфлацијом“, каже Арсић.

https://www.danas.rs/dijalog/pisma-citalaca/zasto-su-male-sanse-za-skori-pad-inflacije/embed/#?secret=wVahPNipGT#?secret=h1Lb5l53L4 Како додаје, у новијем периоду, за инфлацију су кључни домаћи фактори, у које спадају одложено повећање цена енергената, одмрзавање цена прехрамбрених производа и фискална и монетарна експанзија примењена током претходне три године.

„Домаћи фактори су утицали и на инфлацију током 2021. и 2022. године, али им је утицај тада био мањи него што је то случај у последњих пола године. Ту спада неколико ставки. Једна од њих су одложена повећања цена енергената. Друге земље су цене енергената повећале током прошле или године пре ње, а ми смо тек почели ове. Такође, кочили смо инфлацију вештачким замрзавањем цена појединих прехрамбених производа, а оне су сада „одблокиране“, па и то утиче на инфлацију. Коначно, један од фактора који је утицао на нашу инфлацију јесу велики стимуланси које је држава применила 2020. и 2021. године. Иако су помогли да остваримо добре резултате у погледу кретања БДП-а, утицали су да тражња расте брже од производње, самим тим подупирући инфлацију“, објашњава Арсић.

С тим у вези, наш саговорник објашњава да се сада висина инфлације не може правдати утицајем увоза, и да је за очекивати да инфлаторне разлике између Србије и земаља еврозоне опстану до краја године.

„Наша инфлација опада спорије него у другим земљама, управо због горе поменутих фактора. Разлика ће постојати, и наша инфлација ће бити већа током целе године него у европским земљама, упркос томе што је Народна банка демантовала утицај домаћих фактора, понављајући да су две трећине инфлације увезене“, закључује Арсић за Данас.

Са њим је сагласан и Дејан Шошкић, бивши гувернер НБС и професор на Економском факултету, који наглашава да ниво инфлације у Србији открива грешке у вођењу економске политике претходних година, али и битне системске слабости у нашој земљи.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/jorgovanka-tabakovic-o-inflaciji-od-15-odsto-bila-bih-neozbiljna-kad-bih-rekla-da-je-ovo-pik/embed/#?secret=I85Xj1aamI#?secret=HEbSPXdfnG Као први разлог оваквог стања, овај економиста наводи то што је монетарна политика на инфлацију реаговала са закашњењем од око девет месеци, у односу на потребан тренутак реакције, на шта је, како тврди, и сам указивао у јавности још у лето 2021. године.

„Други разлог је тај што је на иницијални шпекулативни и краткорочно превисоки раст цена на светском тржишту, требало реаговати краткорочним јачањем динара. То није учињено, јер је поменути „алат“ непотребно „потрошен“ 2017. године, када је динар ојачао са око 124 на око 117 динара за евро. И то све, без икаквих позитивних ефеката на економију земље, али са политички популарним номиналним последицама. Трећа грешка била је непотребно и погрешно усмерена експанзивна фискална политика и експанзивна монетарна политика. Четврта, очигледно одсуство конзистентне аграрне политике, које је довело до тога да је раст цена хране у Србији већи од званичне инфлације, иако је наша земља традиционално способна да производи више хране него што су наше потребе“, објашњава професор.

На све ово, Шошкић као и Арсић, лош потез види у закаснелом и неадекватном увођењу раста цена електричне енергије и гаса, у години када је инфлација висока, уместо да је то урађено пре пар година, када је инфлаторни раст био испод доње границе инфлационог циља.

Управо из поменутих разлога, наш саговорник објашњава да не чуди разлика у степену инфлације која се јавила у Србији у односу на земље еврозоне, јер је, како напомиње, њу теже оборити у земљама у којима постоји неадекватно и некомпетентно управљање јавним предузећима.

Осим тога, Шошкић истиче да је Србија ипак земља у којој је присутна висока стопа корупције, монополизација трговине и нарушавање слободног тржишта и конкуренције, што додатно иде у прилог песимистичном ставу по питању инфлаторног пада.

„На све то, додаје се и укупно слаб, и често нефункционалан институционални миље. Данас говорити о томе да је инфлација у Србији „увозна“ када и у ЕУ и у САД инфлација увелико опада, само може да представља још једно сејање илузија наших званичника о економској реалности земље, на које би, ваљда, требало да смо се навикли јер их у континуитету слушамо годинама уназад“, закључује Шошкић.