„Oni nas gledaju kao budžetski trošak“: Vučić obećava penzije od 750 evra, a teško će ispuniti i prethodno obećanje
Vojislav Stojsavljevićdanas 08:01
Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva. U trenutku kada predsednik Aleksandar Vučić najavljuje pomoć najsiromašnijima i rast prosečne penzije na 750 evra do 2030. godine, predstavnici penzionerskih organizacija upozoravaju da to liči na populizam, te da su njima potrebne hitne, a ne dugoročne mere.
Penzioneri u Srbiji ovih dana su u fokusu javnosti, jer ih je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nekoliko navrata pominjao i pričao o tome kako im treba pomoći, kao i o predviđenom rastu penzija narednih godina.
Prema zvaničnim podacima, prosečna penzija u januaru ove godine iznosila je 56.843 dinara, odnosno oko 486 evra.
Ipak, najavljeno je da će ona značajno porasti u narednim godinama. Strategija vlasti „Srbija 2030“ predviđa da prosečna penzija te godine bude 750 evra. Dakle, planira se povećanje prosečne penzije od gotovo 55 odsto u naredne četiri godine.
Pored toga, Vučić je najavio i pomoć penzionerima sa najmanjim primanjima, iako je ta najava prilično neodređena.
Ukazao je na veliki problem nejednakosti u primanjima.
„Sve je veći broj izrazito bogatih i razlika između njih i onih siromašnijih je sve veća. Moj otac ima izrazito visoku penziju i šta god meni rekao da je to zaradio, ali on ima 130.000, a neki penzioner ima 30.000“, naveo je.
Vučić je naveo i primer povećanja od 10 odsto na penzije, u kom slučaju bi njegov otac imao 143.000, a ovaj drugi penzioner svega 33.000 dinara.
„To je 10.000 više nego ovaj drugi, a to nije fer. Šta god bilo ko mislio, boriću se da nađem način do juna da pomognemo penzionerima koji imaju ispod 45.000 i 40.000 dinara. Da tu razliku smanjimo, da svim ljudima damo jednaku šansu“, poručio je on.
Zamenik predsednika Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Jovan Tamburić za Danas ovu najavu Vučića ocenjuje kao deo predizborne kampanje.
„S obzirom da mu penzioneri uskraćuju podršku, mislim da će ovoga puta morati da odreši kesu u kojoj se nalazi novac građana i da u nekom obliku pokuša da korumpira penzionere“, ukazuje on.
Kada je reč o prosečnoj penziji od 750 evra 2030. godine, Tamburić podseća da neće biti ispunjeno ni prethodno obećanje o penziji od 650 evra u 2027. godini.
„Tačnije, da bi bilo ostvareno, penzije u 2026. i 2027. treba da se usklade za oko 35 odsto, odnosno za oko 170 evra. To je praktično nemoguća misija“, poručuje naš sagovornik.
Kako dodaje, ako Vučić stvarno ima nameru da poboljša standard ili uslove preživljavanja penzionera, mora da utiče na to da se poveća najniža penzija, koju prima negde oko 480.000 penzionera.
„Ona je za kategoriju zaposlenih i samostalnih delatnosti negde oko 32.000 dinara, a za poljoprivrednike negde oko 22.000 ili 23.000 dinara, treba da ih izjednači, jer su poljoprivredni penzioneri sa najnižom penzijom diskriminisani i treba da ih podigne na tu sumu od 45.000 dinara“, smatra Tamburić i dodaje da bi se tako poboljšali uslovi preživljavanja penzionerima „koji žive u bedi“.
On ukazuje da jeste problematično što se deli uvećanje uz penziju onima koji imaju penziju veću od prosečne.
„Troši se negde oko 250 miliona evra godišnje za uvećanje uz penziju, kojima se ne poboljšava ekonomski položaj penzionera koji primaju najnižu penziju. Što je neshvatljivo. Ali iz političkog ugla je to objašnjivo, jer oni na takav način pokušavaju da korumpiraju veći broj penzionera“, upozorava.
Tamburić podseća da oko 1,2 miliona penzionera prima uvećanje uz penziju.
„Nije svima njima potrebno to uvećanje uz penziju i na takav način se troši novac koji je mogao da bude dat penzionerima koji imaju najnižu penziju“, smatra.
On dodaje da je minimalna penzija u Crnoj Gori od pre dve godine 450 evra.
„Znači oko 50.000 dinara je to. Pa kako to jedna malena Crna Gora može, a ekonomski tigar ne može? Znači taj novac se ne raspodeljuje pravedno“, ukazuje Tamburić.
Prema njegovim rečima, prosečna penzija od 750 evra 2030. godine sama po sebi ne znači ništa.
„Mnogo je važnije da li će prosečna penzija biti veća od 50 odsto prosečne plate. Drugo, mnogo je važnija kupovna moć te penzije. U ovakvim uslovima inflacije i vođenja monetarne politike u kojoj je nepromenjen kurs evra, ta penzija od 750 evra neće vredeti mnogo. Mi smo svedoci da je usklađivanje penzija od 12,2 odsto u decembru praktično inflacija već pojela i da su u ovom trenutku penzije na visini koja je bila početkom 2025. godine“, objašnjava.
Kako poručuje, oni se zalažu za reformu penzijskog sistema koja mora da obezbedi sigurnost i predvidivost penzija.
„Deo građana Srbije odlazi na rad u inostranstvo zbog toga što nema sigurnu penzionersku budućnost u Srbiji“, zaključuje Tamburić.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić za Danas ukazuje da su dohodovne i socijalne razlike u poslednjih 12 godina toliko izražene, te da imamo ogroman broj siromašnog stanovništva, među kojima su najbrojniji penzioneri.
„Suština je u načinu preraspodele društvene vrednosti. Penzioneri su bili amortizer svih socijalnih gibanja i ekonomskih teškoća, i kao bakice i dekice izdržali su sve turbulencije, ali oni su bili žrtva cele ove tranzicije i stabilizacije države. I njihov položaj nije se pomerio ni promil u odnosu na period od 2012. godine“, navodi on.
Grujić podseća da je prosečna penzija trenutno na 46 ili 47 odsto prosečne zarade.
„To znači da onog trenutka kad krenete u penziju vaša primanja su i više nego upola manja i time produkujete siromaštvo, a trenutno imamo preko milion penzionera koji se bore sa egzistencijom i sa linijom opstanka“, upozorava naš sagovornik.
Kako dodaje, ove najave povećanja su samo projekcije futurističkog delovanja.
„Mi živimo u realnosti i naš vek je jako ograničen. Nama trebaju neki pomaci sad i odmah. Mi imamo 960.000 penzionera koji imaju primanja manja od prosečne penzije“, napominje Grujić.
Kako dodaje, od tog broja preko 35 odsto penzionera su na liniji apsolutnog siromaštva.
„Znači da oni sa time ne mogu da pokriju osnovne životne troškove, hranu, smeštaj, lekove i komunalne usluge. Prosto je nedopustivo više da oni najnemoćniji trpe najveći teret te ekonomske stabilizacije“, smatra on.
Grujić dodaje da bi bilo dobro da pitanje penzionera ne bude aktuelno samo u periodu predizbornih aktivnosti, već da bude deo osmišljene ekonomske politike i socijalne zaštite, koja ima utemeljen karakter.
On podseća da je penzionerima „uzeto 840 miliona i da su oni dali to za stabilizaciju države“.
„Država je bila pred bankrotom i bila je potrebna mera. Isto tako je bilo potrebno da se u dogledno vreme omogući da penzionerima i njihovim naslednicima to bude vraćeno“, smatra naš sagovornik.
Grujić kaže da su oni imali tri sastanka u Vladi Srbije i da je poslednji bio 25. januara, u kojem su tražili da penzije budu najmanje 55 odsto prosečne plate.
„Takođe, tražili smo da u slučaju smrti bračnog druga 30 odsto penzije umrlog bračnog druga prima drugi penzioner. Da se ukinu kazneni poeni za prevremeni odlazak u penziju. I mislim da smo tu naišli na razumevanje. Ne dogovor da će da se uradi, nego da o tome ozbiljno možemo da razgovaramo. I ovu izjavu predsednika računam u tom smeru, kao jedan pokušaj da se promeni način ponašanja i način sagledavanja realne situacije, i da se pomogne onima koji su najugroženiji“, poručuje on.
Grujić ukazuje da su penzioneri najbrojnija grupacija u društvu i da ih ima oko 1.622.000, ali koja je izgubila glas i nema nikakav politički, niti društveni uticaj.
„Međutim, oni nas gledaju kao budžetski trošak. Znači, što manje koštamo to je bolje“, upozorava.
About The Author
