До када манипулације са пензионерима у Србији

0

Терорисање пензионера и јавности Србије вестима о повећању пензија и додели једнократне новчане помоћи пензионерима је настављено. Уместо директора Фонда ПиО одлуку и вест нам је саопштио председник СНС  на седници Главног одбора коју су преносиле све телевизије под контролом. Иако траје непрекидно, може се рећи да је предизборна кампања за парламентарне изборе у 2020. години бројем телевизија које су је преносиле, почела брже боље и јаче. Једнократна помоћ од 5000 динара у децембру и никад веће повећање у јануару наредне године је вест која пензионерима треба да замени сиромаштво и све до сада отето. Уствари као и до сада, изјава председника је најава избора и манипулација старим и болесним пензионерима која траје годинама. Основне поруке у манипулацији су: успешно извршене финансијске реформе захваљујући одрицању пензионера за постизање финансијске стабилности, да председник свега у Србији води рачуна о стандарду пензионера, да у буџету постоји суфицит, да су пензије никада веће, да ће пензионери добити највеће повећање из реалних извора, да је претходна власт неодговорним повећањем пензија у другој половини 2008. године угрозила финансијску стабилност пензијског система итд. О почетку предизборне кампање говоре и информације о организовању излета пензионера које руководства удружења пензионера плаћају предајом спискова општинским одборима СНС  са подацима својих чланова (  адреса становања, ЈМБГи број телефона).  

Медији који објављују овакве најаве прикривају чињенице о подржављењу Фонда ПиО, дугогодишњој приватизацији односно отимању његове имовине, потпуној обустави редовног усклађивања пензија са растом цена и БДП, игнорисању уставне обавезе државе да пензионерима оштећеним смањењем пензија врати дуг са каматом, да је увећање уз пензију делу пензионера са пензијама до 34 003,9 динара од децембра 2018. године увредљина и јефтина куповина гласова на најављеним изборима, да је наводна финансијска стаблизација постигнута само преко леђа пензионера док су губици јавних предузећа повећани а трошкови за плате запослених у јавном сектору знатно изнад 7% колико је Законом о буџету било одређено.

Умањивањем од 2013. године а затим и потпуном  обуставом редовног усклађивања пензија у складу са растом цена и БДП од 2015. године остварене су највеће уштеде односно отимање од свих пензионера у Србији које се процењују и до 5 милијарди евра у периоду од 2012 до краја 2019. године. Нуђење новчане помоћи после бахатог и ничим оправданаог смањивања куповне моћи пензија је превара на коју наседа највећи број пензионера којима пензија не обезбеђује ни минимум животних потреба и достојанства. У остваривању манипулације незаменљиву улогу имају медији под контролом атуелне власти.

Редовно усклађивање пензија је, уствари, враћање пензионерима дела прихода буџета који је увећан повећањем пореза и акциза на повећане цене роба и услуга. Уколико нема усклађивања, ти увећани приходи буџета се расподељују на друге трошкове а пензије се тако обезвређују јер им се смањује куповна моћ. За редовно усклађивање пензија са растом цена нису потребна додатна финансијска средства јер она већ постоје због увећања прихода буџета од пореза на увећане цене.  Исто тако због повећаних плата долази и до увећања прихода Фонда ПиО од увећаних доприноса ПиО.

Према статистичким подацима инфлација је у периоду од 2012. до 2018. године износила 26,6 одсто а раст БДП 12,1 одсто, што значи да су пензије требале да се ускладе за најмање 26,6 одсто само по основу инфлације а усклађене су само за 15,71% одсто, што значи да су пензионери остали ускраћени само по основу раста цена односно инфлације за 10,89 одсто једнократно, док би парцијално (годишње) усклађивање укупно било и до 15 одсто кумулативно. Треба имати у виду да је процењена инфлација у 2019. години 3-5% па ће укупно заостајање пензија само за инфлацијом на крају 2019. године бити најмање 15 одсто. Најављено повећање пензија од 5 одсто почетком 2020. године не отклања заостајање пензија и показује да актуелна власт наставља са обезвређивањем пензија, дискриминацијом и понижавањем најосетљивије друштвене популације.  Обустављањем редовног усклађивања пензија актуелна власт је исто тако трајно оштетила и око 450.000 нових пензионера којима је почетна пензија одређена на основу вредности општег бода који није адекватно усклађиван са растом цена и БДП.

Смањивањем и неусклађивањем пензија  додатно је урушено поверење у пензијски систем Србије због чега чак и део запослених од послодаваца тражи да им се не уплаћују доприноси на укупну зараду. Неизвесност у стицање пензије потребне за достојанствену старост је и један од разлога за одлазак грађана на рад у правно уређене државе. Тако је у периоду наводног „спашавања“ јавних финасија смањењем и неусклађивањем пензија број уплата на минималну основицу повећан на преоко 750 000 о чему је податке износио тадашњи министар финансија Вујовић у скупштинској расправи о буџету за 2017. годину.  Власт толерише послодавце који   уплаћују доприносе на минималну основицу, а разлику плате дају на руке. И сам председник Србије је неколико пута, говорећи о просечној плати, тврдио да су оне много веће због исплата дела плате на руке.

Наводном реформом јавних финансија актуелна власт је извршила прерасподелу БДП-а тако што је новац од неусклађивања и смањења пензија потрошила  на страначко запошљавање, покривање губитака јавних предузећа и финансирање страних инвеститора. Тиме је прикрила своју неспособност да управља државом поштујући имовинска и стечена права грађана.

Смањивањем и неусклађивањем пензија  додатно је урушено поверење у пензијски систем Србије. Тако је у периоду наводног спашавања јавних финасија смањењем и неусклађивањем пензија број уплата на минималну основицу повећан скоро за 100 одсто о чему је податке износио тадашњи министар финансија Вујовић у скупштинској расправи о буџету за 2017. годину.  Део послодаваца уплаћује доприносе на минималну основицу а разлику плате даје на руке. И сам Председник Србије је неколико пута говорећи о просечној плати тврдио да су оне много веће због исплата дела плате на руке.

Табела 1: Економски показатељи у претходној деценији, у процентима

            2008    2009    2010    2011    2012    2013    2014    2015    2016    2017    2018

Бруто домаћи производ, реални раст        5,7       -2,7     0,7       2,0       -0,7     2,9       -1,6            1,8       3,3       2,0       4,4

Инфалција (просек периода)          11,7     8,4       6,5       11,0     7,8       7,8       2,9       1,9            1,2       3,0       2,0

Номинални раст (бруто) зарада     17,9     8,8       7,5       11,1     8,9       5,7       1,2       -0,5            3,8       3,9       6,0

Номинални раст доприноса           16,3     2,5       1,3       7,6       9,6       6,1       1,1       0,3            4,3       7,6       9,3

Извор: Званичне статистике и обрачун Фискалног савета за наплату доприноса

Смањивањем дела пензија по Закону о привременом уређивању начина исплате пензија, током четири године, од пензионера је отимано око 210 милиона евра годишње. У периоду смањивања пензија од 2014 до 2018. године то је сума од око 840 милиона евра без камата. Укупна „уштеда“ од 2012. године,  смањивањем и замрзавањем редовног усклађивања и смањивањем дела пензија износи преко пет  милијарди евра.

Наводном реформом јавних финасија актуелна власт је извршила прерасподелу БДП-а тако што је новац од неусклађивања и смањења пензија потрошила  на страначко запошљавање, покривање губитака јавних предузећа и финансирање страних инвеститора. Тиме је прикрила своју неспособност да управља државом поштујући имовинска и стечена права њених грађана.

У најави будућег повећања пензија и једнократне помоћи није дат одговор на питање да ли ће увећање уз пензију за преко 1 300 000 пензионера у висини до 5% које су добили корисници  пензија до 34,005 динара остати као популистичка мера актуелне власти на рачун свих пензионера.

Војни пензионери су додатно оштећени јер им је Закључком владе Србије 2015. године о ванредном усклађивању пензија од 1.1.2008. године за 11,06 % у њега урачунатао законски остварено и кориштено редовно повећање пензија у 2007. години, чиме су оштећени за 4,21% и дискриминисани у односу н

Терорисање јавности и пензионера Србије вестима о повећању пензија и додели једнократне новчане помоћи пензионерима је настављено. Уместо директора Фонда ПиО одлуку и вест нам је саопштио председник СНС  на седници Главног одбора коју су преносиле све телевизије под контролом. Иако траје непрекидно, може се рећи да је предизборна кампања за парламентарне изборе у 2020. години бројем телевизија које су је преносиле, почела брже боље и јаче. Једнократна помоћ од 5000 динара у децембру и никад веће повећање у јануару наредне године је вест која пензионерима треба да замени сиромаштво и све до сада отето. Уствари као и до сада, изјава председника је најава избора и манипулација старим и болесним пензионерима која траје годинама. Основне поруке у манипулацији су: успешно извршене финансијске реформе захваљујући одрицању пензионера за постизање финансијске стабилности, да председник свега у Србији води рачуна о стандарду пензионера, да у буџету постоји суфицит, да су пензије никада веће, да ће пензионери добити највеће повећање из реалних извора, да је претходна власт неодговорним повећањем пензија у другој половини 2008. године угрозила финансијску стабилност пензијског система итд. О почетку предизборне кампање говоре и информације о организовању излета пензионера које руководства удружења пензионера плаћају предајом спискова општинским одборима СНС  са подацима својих чланова (  адреса становања, ЈМБГи број телефона). 

Медији који објављују овакве најаве прикривају чињенице о подржављењу Фонда ПиО, дугогодишњој приватизацији односно отимању његове имовине, потпуној обустави редовног усклађивања пензија са растом цена и БДП, игнорисању уставне обавезе државе да пензионерима оштећеним смањењем пензија врати дуг са каматом, да је увећање уз пензију делу пензионера са пензијама до 34 005 динара од децембра 2018. године увредљина и јефтина куповина гласова на најављеним изборима, да је наводна финансијска стаблизација постигнута само преко леђа пензионера док су губици јавних предузећа повећани а трошкови за плате запослених у јавном сектору знатно изнад 7% колико је Законом о буџету било одређено.

Умањивањем од 2013. године а затим и потпуном  обуставом редовног усклађивања пензија у складу са растом цена и БДП од 2015. године остварене су највеће уштеде односно отимање од свих пензионера у Србији које се процењују и до неколико  милијарди евра у периоду од 2012 до краја 2019. године. Нуђење новчане помоћи после бахатог и ничим оправданаог смањивања куповне моћи пензија је превара на коју наседа највећи број пензионера којима пензија не обезбеђује ни минимум животних потреба и достојанства. У остваривању манипулације незаменљиву улогу имају медији под контролом атуелне власти.

Редовно усклађивање пензија је, уствари, враћање пензионерима дела прихода буџета који је увећан повећањем пореза и акциза на повећане цене роба и услуга. Уколико нема усклађивања, ти увећани приходи буџета се расподељују на друге трошкове а пензије се тако обезвређују јер им се смањује куповна моћ. За редовно усклађивање пензија са растом цена нису потребна додатна финансијска средства јер она већ постоје због увећања прихода буџета од пореза на увећане цене.  Исто тако због повећаних плата долази и до увећања прихода Фонда ПиО од увећаних доприноса ПиО.

Према статистичким подацима које је користио Фискални савет у својој анализи „У потрази за економски одрживом и друштвено прихватљивом формулом за усклађивање пензија“  од 6. фебруара 2019. године,  видљиво је да је инфлација у периоду од 2012. до 2018. године износила 26,6 одсто а раст БДП 12,1 одсто ( табела 1.). То значи да су пензије требале да се ускладе за најмање 26,6 одсто, односно усклађивање је сваке године требало да буде најмање 5-6%. Ове чињенице се могу утврдити и поређењем просечне пензије и плате иако је раст плата запослених у делу јавног сектора такође био успорен.

У том периоду су пензије усклађене само за 15,71% одсто, што значи да су пензионери остали ускраћени само по основу раста цена односно инфлације за 10,89 одсто једнократно док би парцијално (годишње) усклађивање укупно било и до 15 одсто кумулативно.  Обустављањем редовног усклађивања пензија актуелна власт је исто тако трајно оштетила и око 450.000 нових пензионера којима је почетна пензија одређена на основу вредности општег бода који од 2013. године није адекватно усклађиван са растом цена и БДП.

Смањивањем и неусклађивањем пензија  додатно је урушено поверење у пензијски систем Србије. Тако је у периоду наводног спашавања јавних финасија смањењем и неусклађивањем пензија број уплата на минималну основицу повећан скоро за 100 одсто о чему је податке износио тадашњи министар финансија Вујовић у скупштинској расправи о буџету за 2017. годину.  Део послодаваца уплаћује доприносе на минималну основицу а разлику плате даје на руке. И сам Председник Србије је неколико пута говорећи о просечној плати тврдио да су оне много веће због исплата дела плате на руке.

Табела 1: Економски показатељи у претходној деценији, у процентима

            2008    2009    2010    2011    2012    2013    2014    2015    2016    2017    2018

Бруто домаћи производ, реални раст        5,7       -2,7     0,7       2,0       -0,7     2,9       -1,6            1,8       3,3       2,0       4,4

Инфалција (просек периода)          11,7     8,4       6,5       11,0     7,8       7,8       2,9       1,9            1,2       3,0       2,0

Номинални раст (бруто) зарада     17,9     8,8       7,5       11,1     8,9       5,7       1,2       -0,5            3,8       3,9       6,0

Номинални раст доприноса           16,3     2,5       1,3       7,6       9,6       6,1       1,1       0,3            4,3       7,6       9,3

Извор: Званичне статистике и обрачун Фискалног савета за наплату доприноса

Смањивањем дела пензија по Закону о привременом уређивању начина исплате пензија, током четири године, од дела пензионера је отимано око 210 милиона евра годишње. У периоду смањивања пензија од 2014 до 2018. године то је сума од око 840 милиона евра без камата. Укупна „уштеда“ од 2012. године,  смањивањем и замрзавањем редовног усклађивања и смањивањем дела пензија износи неколико  милијарди евра.

Наводном реформом јавних финасија актуелна власт је извршила прерасподелу БДП-а тако што је новац од неусклађивања и смањења пензија потрошила  на страначко запошљавање, покривање губитака јавних предузећа и финансирање страних инвеститора. Тиме је прикрила своју неспособност да управља државом поштујући имовинска и стечена права грађана.

У најави будућег повећања пензија и једнократне помоћи није дат одговор на питање да ли ће увећање уз пензију за преко 1 300 000 пензионера у висини до 5% које су добили корисници  пензија до 34,005 динара остати као популистичка мера актуелне власти.  

Војни пензионери су додатно оштећени јер им је Закључком владе Србије 2015. године о ванредном усклађивању пензија од 1.1.2008. године за 11,06 % у њега урачунатао законски остварено и кориштено редовно повећање пензија у 2007. години, чиме су оштећени за 4,21% и дискриминисани у односу на остале пензинере у Србији. О наведеној дискриминацији се води судски поступак пред Вишим судом у Београду.  

После свега може се доказано утврдити да се са болесним и осиромашеним пензионерима увелико манипулише. 

Има ли одговора на питање: До када?

а остале пензинере у Србији. О наведеној дискриминацији се води судски поступак пред Вишим судом у Београду који 3.9.2019. године у 11 сати има заказано рочиште у поступку.

После свега може се доказано утврдити да се са болесним и осиромашеним пензионерима увелико манипулише. 

Има ли одговора на питање: До када?

About The Author

Оставите одговор