U narednim danima očekuje se proglašenje vanrednog stanja ili vanredne situacije u Srbiji u sklopu borbe protiv epidemije korona virus, objavili su mediji kasno 14.3.2020. godine , a ujutro 15.marta je potvrđeno da se u toku dana očekuje odluka o upotrebi vojske u civilne svrhe, koja se može okarakterisati kao „međukorak“ ka toj odluci.

Šta znači odluka o upotrebi Vojske Srbije u civilne svrhe, koju danas, kako se očekuje treba da donese predsednik Aleksandar Vučić, regulisano je Zakonom o Vojsci Srbije.

Preuzeto iz Blic

Zakon o vojsci, član 2, predviđa da predsednik Republike ili ministar odbrane po ovlašćenju predsednika Republike, može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomnih pokrajina i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom.

Predsednik je sinoć primio procenu Ministarstva odbrane da rizici i pretnje povodom pandemije korona virusa zahtevaju donošenje hitnih mera iz nadležnosti predsednika Srbije.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je rekao da je sada na predsedniku Srbije da odluči kako i na koji način će iskoristiti svoja ustavna ovlašćenja i staviti sve službe u funkciju života i zdravlja građana.

Uvođenje pojačanog delovanja vojske u civilne svrhe mogao bi biti i korak ka uvođenju vanrednog stanja, koje je, inače, regulisano članovima 87 i 88 Zakona o odbrani.

Član 88 kaže da se zajednički predlog za proglašenje ratnog ili vanrednog stanja utvrđuje na osnovu procene rizika i pretnji po bezbednost Republike i njenih građana.

„Procena iz stava 1. ovog člana koju ministar odbrane istovremeno dostavlja predsedniku Republike i predsedniku Vlade, sadrži ocenu ugroženosti i posledice koje su usled toga nastupile ili mogu nastupiti“, navodi se.

Šta u slučaju vanrednog stanje predviđa ustav, koji ga propisuje i šta će to praktično značiti?

Ustavni propisi

Ustav , u članu 105, propisuje da Skupština donosi odluke, među kojima je i proglašavanje i ukidanje vanrednog stanja, većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Kad Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.

Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.

Po Ustavu Srbije, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

Vanrednu situaciju za celu teritoriju države proglašava Vlada, a na užim teritorijama nadležni su Pokrajinska vlada, gradonačelnici ili predsednici opština.

PROČITAJTE JOŠ…

24 PITANJA O KORONA VIRUSU Epidemiolozi odgovaraju za „Blic“: Da li alkohol pomaže, možemo li da se zarazimo hranom i šta ako smo BILI U KINI?

„IMAM TEMPERATURU, MORA DA SAM ZARAŽEN KORONOM!“ Pre nego što krenete da paničite proverite prvo ovih ŠEST STAVKI

10 STVARI O KORONA VIRUSU Kako se prenosi, kako se zaštititi, ko je najugroženiji i koji su glavni SIMPTOMI

Ako sumnjate da ste ZARAŽENI korona virusom, pozovite neki od ovih TELEFONA širom Srbije

Šta kaže zakon

Po Zakonu o vanrednim situacijama, vanredna situacija je „stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada“.

Pandemija ili epidemija zaraznih bolesti, kao što je korona virus, kao prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi spadaju u elementarne nepogode, odnosno katastrofe zbog kojih može biti proglašena vanredna situacija.

Šta to znači za građane

O mogucnostima uvođenja vanrednog stanja u Srbiji danas je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je pojasnio proceduru na koji način se to čini.

– Vanredno stanje se uvodi ukoliko ministar odbrane pošalje vrhovnom komandatu, predsedniku države, pismo da je ugrožena bezbednost države. Zatim ga šaljemo u skupštinu, ali, pošto je zabranjeno okupljanje više od 100 ljudi, moguće je da predsednik Srbije, predsednik skupštine i vlade, zajedničkim, trostrukim potpisom uvedu vanredno stanje – pojasnio je Vučić.

Kako je kazao, „onda, znate šta to znači“ .

– Ako se uvede vanredno stanje nema više kafića, barova, bisokopa, pozorišta, već vojska na ulice, zna se šta na granici i tako dalje – rekao je Vučić danas na konferenciji za medije.

On je rekao i da vanredno stanje znači potpunu izolaciju i osvrnuo se na pitanje zatvaranje školskih i predškolsih ustanova i fakulteta, navodeći da će, kad god odluka bude doneta, ona biti doneta konsenzusom.

Preuzeto sa TV N1:

Advokat Rodoljub Šabić izjavio je za agenciju Beta da „ne želi da spekuliše o faktičkim mogućnostima da se uvede vanredno stanje“, kako glasi predlog ministra odbrane koji je uputio predsedniku Srbije, navodeći da je „sa pravnog aspekta takva mogućnost izvesno bez osnova“.

Šabić, koji je i prvi poverenik za informacije od javnog značaja u Srbiji, upozorio je da je nužno razlikovati pojmove „vanredno stanje“ i „vanredna situacija“.

„Razlikuju ih i Ustav i zakon, uvode se iz različitih razloga, predlažu ih i o njima odlučuju različiti organi, podrazumevaju različite mere i što je najvažnije bitno se razlikuju po posledicama koje mogu imati za prava gradjana zajamčena Ustavom. „Vanredno stanje“ je situacija uredjena članom 200. Ustava a „vanredna situacija“ Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama“, kazao je Šabić i dodao da vanredno stanje uvodi Narodna skupština. POVEZANE VESTI

Šabić je rekao da su „neosnovane spekulacije da bi u trenutnim konkretnim okolnostima umesto nje to mogli zajednički da urade predsednici Republike, Skupštine i Vlade“.

„Ustav zaista predvidja takvu mogućnost za situacije kad skupština ne može da se sastane ali mi nismo u takvoj situaciji. Ta ustavna odredba ima u vidu faktičku nemogućnost okupljanja poslanika, apsurdno bi bilo tumačiti da se zbog odluke Vlade o zabrani skupova sa preko 100 lica Skupština ne može sastati. Nikakav akt Vlade ili ma kog organa izvršne vlasti ne može biti smetnja za održavanje sednice najvišeg zakonodavnog tela“, rekao je Šabić.

On je rekao i da je „važnije od toga ko odlučuje o vanrednom stanju – pitanje kada se vanredno stanje može uvesti“.

„Prema Ustavu to je onda „kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili gradjana“. Sam termin „ugrožava opstanak“ jasno govori da je reč o krajnje izuzetnim situacijama. Tako se i dredbe člana 87. i 88. Zakona o odbrani koje se pominju kao osnov za predlog ministra odbrane predsedniku republike istovremeno odnose i na uvodjenje ratnog stanja i na uvodjenje vanrednog stanja, očito zbog bezbednosti države, odnosno neposredne ratne opasnosti i slično. Epidemija virusa nije u nadležnosti ministarstva odbrane a koliko god bila neprijatna i opasna izvesno nije nešto što ugrožava opstanak države i naroda“, kazao je Šabić.

Prema njegovim rečima, „posebno je bitno i važno to da proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od nekih Ustavom zajamčenih prava gradjana“.

„S druge strane Zakon o sprečavanju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama odnosi se ne samo na situacije koje „ugrožavaju opstanak“ nego na više mogućih teških, čak katastrofalnih situacija medju kojima izričito navodi epidemije i pandemije zaraznih bolesti. Vanrednu situaciju ne proglašava Skupština nego Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije onda kada su, kako zakon kaže, „rizici i opasnosti takvog obima i intenziteta da njihove posledice nije moguće otkloniti redovnim delovanjem nadležnih službi već su nužne posebne mere, dodatna sredstva i pojačan režim rada“, kazao je Šabić.

On je rekao da je „situacija sa kojom smo suočeni upravo takva“.

Šabić je rekao da je „posebno bitno i važno napomenuti da proglašavajući vanrednu situaciju Vlada ne može propisivati nikakva ograničavanja Ustavom zajamčenih prava gradjana“.