У ВОЈСЦИ СВЕ ВИШЕ ПРИТУЖБИ ЗБОГ ПОВРЕДА ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА
Последњих месеци Војном синдикату Србије, обраћају се запослени у војсци са притужбама и захтевима за правну помоћ због најгрубљих облика кршења основних људских права и слобода. Првенствено због кршења права на рад, задирања у приватан живот, неовлашћено прикупљање података о личности од стране претпостављених чак и о лицима која нису припадници војске као и због неоснованог кажњавања.
Због веома лошег материјалног положаја професионалних припадника војске, где њих око 70% има плате мање од просечне плате у Србији, без права на накнаду исхране у току рада, накнаду превоза до посла у реалном износу и сл. део њих је принуђен да додатно ради и заради. То што део професионалних припадника војске, у своје слободно време ради додатне послове и делатности из непознатог разлога смета надређенима па припаднике који раде код другог послодавца или самостално, а за то немају одобрење начелника Генералштаба или министра одбране, дисциплински се процесуирају у кажњавају.
Проблем постаје већи због чињенице да се професионалним припадницима војске, у коју категорију од пре неколико година спадају и цивилна лица на служби у војсци међу којима је велики број занатлија, не издају одобрења надлежног старешине да раде додатне послове иако ти послови никако не утичу нити ометају вршење службе у војсци. Ово све се дешава и поред чињенице да право на рад и слободан избор рада, свима без разлике гарантују Устав, Европске конвенције о људским правима и конвенције Међународне организације рада које је Србија ратификовала.
Важећи Закон о Војсци Србије, са становишта синдиката, садржи неуставне одредбе преузете из војних закона бивших држава које је време одавно прегазило, а које обавезују професионалне припаднике војске да за додатни рад морају имати одобрење надлежног старешине, као и да уколико то одобрење немају, а врше додатну делатност или раде, чине повреду војне дисциплине.
Такође, све више је случајева у војсци да претпостављене старешине, Војна полиција и ВБА, неовлашћено и незаконито прикупљају податке о приватном животу запослених у војсци, чак и о њиховим ближим и даљим члановима породица претећи им разним санкцијама и мобингујући их ако тражене податке не уступе. Да зло буде веће, запослени у војсци се приморавају да потписују изјаве као да те податке уступају добровољно што јасно указује да су надређени свесни забрањености таквих својих захтева и поступака. Забележени су и случајеви дисциплинских кажњавања запослених у војсци за поступке ван радног времена и ван службе нпр. због учињеног саобраћајног прекршаја са приватним возилом чак и ван граница Србије. Поред тога, дешавало се да се запосленима у војсци од стране надређених забрањује напуштање касарни па и места становања, иако нису наређене мере приправности услед ванредног или ратног стања, нити створени други законски предуслови да се таква наређења издају.
Устав јасно и недвосмислено прописује да људска и мањинска права зајемчена Уставом, могу бити ограничена законом само ако то ограничење допушта Устав и у сврхе ради којих их Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права.
Међутим, иако су професионални припадници војске у радном односу, а не у робовласничком, нејасно је из ког разлога надлежне старешине дају себи за право да се баве приватним животима запослених и тиме шта они раде у своје слободно време, да им без објективног разлога одузимају право на слободан избор рада, а нарочито да запослене у војсци кажњавају због поступака који нису учињени у вршењу војне службе и апсолутно никакве везе немају са том службом, као и да без образложења и основа прикупљају и обрађују њихове личне податке и податке о члановима њихових ужих и ширих породица, пријатеља и сл.
Министарство одбране, које у свом саставу има Инспекторат обране који врши послове инспекције рада, управне инспекције и сл. у више наврата до сада показало је потпуну незаинтересованост за заштиту елементарних људских права и слобода запослених у војсци, као и за поштовање Устава, од Србије потврђених међународних уговора и закона. Напротив у више наврата су и сами министри и њихови најближи сарадници као чланови Владе, на најгрубљи начин кршили људска права запослених у одбрани и ћутали на злоупотребе са најтежим последицама. Због свега наведеног, у циљу заштите права запослених у војсци Војни синдикат Србије, као једини репрезентативни синдикат у делатности одбране, иницираће оцену уставности појединих одредаба Закона о Војсци Србије и покренути друге поступке пред Заштитником грађана и другим националним и међународним институцијама, укључујући подношење тужби и кривичних пријава против одговорних појединаца, како се овакви случајеви више не би понављали и који неминовно значајно утичу на драстичан одлива кадра из наше војске и чине несагледиву штету како војсци тако и уставном поретку и угледу Србије у српској и међународној јавности.
About The Author
