Ekonomija Autor: N1 Beograd 02. nov 202407:48 2

Pregled najvažnijih priča koje je Forbes Srbija objavio ove nedelje:

1. Mahmud Bušatlija za Forbes Srbija: Bajke o ekonomskom razvoju gospodina doktora Malog

Već 24 godine živimo u „srećnim i berićetnim“ vremenima demokratije i liberalne ekonomije. Svedoci smo svakodnevnog, nikada do sada postignutog rasta, ali ne i razvoja naše ekonomije koji bi rezultirao rastom životnog standarda građana ove „srećne“ zemlje. Svi dosadašnji ministri finansija su bili ponosni na svoj doprinos rastu BDP-a i životnog standarda, osim dr Siniše Malog.

On se ne posvećuje tome na taj način, već je svoje znanje i veštine posvetio rastu BDP-a koji mu dozvoljava da s vremena na vreme poveća minimalne plate i penzije. Tako onda poraste i prosečna plata, ali nikako da poraste kupovna moć stanovnika.

Nadam se da Zavod za statistiku obračunava kupovnu moć, ako ništa drugo da bismo mogli da pratimo razvoj naše ekonomije. Pošto Zavod nije ažuran u prezentaciji tog obračuna javnosti, možemo saznati od Eurostata, na primer, da je Srbija 2023. dostigla oko 45 odsto prosečne kupovne moći EU. Manju kupovnu moć od nas u Evropi ima samo jedna zemlja.

Sa ovim saznanjem, teško je poverovati u izjavu gospodina doktora da samo jedna država u Evropi ima brži rast BDP-a. Uostalom, da li je uopšte važno kojom brzinom raste naš BDP ako to ne prati porast životnog standarda, dostignut rastom kupovne moći?

2. Poznato kolika je plata prvog čoveka NLB banke

Najveće banke u Sloveniji plaćaju po nekoliko miliona evra godišnje za plate menadžmenta.

Predsednik Upravnog odbora NLB banke Blaž Brodnjak prošle godine dobio je ukupno 768.000 evra bruto.

Ovde se 660.000 evra odnosi na fiksni deo naknade (bruto zarada i regres). Oko 14.000 evra su beneficije i bonusi, kao što su korišćenje službenog vozila, razna osiguranja, oslobađanje od plaćanja troškova održavanja bankovni račun i naknadu troškova.

Skoro 93.000 evra odnosi se na varijabilni deo naknade (odloženi deo nagrade za 2021. i 2022. godinu). Recimo da je neto isplata u ovom slučaju gotovo upola manja od bruto.

3. Tatjana Vukić nadzire i državnu i privatne firme i povezana je s dva poznata biznismena

Od Marinike Tepić, potpredsednice Stranke slobode i pravde javnost je nedavno saznala da su aktuelna ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i Tatjana Vukić, članica predsedništva SNS-a, sada postale i biznis partnerke, a ne samo stranačke koleginice.

Ko je Tatjana Vukić u biznis svetu? Ono što se može videti jeste da je Vukić istovremeno u nadzornim telima i u državnom i u privatnom sektoru. Ona je aktuelna predsednica Nadzornog odbora Dunav osiguranja. Takođe, članica je nadzornih odbora firmi Elektrotehnika – Južna Bačka i Energomontaža Kraljevo, koje su u privatnom vlasništvu.

Reč je o kompanijama biznismena Dragoljuba Zbiljića, a posredno je povezana i sa još jednim poznatim imenom srpskog biznisa – Nenadom Kovačem, poznatijim kao Neša Roming.

Dok sa Zbiljićem ima vezu i preko vlasničkog udela u jednoj firmi, s Kovačem sada deli samo istu adresu.

4. Zašto donacije sportskim savezima idu preko Novaka Nedića, a ne Ministarstva sporta

Fudbalski savez Srbije dobio je iz budžeta, tačnije iz tekuće budžetske rezerve 236 miliona dinara, a Košarkaški savez 354 miliona dinara. Ovo piše u rešenjima koja su objavljena u jednom od poslednjih Službenih glasnika, od 18. oktobra. Potpis na ovu odluku stavio je premijer Miloš Vučević, a sredstva sportskim savezima dodeljena su preko Generalnog sekretarijata Vlade Srbije.

Ovo je poslednji, ali svakako ne jedini transfer iz budžetske rezerve pomenutim sportskim savezima. Računica Forbes Srbija pokazuje da je Fudbalskom savezu od početka ove godine do danas preneto 1,26 milijardi dinara ili gotovo 11 miliona evra. Tokom prošle godine taj iznos bio je za oko 200 miliona dinara manji. To pokazuje da transferi ovom sportskom savezu rastu, što je obrnuto proporcionalno učinku fudbalske reprezentacije na velikim takmičenjima.

Transferi Košarkaškom savezu još su veći, gotovo 1,6 milijardi dinara tokom ove godine. Istine radi, i njihov sportski uspeh neuporedivo je značajniji od onog koji je napravila fudbalska reprezentacija.

Novac se daje „radi obezbeđivanja finansijske pomoći potrebne za redovan rad“. Detaljnijeg objašnjenja za šta tačno je novac potrošen nema.

5. Šta to banke žele? Ovaj region je već 20 godina najatraktivniji u svetu za bankare

Region centralne i istočne Evrope i pre 20 godine, a i danas, jedan je od najatraktivnijih za banke. Danas njegov primat ugrožava jedino Afrika. Zato i ne čudi što su se mnoge finansijske institucije borile za svoje mesto pod suncem na ovim prostorima. Ne čudi ni što pojedine zemlje, a tu se posebno izdvaja Srbija, i dalje imaju veliki broj banaka.

Ni udeo na tržištu od tek dva do tri procenta, nekada i manje, ne sprečava neke od banaka da budu i dalje prisutne u regionu.

Primera radi, zarada na tzv. ritejl bankarstvu odnosno pružanju usluga kreditiranja i štednje građanima, u Srbiji je 2006. bila iznad 10% (merena kao odnos ukupnih prihoda od kamata i naknada i ukupne finansijske imovine domaćinstava i njihovih zajmova). Po tom parametru smo bili ubedljivo prvi čak i u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope. Iza nas su bili Ukrajina i Bosna sa oko 8%, a ostale zemlje tek na nivou od 5-6%. U odnosu na zapadnu Evropu, razlika je još drastičnija. U razvijenim evropskim zemljama marža je dosegla tek 2%.

Situacija ni danas nije mnogo drugačija.

About The Author