Milane Krkobabiću može li to i pošteno

Milan Krkobabić kao ministar za selo, iako nenadležan za penzijski sistem, nastavlja da sluђuje penzionere Srbije predlozima o uvoђenju „najniže penzije“ za gradjane koji nisu ostvarili penziju po nekom drugom osnovu i promenu formule za uskladjivanje penzija.

Predlogom za uvodjenje najniže penzije za građane koji nisu ostvarili penziju po drugom osnovu iz neznanja ili namerno previdja da su u drugim državama uvedene u državnim penzijskim sistemima u kojima se one finansiraju samo iz budzeta… Penzijski sistem Srbije se finansira prihodima od doprinosa PiO koje uplaćuju zaposleni radi sticanja penzije po osnovu rada i dotacijama iz državnog budzeta po osnovu obaveza države u dotiranju najnižih penzija, penzija boraca i pripadnika službi, vojske i policije. Dotacije države iz budžeta u ovom trenutku iznose oko 20% ukupnih potreba Fonda PiO što nije dovoljno da se on nazove državnim penzijskim sistemom za razliku od penzijskih sistema Bugarske, Česke, Poljske, Rusije, Australije i drugih država koji se u potpunosti finansiraju iz budžeta. Nova vrsta stalnog davanja države gradjanima koji nisu ostvarili pravo na penziju nikako se ne može nazvati penzijom niti može biti isplaćivano iz prihoda Fonda PiO koji se stiču uplatama doprinosa PiO od strane sada zaposlenih. Takvo davanje može se nazvati samo socijalnom penzijom ili socijalnim dodatkom koji se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije.

Da li tako uvedeno socijalno davanje građanima koji nisu uplaćivali doprinose PiO može biti veće ili jednako penzijama poljoprivrednika koji su uplaćivali doprinose? Naravno da ne, jer zašto bi gradjani uplaćivali doprinose PiO ako do „penzije“ mogu stići na ovakav način. Da li se uvođenjem nove vrste „penzije“ na teret Fonda PiO nastavlja sa otimanjem i podržavljenjem Fonda PiO koji je vlasništvo penzionera i osiguranika koji su uplaćivali ili sada uplaćuju doprinose PiO radi sticanja penzije po osnovu rada? Ako se postojeće penzije i nova socijalna penzija budu isplaćivale iz Fonda PiO, za koji je MMF neargumentovano ograničio izdvajanje u visini od 11 % ( M. Krkobabić to već smanjuje na 10%), broj korisnika bi se povećao za 150 do 200 hiljada a prosečna penzija bi se smanjila ili bi se usporio njen rast.

Dušebrižnici standarda penzionera zaboravljaju da je zbog nedovoljnog usklađivanja penzija od 2012 do kraja 2018. godine učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi od 60% opalo ispod 47%. Analiza pokazuje, da su penzije usklađivane primenom švajcarske formule od 2012. godine do kraja 2018. godine, bile bi uvećane za 48% a stvarno su uvećane za oko 19% na koji način su ostvarene najveće uštede na račun penzionera. Za ispravljanje odnosa prosečne penzije i prosečne zarade dovoljno bi bilo vanredno usklađivanje svih penzija од 10-15%.

Predlažući novu formulu za uskladjivanje penzija „ švajcarska formula plus, plus“, ministar za selo nastavlja sa manipulacijom kojom prikriva da se postojećom švajcarskom formulom penzije usklađuju na osnovu statističkih podataka koji su stari 18 meseci i da penzioneri posle takvog usklađivanja penzija, sa novim rastom cena žive od polovine prethodne do kraja tekuće godine. Na takav način se može regulisati usklađivanje penzija i sa celokupnim rastom cena i zarada na osnovu statističkih podataka starih 2 godine a da nikakakav stvarni efekat na rast kupovne moći penzija ne bude postignut. Ili je za vlast važna samo priča o navodnoj brizi za standard penzionera. Nije važna formula nego iz kog vremenskog perioda se uzimaju podaci za uskladjivanje. Ako bi se za usklađivanje penzija koristili statistički podaci o rastu cena i zarada iz prethodne godine švajcarska formula bi bila izvorno poštena i ne bi trebala nikakva formula „PLUS, PLUS“. Prelazno rešenje bi moglo biti i usklađivanje penzija na osnovu rasta cena i zarada u predhodnih 18 meseci da bi se posle toga prešlo na usklađivanje u aprilu sa statističkim podacima iz prethodne godine. Sve može pošteno kada bi se htelo…

I da podsetimo gospodina Krkobabića na izjavu 31. marta 2018. godine, grupi članova USPVLS, ispred novosadskog sajma posle otvaranja sajma „Treće doba“, da će država, kada finansijski ojača, penzionerima naknaditi štetu zbog smanjenja penzija od 2014 do 2018. godine. Kada će to biti, jer je zlatno doba stiglo a vraćanja otetog nema? Predlažemo da se, zbog pravde i stvaranja uslova za razvoj domaće privrede, od novca koji je država dužna penzionerima zbog smanjivanja penzija, formira Razvojna banka Srbije a da oštećeni i njihovi naslednici ako su preminuli, dobiju vlasničke udele-akcije u visini štete koju su pretrpeli.

Ako ima znanja, hrabrosti i ovlascenje da o tome javno razgovara pozivamo Milana Krkobabića u televizijsko suceljavanje na RTS o zlatnom dobu i penzijskom sistemu Srbije.