Popusti uz penzionerske kartice počeli, ali one građanima još nisu stigle: Najstariji se žale na „smešno mala“ sniženja kojih u manjim mestima ni nema
Данас: K. Bondžulić03.10.2023. 
foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)
Osim povećanja penzija od 5,5 odsto, penzionere je oktobar dočekao i sa popustima koje mogu ostvariti ako na uvid daju penzionerske kartice. Ipak, to je za sada mrtvo slovo na papiru, jer veliki broj najstarijih građana karticu, mesecima nakon prijave, nije dobio.
Osim što su najstariji stanovnici Srbije zbunjeni iz kog razloga ih Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje još uvek ne poziva da preuzmu „propusnicu“ za popuste, nakon što je izašao spisak kompanija u kojima će sniženje moći da se ostvari, ujedno su i razočarani.
Popusti se odnose na različite oblasti, od usluga za automobile, putovanja, ugostiteljstvo, bazene, apoteke, banje i kulturne ustanove, ali se popusti za hranu, lekove i rehabilitaciju u većini slučajeva kreću od tri do 10 odsto.
Sudeći po komentarima naših čitalaca u penziji, značajan broj popusta odnosi se na robu i usluge koje ne koriste svakodnevno, kao što su tehnički pregledi, šišanje kućnih ljubimaca, izložbe, određeni lekove za životinje, kursevi stranih jezika… dok su sniženja za osnovne namirnice minimalna, a u manjim mestima kao što su Arilje, Lebane, Koceljeva – neostvariva.
Iz tog razloga, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić, nove kartice vidi kao nepotreban trošak, i više kao način da se prikupe podaci najstarijih sugrađana nego volja da im se izađe u susret.
„Penzioneri moraju davati svoje lične podatke PIO fondu, čime mogućnost da se oni zloupotrebe postaju veći. Recimo, to otvara prostor da lokalni odbori stranaka pozivaju penzionere i uspostavljaju kontakt sa njima, a postoji i varijanta da će se deliti kartice po opštinama. Već postoje penzionerske kartice na osnovu kojih određene trgovinske radnje daju popuste, a takođe i bez njih“, pojašnjava Tamburić.
Rezervu Sindikata prema karticama sagovornik obrazlaže time što još uvek nisu izrađene, iako se osam meseci vodi kampanja, dok dodatni problem vidi u manjku informacija na koji način će one funkcionisati, i šta će biti sa bodovima koje ne iskoriste građani.
„Zaključujemo da je suština da se dođe do podataka penzionera, da bi se koristili u neke druge svrhe. Takođe, nije potpuno objašnjeno ni kako će penzioneri dobijati bodove preko Republičkog fonda PIO. Da li to znači da će PIO biti posrednik između penzionera i kompanija koje nude popuste, pa da će deo bodova ići u PIO a onda će on raspoređivati popuste koje dobije od davaoca usluga i roba? Ovde se otvara prostor za manipulacije, jer će se bonusi priznavati samo za promet do prosečne penzije, što znači da će razlika od prosečne do stvarne ostati u Fondu. Takođe, već su saopštili da su povećali broj zaposlenih u PIO fondu da se bave penzionerskim karticama, pa je neshvatljivo zašto one kasne“, podseća Tamburić.
Naš sagovornik sugeriše da Sindikat postavlja sumnju da će veliki broj penzionera u manjim, a posebno u seoskim sredinama, biti uskraćen za mogućnost njihovog korišćenja.
„Oni neće moći da ostvare popust u lokalnim prodavnicama, jer se na njih sniženja ni ne odnose. To znači da će doći do razdvajanja stanovnika velikih gradova i oko 30-40 odsto penzionera koji žive u ruralnim sredinama, jer im popusti neće biti jednako dostupni. Osim toga, velikom broju njih nije dostupan internet ili nisu digitalno pismeni, te su uskraćeni za informacije kako i gde mogu da ostvare popuste“, napominje Tamburić.
On ističe da bi u susret penzionerima na prvom mestu trebalo da izađe država, te da ona lično da primer biznismenima i trgovcima, tako što će u javnim preduzećima kao što su Telekom, Poreska uprava i EPS, ili za prevoz koji nije regulisan u manjim gradovima, obezbediti popuste.
„Najavljeni su smešni popusti od jedan-dva odsto za gorivo na NIS pumpama, ali to penzionerima ne znači puno. Državni popusti izostaju, dok istovremeno vlast poziva kompanije da pokažu društvenu odgovornost. Sa druge strane, u uslovima inflacije, da li sa tim sporazumima PIO i državni organi daju slobodu kompanijama koje nude popuste da povećaju cene, a onda da ih snize penzionerima za pet ili 10 odsto?“, skeptičan je naš sagovornik.
Odgovor iz kog razloga kartice kasne, nije dobio ni Sindikat penzionera „Nezavisnost“, a predsednik sindikata Miloš Grabundžija kaže za Danas da je prvog oktobra u Vrnjačkoj Banji trebalo da bude prezentacija penzionerskih kartica, ali da nadležni nisu došli zbog dešavanja u Banjskoj.
„Rečeno je da će se kartice deliti preko PIO fonda, a penzioneri će dobiti poruku na mobilni telefon da dođu po njih. Iako su naveli da je više od 900 hiljada penzionera apliciralo za kartice, PIO nije objasnio zbog čega većini kasne, ali tražićemo odgovor na to pitanje od direktora PIO fonda, jer deluje da on vodi propagandu“, poručuje Danasov sagovornik.
Grabundžija ističe da će, s obzirom da je spisak mesta na kojima se popusti mogu ostvariti objavljen na internetu, Sindikat težiti raznovrsnijem informisanju najstarijih, ali tek nakon provere tačnosti informacija.
„Tek ćemo videti koliki će popusti zaista biti, jer neretko pola od navedenog bude neistina. Pokušavamo preko naših udruženja dajemo informacije kojima raspolažemo. Stoga, prvo ćemo proveriti da li su obrazloženja koja nadležni daju istinita, pa tek onda da informišemo ljude“, zaključuje Grabundžija.
Do objavljivanja ovog teksta iz PIO fonda nisu odgovorili na pitanja Danasa.
About The Author
