Više od 60.000 penzionera hoće nazad svoje otete penzije

Više od 60.000 penzionera hoće nazad svoje otete penzije

Biznis Autor:Aleksandar Nastevski05. okt. 202109:29

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Više od 60.000 penzionera pokrenulo je postupak za nakandu štete nastale smanjivanjem penzija, gde su tu uračunati i parnični postpuci, ali i predati zahtevi Fondu PIO za priznavanje prava na neisplaćene razlike penzija sa kamatom, podaci su Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije.

Jovan Tamburić iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije kaže za „Novu“ da penzioneri masovnošću ovih zahteva iskazuju svoje nezadovoljstvo i da, kako navodi, šalju poruku vlasti da donesu zakon koji će vratiti neisplaćeni deo imovine svim penzionerima u Srbiji.

Govoreći o isteku roka za pokretanje tužbe 1. oktobra, Tambruć navodi da je to bio rok za pokretanje parničnog postupka za naknadu poslednje rate penzije iz septembra 2018. godine, a ne na celoukupan iznos u skladu sa praksom sudova u Srbiji i Zakona o obligacionim odnosima. Naime, praksa sudova u predmetima penzija pokazuje da su zastarevanje sudili nakon 3 godine.

Iz ovog udruženja navode da ne odustaju od kampanje pozivanja penzionera da podnose zahteve Fondu PIO za donošenje rešenja o priznavanju prava na razliku između isplaćene penzije i one koje su sledovale po rešenju sa kamatom.

„Mi smo pozvali penzionere da pokreću upravni postupak pred Fondom PIO, a nakon toga pred Upravnim i Ustavnim sudom sa ciljem da ne prekinu zastarevanje tog duga države, dok Evropski sud pravde za ljudska prava ne donese odluku u predmetima koji se nalaze pred tim sudom“, kaže za „Novu“ Tamburić.

Svakako, sam postupak nije kratak i on iziskuje višegodišnji period. Na primer, naš sagovornik je pred osnovnim sudom pokrenuo parnični postupak još početkom 2016. godine, a tek u decembru 2020. je njegova žalba došla do Ustavnog suda, gde očekuje da ona bude pred tim sudom 2-4 godine, odnosno da neće biti odluke u njegovom slučaju bar do 2022.

Kod parničnih postupaka, on se pokreće pred osnovnim sudovima pa preko viših i apelacionih sve do Ustavnog i na svakom nivou suda traje otprilike, kako kaže Tamburić, dve do tri godine.

„Mada imali smo nekoliko presuda u korist penzionera još pred osnovnim sudovima u Beogradu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici i Bačkoj Topoli“, ističe Tamburić.

Kada se radi o postupcima pred Fondom PIO, rokovi su, navodi naš sagovornik, 60 dana pred filijalom, pa 60 dana za direkciju Fonda PIO, pa tek nakon toga ide tužba Upravnom sudu, gde sam postupak traje od jedne pa do tri godine,

Reagujući na slike penzionera koji su poslednjeg dana septembra ove godine bili u redovima ispred pojedinih beogradskih filijala Fonda PIO, Tamburić kaže d aje bio iznenađen tolikim brojem ljudi, ali i ukazao na jedan problem.

„Tu imamo jedan problem da je Fond napravio svoj obrazac koji su gurnuli u ruke penzionerima, a taj obrazac nije zakonski zasnovan i nije napisano na osnovu čega se podnosi zahtev za donošenje rešenja“, navodi Tamburić-

Naš sagovornik je pozvao penzionere da podnose zahteve za priznavanje prava, a da će im oni kao udruženje pomagati u samom postupku.

Isto tako, penzionerima u Srbiji je na raspolaganju i grupa Penzioneri Srbije koju mogu naći na Fejsbuku, a gde penzioneri dele savete i razmenjuju iskustva.

Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) istakao je da se pojedinci mogu obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu pod uslovom da se iscrpe svi pravni lekovi u Srbiji, jer u suprotnom neće biti prihvaćena njihova predstavka.

Filipović ocenjuje da postpuci mogu trajati godinama pred domaćim telima jer se često dešava u praksi da Upravni sud vrati odluku na ponovno odlučivanje.

„Problem sa Upravnim sudom je što on kasira odluku i vraća organu na ponovno odlučivanje i vrlo retko donosi odluku u sporu pune jurisdiskcije, tako da se u praksi dešava da ljudi idu u ‘upravnu vrtešku’ i onda sve to može da se oduži godinama. U principu problem je u tome što ceo taj postupak sa Upravnim sudom traje dugo i tako u krug, kao vrteška“, kaže Filipović za „Novu“.