Lekari Konu poslali 50 pitanja: “Dužni ste da odgovorite”

Nova S: DRUŠTVOAutor:Milena Ilić Mirković26. Nov. 202021:28 > 11:0685

Predrag Kon Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Udruženje Ujedinjeni protiv kovida uputilo je članu Kriznog štaba, epodemiologu Predragu Konu otvoreno pismo sa 50 pitanja, na koje je, kako navode, dužan da odgovori „ne samo medicinskim radnicima na čiji rad direktno utiče, već i građanima Srbije“.

Otvorno pismo prenosimo u celosti:

Doktore Kon,

Znamo da niste šef medicinskog dela Kriznog štaba (KŠ), ali ste njegov najuticajniji i u javnosti najprisutniji član. Ta vaša uloga povlači i srazmernu odgovornost. Poslednjih gotovo devet meseci svedoci smo nekolicine, najblaže rečeno, upitnih činjenica koje se vezuju za vaš rad i angażovanje tokom ove epidemije. Počev od kontradiktornih javnih istupa, odlaska na ranije isplanirani godišnji odmor, pa sve do izgubljenog poverenja građana, što ste i sami nekoliko puta priznali.

Kako nemamo priliku za dijalog sa vama, prinuđeni smo da Vam se javnim pismom obratimo i zahtevamo odgovore na sledeća pitanja, na koja ste dužni da odgovorite, ne samo medicinskim radnicima na čiji rad direktno utičete, već i građanima Srbije.

1. Na konferenciji za štampu 26. februara pokazano je ne samo neprimereno ponašanje članova KŠ i državnog vrha, već i njihova zapanjujuća neobaveštenost i nesposobnost da shvate neumitni sled događaja („lečićemo se rakijom“, “najsmešniji virus” itd.). Da li je to model ponašanja koji se promoviše u situaciji nadolazeće pošasti? Bili ste prisutni i ako ste različito od njih sagledavali neposrednu budućnost, šta ste učinili da ih prizovete razumu? Da li ste se ikada javno ogradili od nesuvislih i kontradiktornih izjava političara i članova KŠ kojima je javnost mesecima zatrpavana? Da li je o tome ostao neki trag?

2. U martu ste tvrdili da KŠ preduzima najbolje moguće mere, mada ste se oglušivali o savet Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da mora da se obavlja što više testiranja i da se istražuju kontakti. Kasnije ste priznali da ste bili prinuđeni na odstupanje od optimalnih rešenja zbog oskudice testova. Da li smatrate da ste i vi, kao član KŠ, odgovorni zbog te nestašice, kao i zbog zakasnelog povlačenja materijalnih rezervi iz magacina?

3. Problem nedostatka testova nije rešen do danas. PCR test se i dalje vrlo restriktivno koristi u Srbiji, uprkos iskustvima zemalja koje su najuspešnije u borbi protiv kovida 19 i insistiranju SZO da se poštuje taj pristup. Imate li racionalno objašnjenje za istrajavanje na našem „originalnom putu“ (napominjemo da testovi jesu skupi, ali odustajanje od njih je mnogo skuplje)?

4. U prvom talasu (mart-april) mnogi zdravstveni radnici bili su kažnjavani zato što su tražili zaštitnu opremu ili se usuđivali da je sami uzmu iz bolničkih skladišta. Odobravate li praksu proganjanja (premeštanja itd.) svojih kolega samo zato što su se zalagali za poštovanje principa lične zaštite? Da li ste vi i KŠ ukazali da su odgovorni direktori koji nisu obezbedili potrebnu opremu (prevashodno se misli na maske i rukavice)?

5. Član KŠ Srđa Janković tvrdio je u aprilu da se zdravstveni radnici zaražavaju tako što nepažljivo skidaju zaštitnu opremu koje, da budemo iskreni, u to vreme nije ni bilo. Smatrate li da je takvo objašnjenje nekorektno i licemerno, ili vi lično i KŠ stojite iza njega?

6. Kada u prvom talasu testiranjem nisu mogli da se otkriju izvori zaraze i njihovi kontakti, te da se izoluju, razumljivo je što je kretanje ograničeno starijim od 65 godina, kao osetljivoj populaciji. Verujete li da je to moglo da se učini na humaniji način, uz dopuštanje kretanja pod određenim uslovima, a ne svođenjem prava izlaska samo na subotnju kupovinu zorom od 4 do 7 sati? Da li je to bio vaš predlog ili ste ćutke prihvatili odluku političara za koju ne postoji ni racionalno ni humano objašnjenje? Da li su do Vas doprle vesti o gužvama koje su se tom prilikom pravile, kao o epidemiološkom riziku?

7. Kao epidemiolog i član KŠ, koje ste parametre uzimali u obzir kada ste donosili odluku o ograničavanju kretanja stanovništva, posebno starijih od 65 godina i osetljive populacije? Da li ste uzimali u obzir dugoročne efekte te mere na zdravlje hroničnih bolesnika?

8. Osim što penzionerima nisu bile dozvoljene rekreativne šetnje, nametnuta su i druga potpuno nepotrebna, rigidna ograničenja u odnosu na decu sa invaliditetom, izvođenje pasa i dr. Slažete li se da je KŠ mogao i morao da u tom pogledu pokaže više empatije, razumevanja i hitrine rešavanja problema?

9. Teoretski je bila ispravna odluka da se oboleli u prvom talasu javljaju telefonom epidemiolozima, ali u praksi je bilo nemoguće uspostaviti kontakt sa epidemiolozima. Niko, ni u domovima zdravlja, ni u Ministarstvu zdravlja nije umeo da pruži savet stanovništvu (mnogo je svedoka o nastalom haosu). Zar nije bila odgovornost KŠ ne samo da osmisli meru, već i da obezbedi i proveri njenu sprovodivost, pa da koncepciju izmeni i prilagodi, čim se uveri u njenu neostvarivost u praksi?

10. Izbegavanje karantina bilo je strogo kažnjivo tokom vanrednog stanja (do 6. maja), ali su oni bili ustrojeni kao legla zaraze. Ogromne spavaonice, kreveti na dva nivoa priljubljeni jedni uz druge, zajednički mokri čvor za ceo sprat i dr. činili su primer izvrgavanja ruglu jedne istorijski dokazane mere. To se posebno odnosi na neke kasarne, izbeglički kamp kraj Subotice i zatvorski karantin. Da li su članovi KŠ to odobrili ili se o svemu starao neko drugi? Zašto KŠ nije reagovao?

11. Eksplicitan primer neorganizovanosti i nastale zbrke je naredba da se dve sobe u beogradskom Studentskom stacionaru proglase karantinom za studentkinje koje su doputovale iz inostranstva. Osoblju je rečeno da se snađe za maske, pa su ih privatno kupovali. Stoji li KŠ iza takvog “planiranja” i čime ga opravdavate?

12. Mada celokupno svetsko iskustvo kazuje da se posle vanrednog stanja, odnosno restriktiktivnih mera, one moraju ukidati vrlo postupno, jedna po jedna, uz pažljivo praćenje efekta, mi smo to učinili skoro u jednom dahu (sa izuzetkom jedne ili dve mere). Da li za to odstupanje od očekivane prakse imate neko objašnjenje, osim političkih potreba? Ako postoji stručni razlog za koji ne znamo, možete li da ga obrazložite?

13. Početkom maja KŠ je doneo odluku o ponašanju u beogradskom javnom saobraćaju, ali ju je jednom lakonskom izjavom izmenio predsednik Vučić. Da li je predsednik republike zadužen za planiranje ukidanja restriktivnih mera i da li njegovo javno izneto mišljenje ima veću snagu od prethodno iznetog vašeg stava, kao najistaknutijeg predstavnika struke u KŠ? Da li ste to doživeli kao politički pritisak i kako ste reagovali? Zar se ne osećate odgovornim što niste reagovali i što ste dozvoli da vas političari javno dezavuišu, a preko vas i celu profesiju?

14. Od ukidanja vanrednog stanja, 6. maja, do izbora, 21. juna, održavani su politički mitinzi, učesnici su dovoženi u prenatrpanim autobusima, igrane su utakmice pred 20-ak hiljada gledalaca (po tome smo se pročuli u svetu), mešali se bez ikakvih ograničenja navijači iz tri najveća grada u zemlji (Novi sad, Niš, Beograd), a KŠ kao da je bio u hibernaciji. Da li ste se osećali nelagodno tokom tih dugih šest sedmica? Nije li vam došla na um ideja da, kao stručnjak, izrazite svoje neslaganje? Da javno protestujete? D javno upozorite na katastrofalne posledice koje, bilo je jasno svima, slede (i koje su usledile)?

15. U maju su se trojica lekara iz KŠ, uključujući i vas, pojavila na reklamnom plakatu vladajuće stranke. Da li smatrate da je poniženje da vas i ne pitaju za saglasnost ili ste voljno prihvatili učešće u propagandnoj akciji? Mislite li da ste imali prava da se svrstavate na jednu stranu kada vas čitav narod doživljava kao spasioca? Nije li to zloupotreba položaja?

16. Tokom 6-nedeljnog limba između ukidanja vanrednog stanja i izbora uloga anesteziranja javnog mnjenja pretežno je pripala Srđi Jankoviću. On je epidemiološkim pojmovima davao sasvim različita značenja, pa je kriva koja dobija ushodni tok za njega bila „rep“, sve opasnija žarišta zaraze lakonski je nazivao „repovima“ i obećavao je da će KŠ preduzeti mere ukoliko se epidemiološka situacija pogorša (a ona je potpuno očigledno svima već postajala vrlo ozbiljna). Kao epidemiolog, slažete li se sa takvim viđenjem stanja i šta ste preduzeli da svog kolegu iz KŠ vratite u realnost?

17. Početkom juna, kada se zaraza nezavisno pojavila u dva studentska doma i među studentima u privatnom smeštaju, pa se rasejala u jednom sportskom centru, KŠ je poručio da se zaraženi studenti vrate u sobe gde borave njihovi nezaraženi „cimeri“, da se prividno zdrave osobe sa kojima su zaraženi studenti bili u kontaktu ne testiraju, kao i da se obustavi potraga za novim izvorima zaraze u sportskom kolektivu u kojem su četiri mladića imala pozitivan nalaz. Kako branite takvu grubo nestručnu odluku (tada još niste krenuli na godišnji odmor)? Da li ste, osim svesnog skrivanja istine zbog predstojećih izbora, imali neki drugi motiv?

18. U istom periodu nametani su besmisleni serološki testovi za postavljanje dijagnoze kovid 19 za studente i druge pacijente sa početnim tegobama, a iz originalnog uputstva proizvođača izbrisana je rečenica da oni ne služe u dijagnostičke svrhe u prevodu koji je izdao Institut “Batut”. Koja je bila svrha te manipulacije, ako ne skrivanje početka drugog talasa? Zašto ste se složili sa takvom politikom? Zašto niste upozorili javno na posledice takve prakse?

19. Jednako je besmisleno sa stručne strane koristiti serološke testove kao pri prijemu pacijenta u bolnice van kovid sistema. Zašto, kao istaknuti član KŠ, niste upozorili na tako očiglednu stručnu grešku koja je mesecima uticala na povećanje broja zaraženih zdravstvenih radnika i unošenje kovida u ne-kovid ustanove?

20. Polovinom juna u nekim centrima pozitivni PCR nalazi su dostizali 70%, pa čak i 90%. To je bio siguran znak već nastale drame, na koju vam je ukazivano, a vi se niste oglasili. Opet se postavlja isto pitanje: zašto? I kako opravdavate odlazak “na godišnji odmor” baš u tom periodu u tako kriznoj situaciji? Da li zaista niste videli šta se iza brda valja ili ste svesno zažmurili i pobegli iz javnosti u najkritičnijem trenutku? Sama činjenica da idete na odmor je delovala lažno umirujuće na stanovništvo, pogotovu uz najave da će biti nula slučajeva do kraja juna. Da li se osećate odgovornim za tako katastrofalne pogrešne procene?

21. Obratili ste se javnosti dramatičnim saopštenjem tek dan posle izbora, 22. juna. Kako objašnjavate svoju prethodnu višenedeljnu ćutnju. Šta se to desilo 22. juna što se nije desilo 15., 18. Ili 20. juna?

22. Da li smatrate da smo u julu jedini u Evropi imali drugi talas ili je to ipak i dalje bio prvi talas prikazivan pogrešnim brojevima, o kojima ste već govorili?

23. BIRN je krajem jula objavio zvanične podatke iz elektronske baze uspostavljene krajem marta, po kojima je svaki pozitivan nalaz, svaka hospitalizacija, svako stavljanje na respirator i svaka smrt morala da se prijavi u roku od dva sata. Pokazalo se da su podaci dostavljani javnosti grubo krivotvoreni, što je neko nazvao najvećom medicinskom prevarom u više od 800 godina staroj istoriji srpske medicine. Da li ste osetili potrebu da se izvinite građanima i kolegama zbog ove podvale?

24. Zar se niste osećali osramoćeno dok ste „peške“ listali DEM-2 obrasce kako biste “ustanovili” da je broj umrlih u Beogradu trostruko viši nego što se zvanično tvrdilo? Nije li bilo normalno da tražite stvarne podatke od Instituta „Batut“ (podsećamo Vas da ste član Republičkog, a ne Gradskog KŠ)?

25. Egzaktne podatke do kojih ste došli analizom Potvrda o smrti kombinovali ste sa procenama o poređenju sa petogodišnjim prosecima, pa ste u nekoliko navrata davali kontradiktorne izjave o svojim sopstvenim zaključcima. Šta je istina? Da li znate kolika je statistička verovatnoća da se u periodu od mesec dana uzastopno (23. maj – 23. jun) javlja ukupno jedan (ili ni jedan) umrli od kovida 19 u celoj Srbiji po danu?

26. Nikada se niste kategorično izjasnili da li ste, kao KŠ, mere preduzimali na osnovu stvarnih (slatih Ministarstvu zdravlja) ili višestruko umanjivanih podataka? Očekujemo Vaš odgovor, a od njega zavisi niz daljih pitanja.

27. Predsednik Vučić, Institut „Batut“ i vi lično tvrdili ste da se, shodno uputstvima SZO, kao smrt od kovida 19 vode umrli i od te bolesti i sa njom. Posle afere sa falsifikovanjem podataka, Srđa Janković je 22. juna pokušao da relativizuje pitanje dijagnoze, ali ga je tri dana kasnije oštro demantovala Darija Kisić Tepavčević („… kao preminule od kovida 19 vode /se/ sve osobe kod kojih postoji sumnja na prisustvo virusa…“). Koji je vaš stav o tome i kako objašnjavate čestu pojavu da su načelnici menjali ordinirajućim lekarima upisane uzroke smrti bez njihovog znanja?

28. I stručnu i laičku javnost već mesecima iritira veštačko smanjivanje broja pozitivnih nalaza. Profesor O. Stojković je 29. jula objasnio da se imenilac uvećava sabiranjem sumnjivih na bolest, već ozdravelih i putnika u inostranstvo, pa se tom zbiru još dodaju serološki testovi. Direktorka Instituta „Batut“ je istog dana to potvrdila, ali su neki članovi KŠ, uključujući Srđu Jankovića pre neki dan, davali dosta neodređene odgovore u tom pogledu. Pošto je pozitivnost PCR testa važan pokazatelj epidemiološke situacije, da li se vi oslanjate na procente pozitivnosti dostupne javnosti ili ih računate na korektan način?

29. Tokom leta je skoro 3000 vaših kolega tražilo da se čuje njihov glas. Neki od njih su šikanirani, a neki smenjivani sa funkcija koje su obavljali. Da li odobravate takvo osvetničko ponašanje vlasti? Šta ste učinili da zaštitite svoje kolege od progona?

30. Početkom septembra, pravdajući se zbog nepreduzimanih mera uoči drugog talasa, na konferenciji za štampu se čulo kako su članovi KŠ „bili ubeđeni da će virus leti imati manji potencijal“. Takva čudna ideja nije bila podržana nijednom naučnom činjenicom, pa se postavlja pitanje kako je prevladala među lekarima zaduženim za spasavanje države od pandemije. Kakav je bio vaš stav o tome?

31. Dramatična situacija u susednim zemljama u septembru i oktobru nametala je pitanje zaštite granica, što je izostalo? Koji je razlog toga i da li ste o tome razmišljali?

32. Da li ste razmatrali mere koje je udruženje lekara „Ujedinjeni protiv kovida“ uputilo zdravstvenim vlastima 14. oktobra? Ne čini li vam se da su bar neke od tih mera bile primerene situaciji i da su mogle da vas podstaknu da ih na vreme predložite i primenite?

33. Pominjete ovih dana da ste „još 6. novembra“ (!?) kao KŠ razmatrali mere sprečavanja trećeg talasa? Zar vam se ne čini da ste u tom momentu kasnili (skoro) dva meseca? Koja je cena tog kašnjenja? Koliko ljudi je, na osnovu zvaničnih podataka, obolelo i umrlo zbog tog kašnjenja?

34. Pošto ste 25.11. izjavili da se sa merama kasni 20 dana, kako ste se osećali kada ste 11.11, primali orden znajući da su, po vašem iskazu, mere već nedelju dana neadekvatne? Zašto tada niste iskoristili priliku i javno upozorili na opasnost od kašnjenja u donošenju adekvatnih mera?

35. Sve do skora su visoki zvaničnici ignorisali individualne mere zaštite. Da li ste svesni koliko su takvi negativni primeri imali štetan efekat na građanstvo? Zašto niste reagovali na flagrantne primere, uključujući nestvarni primer predsednika republike i njegove saradnice u učionici gde jedini ne nose maske! Šta ste učinili da javno osudite takvo ponašanje političara i naterate ih, stručnim autoritetom, da se ne ponašaju bahato, već na prikladan, civilizovan način?

36. Kada kritikujete narod, morate da imate u vidu loše upravljanje epidemijom. U poplavi kontradiktornih, nedoslednih, netačnih (čak i sumanutih izjava pojedinih članova KŠ) saopštenja i spornih odluka KŠ i izvršne vlasti, malo ko je mogao da se snađe. Slažete li se da je sluđeno stanovništvo najmanje krivo za nastalu situaciju opšteg nepoverenja i neverice?

37. Kako ste za RTS ovih dana izjavili da se vidi usporavanje širenja virusa, koji epidemiološki parametar vam je to pokazao i kako tumačite svakodnevne sve veće brojeve pozitivnih osoba? Da li vi kao epidemiolog smatrate da treba da znate razliku između “zaravnjenja krive” i “dostizanja vrha talasa”, i ako da, zašto vi i vaše kolege u KŠ onda zbunjujete građane korišćenjem pogrešnih termina u javnim nastupima?

38. Da li smatrate da je tačno da je posao epidemiologa u KŠ da osmisli strategiju nadzora zarazne bolesti i smanjenja širenja iste u populaciji, tj. da svede prenošenje virusa na mala i strogo kontrolisana žarišta, kao i da merama prevencije utiče na razvoj situacije? Ako da, da li vašom izjavom od pre neki dan da “je prisutnost virusa ogromna i da ne možemo znati ko je zarazan, a ko nije”, što i jeste realna situacija sada, priznajete da ste kao epidemiolog u KŠ potpuno omanuli u svom poslu? Da li ćete zbog toga snositi odgovornost? Da li ćete zbog toga podneti ostavku?

39. Javno ste izjavili “da je zabrana javnog okupljanja za više od 5 osoba na snazi, međutim, nikom nije padalo na pamet da se zabrani sahrana patrijarha Irineja”. Da li smatrate da je građanima jasno na koga se mere odnose, a ko ima povlašćen položaj? Da li na sebe prihvatate odgovornost za posledice koje slede iz takvog vašeg stava, desetine novozaraženih, unesrećenih i umrlih? Da li ste razmišljali kako takva vaša izjava utiče na poštovanje mera kod građana?

40. Da li vi kao epidemiolog smatrate da mere prevencije mogu da pokažu efekat nakon dva dana, ili je menjanje mera na svakih par dana priznanje da prethodne nisu bile adekvatne?

41. Da li vi kao epidemiolog smatrate da treba da poznajete Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i po njemu da postupate? Ako da, zašto niste insistirali na tome da odluke o situaciji i merama prevencije donose kolege lekari, već svoju nemoć u donošenju i sprovođenju stručnih odluka javno potencirate i time dokazujete kršenje zakona?

42. Da li smatrate umesnim da na “najcrnji” dan do tada, prema statističkim podacima, broju novoobolelih i preminulih, primate orden?

43. Da li smatrate da ste kao epidemiolog u KŠ bez greške vodili ovu epidemiju? Ako da, da li je greška to što mere kasne 20 dana, po vašim rečima? Da li ste svesni posledica kašnjenja mera 20 dana? Ako ne, da li smatrate da i dalje treba da budete deo KŠ i imate legitimitet da se obraćate građanima?

44. Da li ste svesno prihvatli da učestvujete u političkoj kampanji koja traje sve vreme epidemije? Kako da protumačimo vašu izjavu: “Nikad nisam doživeo ovakvu vrstu podrške. Ova vlast zaslužuje svaku pohvalu struke”? Gde onda postoji razlog za katastrofalna kašnjenja od 20 dana? Ili ste vi nestručni i ne umete da rukovodite epidemijom ili vas vlast ipak ne sluša, a vi o tome ne obaveštavate kolege i javnost? Koga, dakle, smatrate odgovornim za ovakve razmere trećeg talasa tj. činjenicu da, po vašim rečima, mere kasne 20 dana? Vi ili vlast, ili i vi i vlast?

45. Da li smatrate da je umesno i korisno za sticanje poveranja u struku da najviši predstavnici vlasti, u vašem prisustvu ili u prisustvu vaših kolega, javno analiziraju mere, potrebe u kadru, edukaciju kadra, načine lečenja, komentarišu brojeve obolelih i umrlih kao da se radi o takmičenju, a ne o ljudima, pri čemu manipulišu neistinama i poluistinama? Da li takve izjave i takvo ponašanje zahtevaju reakciju vas kao najistaknutijeg člana KŠ i vaših kolega u KŠ?

46. Da li smatrate da u Srbiji dijalog i javna stručna rasprava postoji? Ako da, kako objašnjavate apsolutnu cenzuru lekara iz UPK na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i nemogućnost da komentarišu vaše odluke? Ako ne, da li smatrate da pravi dijalog u okviru struke može da doprinese uspehu borbe protiv epidemije?

47. Da li smatrate da je često potenciranje da su građani koji se ne pridržavaju mera najveći krivci za razbuktavanje epidemije, bez imalo samokritičnosti od strane mnogobrojnih članova KŠ u javnosti, pristojno i delotvorno?

48. Da li ste svesni činjenice da su različite poruke koje su stizale od članova KŠ, i političkog i medicinskog dela, ponekad smisleno dijametralno suprotne u samo jednom danu, doprinele zbunjivanju građana i potpunom gubitku poverenja ne samo u KŠ, već, što je mnogo gore, u lekarsku profesiju?

49. Po vašoj slobodnoj proceni, da li ste zaslužili prelaznu ocenu za caš rad u KŠ za vreme ove epidemije? Šta mislite šta o efektima vašeg delovanja u KŠ misle kolege iz kovid ambulanti i kolega iz bolnica u kovid sistemu?

50. Da li smatrate da javnim predviđanjima katastrofalnog razvoja situacije, a da niste, po sopstvenom svedošenju, bar 20 dana ništa učinili da je sprečite, utičete na građane da revnosnije poštuju mere ili podižete paniku, zastrašujete i podstičete neracionalno ponašanje?

Doktore Kon, podsetićemo vas na jedan citat, da svaka izgovorena laž stvara dug prema istini, a taj dug se mora vratiti, kad-tad. Za vas lično, za sve vaše koleginice i kolege, medicinske radnike, koji su jedini na svetu nevoljni učesnici u trećoj epizodi ove neravnopravne borbe, za sve medicinske radnike koji nisu mogli ni da isplaniraju svoj godišnji odmor, kao i za sve građane Republike Srbije, od izuzetne je važnosti da odgovorite na sva ova pitanja.

Da odgovorite pre svega građanima i medicinarima.

Za sve nas je bolje da svoj dug prema istini počnete da vraćate bez ikakvih odlaganja.

About The Author