Preuzeto sa sajta Novi standard

Vilijam Engdal

Fajzerova vakcina je zasnovana na eksperimentalnoj tehnologiji „mRNK genetičkog uređivanja” koja nikada do sada nije primenjena ni pri pravljenju običnog leka, a kamoli vakcine

Bil Gejts aktivno finansira i promoviše nove, neproverene vakcine, koje bi trebalo da nas makar delimično zaštite od grozne prevremene smrti izazvane novim koronavirusom, te nam navodno omoguće nastavak „normalnog“ života. Farmakološki gigant Fajzer je objavio rezultate ispitivanja na ljudima, za koje tvrdi da su spektakularni. Primenjena je eksperimentalna tehnologija poznata kao genetičko uređivanje (eng.: „gene editing“), tačnije RNK genetičko uređivanje – novitet koji nikada pre nije korišćen za vakcine. Pre nego što pojurimo da se pelcujemo, nadajući se imunitetu, trebalo bi da naučimo više o ovoj radikalno eksperimentalnoj tehnologiji i njenom manjku preciznosti.

Finansijski svet je eksplodirao devetog novembra, kada je farmakološki džin Fajzer, sa svojim nemačkim partnerom Biontehom, izdao saopštenje za medije u kojem se navodi da je ovaj dvojac razvio vakcinu za COVID-19, sa stopom efikasnosti od 90 odsto (17. novembra je saopšteno da je efikasnost 95 odsto; prim. NS). Kontroverzni šef američkog NIAID-a (Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti, prim. prev.), Toni Fauči, pohitao je da nahvali ovu vest, a EU je saopštila da je kupila 300 miliona doza ove skupe nove vakcine. Ako pitate finansijska tržišta, pandemiji je maltene odzvonilo.

Sumnjivi događaji

Međutim, izgleda da Albert Burla – direktor Fajzera – nije tako samouveren kako bi se iz njegovih tvrdnji moglo zaključiti. Istog dana kada je njegova kompanija izdala dotično saopštenje o rezultatima testiranja vakcine, prodao je 62 odsto svojih akcija u Fajzeru, zaradivši milione. Instrukciju za prodaju podesio je pomoću specijalnih mehanizama još u avgustu tako da se ne vidi da se radi o „insajderskoj prodaji“, međutim takođe se postarao da tajming bude odmah nakon američkih izbora i nelegitimnog medijskog određenja Džoa Bajdena za izabranog predsednika. Deluje kao da je Burla bio u priličnom sukobu interesa kada je istog dana izdao saopštenje za medije.

Kada je u javnost procurelo da se Fajzer letos obavezao da američkoj vladi dostavi 100 miliona doza vakcine, Burla je pred medijima lagao i poricao da je njegova kompanija za razvoj vakcine dobila bilo kakav novac od Trampove administracije. Dodatna u nizu sumnjivih radnji Fajzera je činjenica da je ova kompanija prvo saopštila novosti timu Džoa Bajdena, umesto relevantnim agencijama američke vlade. No, ovo je daleko od najalarmantnijeg povodom mnogo hvaljenog saopštenja Fajzera.

Fajzer, poznat po svojoj vijagri i drugim lekovima, uortačio se sa malom nemačkom firmom iz Majnca – Biontehom – koja je razvila radikalnu tehniku mRNK kako bi proizvela novu vakcinu protiv koronavirusa. Bionteh je osnovan tek 2008. godine. Sporazum sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts potpisao je septembra 2019. godine, tik pred obelodanjivanje prisustva novog koronavirusa u kineskom Vuhanu i tik pre nego što je Bionteh napravio svoj berzanski debi. Sporazum je obuhvatao saradnju u oblasti razvoja nove mRNK tehnike za tretiranje kancera i HIV-a. Interesantno je da je saopštenje za medije od 5. septembra 2019. godine, u kojem se navodi kako „Gejts fondacija u Biontehu vidi potencijal za dramatično suzbijanje HIV-a i tuberkuloze u svetu“, obrisano.

Bionteh takođe ima sporazum sa jednim od najvećih proizvođača lekova u Kini – farmaceutskim društvom sa ograničenom odgovornošću „Šangaj Fosun“ (poznat i kao „Fosun farma“) – za razvoj zasebne verzije mRNK vakcine protiv koronavirusa za kinesko tržište. Aj Min Huj, predsednik globalnog programa za istraživanje i razvoj pri Fosun farma rekao je u avgustu: „Doziranje prvog kineskog subjekta [vakcinom] BNT162b1 predstavlja prekretnicu globalnog ko-razvojnog programa u Kini. Tesno sarađujemo sa Biontehom i regulatornim telima kako bismo procenili bezbednost i efikasnost BNT162b1 i drugih mRNK vakcina-kandidata“.

Ovo znači da ista nemačka biotehnološka kompanija stoji iza kovid vakcina koje se navrat-nanos guraju u Kini, SAD i EU. Vakcina se u alarmatno kratkom roku gura do konačnog odobrenja.

Upozorenje Fajzerovog potpredsednika

I američke i evropske vlasti, a verovatno i kineske, preskočile su standardnu fazu ispitivanja na životinjama u kojoj se koriste feretke i pacovi; odmah su prešli na ljudske zamorčiće. Ispitivanja na ljudima otpočela su krajem jula i početkom avgusta. Rok od tri meseca je nečuven u testiranju novih vakcina. Norma je nekoliko godina. Usled nivoa globalne panike koju je generisala Svetska zdravstvena organizacija povodom koronavirusa, oprez je u potpunosti odbačen. Proizvođači vakcina imaju pravni imunitet, što znači da ne mogu biti tuženi ako ljudi umru ili budu zdravstveno oštećeni njihovim vakcinama.

Ali najalarmantnija činjenica o novoj Fajzer-Bionteh vakcini na bazi genetičkog inženjeringa je to što genetički modifikovana mRNK za potrebe vakcina za ljude nikada pre nije bila odobrena. Važno je istaći da su dvogodišnja ispitivanja pacova hranjenih genetički modifikovanim kukuruzom prskanim Monsantovim „Raundapom“ bogatim glifosatom pokazala da se tumori, kao i oštećenja jetre i drugih organa, pojavljuju nakon devet meseci. Ranija ispitivanja, na osnovu kojih je Monsanto tvrdio da nema opasnosti, trajala su po tri meseca. Slično je i sa vakcinama na bazi genetički modifikovane mRNK, koje se na brzinu uvode u upotrebu nakon manje od 90 dana ispitivanja na ljudima.

Dr Majkl Jidon odgovorio je nedavno na javni komentar, postavljen na jednoj društvenoj mreži, od strane kolege iz Ujedinjenog Kraljevstva: „Sve vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa su po definiciji nove. Nijedna od vakcina-kandidata nije u razvoju više od par meseci“. Jidon je potom dodao: „Ako bilo koja takva vakcina bude odobrena za upotrebu, u bilo kojim okolnostima koje nisu eksplicitno eksperimentalne, smatram da će se raditi o obmani primalaca u dimenzijama koje su kriminalne. Ovo iz razloga što ima tačno nula ljudi-dobrovoljaca… koji mogu da pruže više od par meseci informacija o bezbednosti nakon primanja vakcine“.

Jidon je prilično kvalifikovan za dotične kritičke komentare. Kako ističe u svom komentaru: „Imam diplomu iz biohemije i toksikologije, kao i istraživački doktorat iz farmakologije. Proveo sam 32 godine radeći na farmaceutskim istraživanjima, pretežno za razvoj novih lekova za poremećaje pluća i kože. Bio sam potpredsednik Fajzera i direktor biotehnološke kompanije koju sam osnovao (Ziarko, koji je preuzeo Novartis). Znam mnogo o razvoju novih lekova“. Dakle, bio je na vrlo visokoj poziciji u Fajzeru.

Ljudski zamorčići

Vakcina Fajzer-Bionteh eksperimentalna je i daleko od zagarantovano bezbedne, uprkos činjenici da Fajzer, EU i notorni doktor Toni Fauči deluju spremno da je daju stotinama miliona ljudi.

Eksperimentalna tehnologija bazirana je na prilično novoj vrsti manipulacije genima, poznatoj kao „uređivanje gena“ (eng.: „gene editing“). U čuvenom članku, objavljenom 2018. godine u Forin afersu ­– inače časopisu njujorškog Saveta za spoljne odnose – Bil Gejts je poneseno promovisao novu CRISPR tehnologiju za uređivanje gena kao nešto što će moći da „transformiše globalni razvoj“. Tada je istakao da njegova Gejts fondacija finansira razvoj uređivanja gena u oblasti vakcina, kao i za druge potrebe, i to već deset godina.

No, da li je tehnologija za cepanje i spajanje ljudskih gena toliko apsolutno bezbedna da vredi rizikovati njenu primenu u novoj eksperimentalnoj vakcini koja nikada pre nije korišćena na ljudima? Suprotno tvrdnjama Bila Gejtsa, naučni odgovor je „ne“, jer nije dokazano da je bezbedna. U stručnom članku objavljenom oktobra 2020. godine u časopisu Trendovi u genetici, autori zaključuju da je „obim mogućih molekularnih događaja usled manipulisanja genomima potcenjen, a da dotična tehnologija ostaje nepredvidiva, kako u predloženoj, tako i u drugim namenama“.

Dr Romeo Kuihano, penzionisani profesor farmakologije i toksikologije na Koledžu medicine pri Univerzitetu u Manili, istakao je neke od opasnosti primenjivanja eksperimentalnog uređivanja gena u vakcinama za ljude. Kuihano upozorava na „opasnost da bi vakcina zapravo mogla da osnaži patogenost virusa, ili ga učini agresivnijim usled poboljšanja zasnovanih na antitelima (eng.: antibody-dependent enhancement, ADE), kao što se desilo u prethodnim studijama eksperimentalnih vakcina za životinje. Ako se tako nešto dogodi na velikom uzorku ljudi, ishod bi mogao da bude katastrofalan.

Ovi ozbiljni neželjeni efekti uopšte ne moraju biti detektovani na kliničkim ispitivanjima, naročito onim visoko pristrasnim i opterećenim sukobima interesa vakcinaških kompanija. Čak i kada dođe do otkrića značajnog neželjenog efekta, to obično biva „gurnuto pod tepih“. On navodi slučaj još jedne Gejtsove mRNK vakcine-kandidata, one Modernine, u kojem je „troje od 15 ljudskih eksperimentalnih subjekata iz visoko dozirane grupe pretrpelo ozbiljne i medicinski značajne simptome. Moderna je, međutim, zaključila da je vakcina ‘generalno bezbedna i solidno tolerisana’ (od strane organizma, prim. prev.), o čemu su korporativni mediji momentalno izvestili, zataškavajući pravu opasnost“.

On ističe: „Egzogena mRNK je inherentno imuno-stimulativna, što je odlika koja istovremeno može biti i korisna i štetna. Može da pruži korisnu aktivnost, a može i da inhibira ispoljavanje antigena i tako negativno utiče na imuni odgovor. Paradoksalni efekti urođenog imunog opažanja različitih formata mRNK vakcina nisu potpuno shvaćeni“. Kuihano dodaje: „Vakcina bazirana na mRNK takođe bi mogla da podstakne potentan tip 1 interferonskih reakcija (interferon je protein koji stvaraju ćelije imunog sistema, kao odgovor na prisustvo patogenih faktora kao što su virusi, bakterije, tumori, itd; prim. prev.), koji se vezuju ne samo za upale, nego i za autoimune bolesti, a mogu dovesti i do koagulacije krvi i formiranja patoloških trombova“.

Kockanje sa životima

Kuihano, u obimno dokumentovanom članku, piše: „Pored drugih opasnosti, virusno-vektorisane vakcine mogle bi da dovedu do mešanja sa prirodno nastalim virusima i tako proizvedu hibridne viruse sa nepoželjnim svojstvima prenosa i virulentnosti. Moguće ishode rekombinovanja je praktično nemoguće kvantifikovati precizno sa postojećim alatima i znanjem. Rizici su međutim realni, o čemu svedoče pojave mutiranih tipova virusa, pojačane patogenosti i neočekivano ozbiljnih neželjenih reakcija (uključujući smrt) nakon hazarderskih kampanja masovnih vakcinacija i prethodno neuspelih pokušaja razvoja himeričnih vakcina primenom tehnologije genetskog inženjeringa“.

Bil Gejts, proizvođači mRNK vakcina poput Fajzer-Bionteha i Moderne, te njihovi tesni saradnici kao što je dr Toni Fauči sa NIAID-a, očigledno se kockaju sa ljudskim životima u svojoj jurnjavi da nam ubrizgaju ove eksperimentalne vakcine. Važno je napomenuti da su isti dr Fauči i njegov NIAID patentirali vakcinu za denga groznicu, poznatu kao Dengvaksija, koju prodaje Sanofi-Paster, a kao „esencijalnu“ promoviše Svetska zdravstvena organizacija još od 2016. godine. Robert F. Kenedi mlađi ukazao je da su Fauči i NIAID „još od kliničkih ispitivanja znali da postoji problem paradoksalne imune reakcije“, ali su je bez obzira na to dali stotinama hiljada filipinske dece. Procenjuje se da je najmanje 600 vakcinisane dece umrlo pre nego što je država obustavila vakcinaciju.

Očigledno je da se uvreženi princip opreznosti – „Ako imaš ozbiljne sumnje, ne čini to“ – ignoriše od strane Faučija, Fajzera, Bionteha i drugih koji jurcaju da odobre novu mRNK vakcinu za koronavirus. Tehnologija mRNK tek treba da iznedri odobren lek, a kamoli vakcinu.

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

About The Author