Пензионери као опозиција свакој власти

Свима нам је постало јасно, посебно пре нешто више четири године, да је ПУПС клика одвојена од стварности, довољна сама себи, што је и сврха постојања њихове такозване „партије“ створене да би сопственој врхушки, њиховим породицама, деци, унуцима и пријатељима обезбедила што лагоднији живот. Ради привлачења гласача за коалицију којој припадају, у почетку су говорили о пензијама као стеченом праву, као личној својини сваког пензионера, да би касније, кад је то стечено право СНС оспорила, уз коју се шлепају на власти, почели да као папагаји, безобразно понављају да су пензије редовне, као да су нам они то омогућили и као да пензије нису и раније биле редовне. Истина позивају се на период када пензије због ратова и инфлације коју су произвеле странке које су у садашњој коалицији која врши влат. Као и свака клика, ради очувања својих привилегија, постали су апологети највеће странке надајући се да ће се уз њу хефтати на свим изборима, јер се СПС-у, преко чијих леђа су се домогли разних привилегија, позиција у власти већ неколико пута опасно љуљала и постала неизвесна. У странкама на власти, пензионери су постали само људи бројеви, које уочи избора лажним обећањима треба преварити да у што већем броју гласају за њих. Јер, после избора ми људи бројеви њима више нисмо потребни.

Ни Влади, ни странкама ми нисмо потребни, бар не у садашњем броју: jер оптерећујемо републички буџет из кога се, наводно, финансира фонд ПИО са преко 20 одсто недостајућих пара; правимо гужву по геронтолошким центрима, старачким домовима, чекаоницама разних амбуланти и здравствених установа, па самим тим правимо и велике трошкове узимајући бесплатне лекове са позитивне листе; мувамо се по градским улицама и стварамо гужву по трамвајима и аутобусима ГСП; оптерећујемо социјалне фондове, а неки од нас и народне кухиње; претурамо по контејнерима и брукамо државу на њеном славном путу ка ЕУ…

Нас таквих пензионера – одрекли су се и ПУПС и све странке на власти. И шта нам остаје? Остаје нам да се укључимо у синдикалну организацију која не жели да буде у власти, али која хоће да својом бројношћу утиче на ту власт и да странке и партије подсећа шта је записано у њиховим програмима, посебно оне који се наводно залажу за социјалну правду као што су Вучићев СНС, Дачићев – СПС, Вулинова – Партија социјалиста, Љајићева – Социјалдемократска партија Србије и наравно Кркобабићев – ПУПС. Само са великим бројем чланова можемо се заштити јер више нема никога у кога бисмо се могли поуздати. Да будемо латентна опозиција свакој власти, без обзира које је странке буду сачињавале. Све набројане партије и странке издале су пензионерско гласачко тело. Ниједним амандманом нису покушали да утичу на доношење неуставних закона о отимању дела наших пензија. Само је део опозиционих странака својим амандманима предлагало да се изменама Закона о ПИО регулише повраћај неисплаћених делова пензија и остане законско редовно усклађивање пензија два пута годишње у складу с растом цена и БДП. Само је део опозиционих странака подржао наше протесте против дискриминације и пљачке пензионера неусклађивањем и смањењем пензија. Само су посланици дела опозиционих посланичких клубова у Народној скупштини Републике Србије подржали Акт о покретању поступка оцене уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија достављен Уставном суду Србије на иницијативу Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије.

Нисмо срећни што морамо у пензионерским данима да водимо борбу са носиоцима власти за своја законски остварена права. На то смо натерани дискриминацијом, бесправљем, политичким насиљем и немогућношћу уживања стечених законских права. Од сада водимо борбу само са удружењима, покретима, странкама и савезима који подржавају и преузимају одговорност за остваривање свих стечених права пензионера и старих лица. За достојанство старости!