Већина пензионера у Србији је егзистенцијално угрожена

Саопштење гувенерке НБС да је међугодишња инфлација 9,1 одсто и да је најмања у Европи прикрива податке Еуростата да је раст цена хране у Србији 2021. године износио 14,5 одсто и да је био три пута већи од просечног раста цена хране у ЕУ. Први пут од 2012. године просечна пензија у односу на просечну плату у јануару 2022. године, износи 44 одсто са тенденцијом да тај однос до краја године још више падне. Однос просечне пензије према просечној плати је од 60 одсто у 2012. години пао за више од 16 одсто… Непотпуно номинално усклађивање пензија од 2012. године није пратило инфлацију која их је обезвредила. Само у 2022. години усклађивањем по измењеној швајцарској формули пензионери су оштећени за усклађивање због инфлације и раста зарада у другој половини 2021. године за најмање 6.3 одсто… Последице маћехинског односа према стандарду већине пензионера су катастрофалне. Већина пензионера нема довољно да подмири ни комуналне рачуне и минималне потребе у храни и лековима. Статистика показује да је у 2021. години 30 000 пензионера преминуло више него у 2020. години што је сигурно и последица недостатка хране. Због економске беде око 15 одсто пензионера је, у позним годинама, приморано да додатно ради. Већина пензионера у руралним срединама и они који су болесни не може ни на такав начин да побољша стандард.Иако је свим пензионерима у предизборној кампањи додељено по 20 000 динара а део гласача владајућих странака је добио и пакете хране вредности до 600 динара то није било довољно да се тмурна стварност улепша ни на неколико дана.

После вишегодишњег одсуства или недовољног усклађивања пензија и примене измењене швајцарске формуле за усклађивање пензија од 2020. године, већина пензионера Србије је у условима хипер инфлације животно угрожена. Статистички подаци говоре да преко 750 000 или око 45 одсто пензионера у Србији прима мање од 24 000 колико би требао да износи егзистенцијални минум или праг сиромаштва. Око 150 000 пољопривредних пензионера су у још већој беди јер примају упола мање од егзистенцијалног минимума. Друштвена потрошња за пензије је са 13 одсто у 2014 години смањена на око 9,5 одсто БДП што износи око две милијарде евра годишње а цена оволике уштеде је беда у којој живи најрањивији део становништва. Иако неморална и неоправдана штедња отимањем стеченог од пензионера се наставља.

Жалосно је, што тежак социјални положај већине пензионера у Србији није био тема у предизборној кампањи тек завршених парламентарних избора. Жалосно али пензионери су у Србији су важни само док се не заврше избори…

Законских услова и новца за подизање најнижих пензија је било али је протеклих година неселективно подељен и грађанима којима није био неопходан. Апелујемо на све институције да у складу са прописима предузме хитне мере заштите пензионера у складу са њиховим социјалним потребама.