Пензија и социјално давање нису исто

Kако се предизборна кампања за изборе у 2022. години захуктава тако се медији под контролом власти све више баве пензијама и социјалним давањима. Али, следећи медијска упутстава са Андрићевог венца, праве се да та два института не разликују. Након што је променом састава Управног одбора Фонда власт отела право пензионера да управљају својом имовином, сада намеравају да, „гарантоване пензије“ и „социјалне пензије“ исплаћује из Фонда ПИО. То је разлог нимало случајног изједначавања појмова.

Пензија и социјална давања се појмовно разликују

Пензија је право из социјалног осигурања стечено уплатама доприноса ПиО или посебним достигућем у спорту и уметности. Социјална су повремена или стална давања државе грађанима који се налазе у стању социјалних потреба. Како се Фонд ПиО претежно финансира уплатама доприноса ПиО и допуном из буџета по основу створених обавеза државе, он не може бити заједнички казан и за социјална давања (социјална пензија или било која друга давања). Тиме би исплата социјалних пензија била вршена на рачун доприноса ПИО. Државна, гарантована или социјална пензија треба да се финансира само из буџета и ни у једној држави се не остварује из фонда чији су власници они који су уплатама доприноса стекли право на пензију и оних који уплатама доприноса очекују пензију по том основу.

Radikalsko izjednjačavanje penzija

Стиче се утисак да странке актуелне власти имају план да непосредним управљањем и реформом пензијског система доведу до пензионерске уравниловке у којој би преко 70 одсто пензионера, без обзира на уплате доприноса ПиО, добило једнаке пензије. Предизборно обећање вредно поштовања да није на рачун пензионера који имају пензије веће од просечних. Остатку пензионерске популације су непотпуним усклађивањем са инфлацијом и растом БДП или зарада од 2012 до 2018. године, пензије изгубиле на куповној вредности и до 25 одсто да би се омогућила наведена прерасподела од наводно богатих ка сиромашним пензионерима под „радикалско напредњачким“ слоганом „свима једнаке пензије“. Просечна пензија од 60 одсто просечне плате у 2012. години смањена на 45 одсто просечне плате у 2020. години само што се пензије мање од 34 000 динара, поправљају „увећањем уз пензију“ за које се због нетраспарентности финансијског пословања Фонда ПиО не може утврдити да ли се исплаћују из буџета. У прилог овој тврдњи иде изјава министарке за рад почетком јула ог. да су пензије у категорији запослених исплаћене на рачун доприноса ПиО. Заговорницима једнаких пензија не пада на памет, да и доприносе које уплаћују сада запослени изједначе, јер би било праведно, да се за пензије које ће у будућности бити изједначене, уплаћује иста висина доприноса.

И ми се, као удружење, залажемо за повећање најниже пензије али треба разликовати стечено право на пензију од социјалне помоћи или државне пензије. Социјална помоћ или социјална пензија су теме за институције које се баве социјалном политиком и морају бити јасно одвојене од доприносом зарађених пензија из Фонда ПИО.

Начин како сада власт намерва да „части“ грађане, без доприносима зарађене пензије, завлачећи руку у џеп „богатијих“ пензионера и правећи уравниловку за 70% пензионера, допринеће можда очувању власти на следећим изборима, али ће трајно уништити смисао постојања Фонда ПИО и уплате доприноса ПиО. Тако ће бити настављена прикривена пљачка Фонда уз непрекидну представу да је власт доброчинитељ пензионера. Изигравањем (бољих и постојећих) решења пензијског система и уставних и институционалних начела, на помолу је превара којом ће власт у своју корист а на рачун садашњих и будућих пензионера „частити“ социјалне пензионере.

Фазе нетранспарентне реформе пензијског система

Очигледно је да се нетранспарентна „реформа“ пензијског система реализује у више фаза.

У првој фази пензије су проглашене опасношћу за финансијску стабилност државе, неуставно је преузето управљање Фондом ПиО, обустављено редовно усклађивање пензија, а делу пензионера су пензије смањене. После укидања Закона о привременом уређивању начина исплате пензија властодршци игноришу уставну обавезу да око 850 000 милиона евра узетих од пезионера, по том закону, врате под тржишним условима. Истовремено су пензионерима у предизборним кампањама редовно исплаћиване једнократне помоћи. Одакле? И наравно, вест о удељивању помоћи пензионерима није саопштавао председник управног одбора или директорка Фонда ПиО него лично он, председник СНС и Републике Србије и власник живота око милион 680 хиљада пензионера. Помоћ пензионерима је појачана и са хеликоптреским еврима, из страних кредита, за време пандемије ковида-19. Да се не ради о правди већ о предизборном поткупљивању око милион пензионера говори и игнорисање дискриминације око 160 000 пољопривредних пензионера који примају најнижу или гарантовану пензију од око 12 800 динара, која је знатно мања од најниже пензије у категорији запослених и самосталних делатности. Узалуд Милан Кркобабић, стара девојка за слуђивање пензионера у Србији, најављује ревитализацију села, а није приметио беду у којој живе пољопривредни пензионери у руралним деловима Србије. Властодршци неће да примете и да део младих одлази са села и из Србије и због бедних пензија. Због свега, у често понављану изјаву председника Србије о највећим пензијама у историји, све мање пензионера верује, јер пензију мере по ономе што са њом могу платити и купити. Уосталом за време Слободана Милошевића пензије јесу биле номинално највеће, чак у милијардама, али се са њима и боновима куповало само брашно, со, шећер и уље…

У другој фази наведене реформе власт је усвојила српски модел „швајцарске формуле“ којом се пензије усклађују са задршком од 18 месеци и „открила“ да се Фонд ПиО може дотирати из буџета само са 15 до 20 одсто потреба. У исто време изменама Закона о ПиО доприноси за ПиО су смањени за 0,5 одсто, јер је власт тако, на рачун садашњих и будућих пензионера, смањила оптерећење послодаваца не налазећи други начин за то. Док позајмљеним новцем који „бацају из хеликоптера“ неселективно повећавају куповну моћ становништва, непрекидно подсећају да је то резултат економије која наводно има највећи раст у Европи и шире. Наравно да игноришу чињеницу да ми знамо да се позајмљеним новцем тренутно замазују очи и заслепљује разум. Највећи раст БДП у Србији постигнут је почетком 2017. године, када је због промене методологије процене БДП исти увећан за око 4,6 милијарди динара због процењених прихода од проституције, сиве економије и трговине дрогом. Чињеница да нам је БДП од 2012. године највише увећан сивом економијом, проституцијом и дрогом никога не забрињава. Финансијско пословање Фонда ПиО везују за буџет тако да без обзира на финансијски план, Фонд из буџета добија само неопходна финансијска средства да исплати пензије, али не и средства која су предвиђена Планом. Када би се радило по, од стране НСРС, усвојеном финансијском плану РФ ПиО, какав год био, Фонд би остваривао вишкове на крају финансијске године. Оствареним вишковима Фонд би могао штошта урадити на ревитализацији имовине Фонда и повећању стандарда пензионера. Фонд ПиО годинама, игнорише захтеве за приступ информацијама од јавног значаја о структури прихода Фонда остварених уплатама доприноса, обвезницима ослобођених од уплате доприноса ПиО, о највећим дужницима и обавезама државе које има због ослобађања страних инвеститора и страначких тајкуна да уплаћују доприносе ПиО за своје запослене. Нетранспарентност финансијског пословања, од актуелне власти отетог Фонда ПиО, није случајна.

У трећој фази која би, према писању медија под контролом власти, започела пред крај 2021. године, била би уведена „социјална пензија“ и повећана најнижа или гарантована пензија. Њима би, поред око милион пензионера који имају пензије мање од 30 000 динара било обухваћено и око 250 000 грађана Србије који нису уплаћивали доприносе ПиО и сада немају пензију. Био би то прворазредан предизборни балон који би био надуван и из доприноса ПиО. Иако подржавамо циљеве, не слажемо се са начином његовог остваривања. Доприноси ПиО, по Закону о ПиО, треба да се користе за пропорционално усклађивање пензија, а не за финансирање најниже-гарантоване и социјалне пензије.

Прикривање и манипулације приходима Фонда ПиО

Подржављењем Фонда ПиО власт прикрива приходе од доприноса ПиО и поред минималних дотација из буџета приказује их као део буџета што они по Закону о ПиО нису. Иако „увећање“ уз пензију треба да се исплаћује на рачун буџета то се не ради, па Фонд и поред повећаних прихода од доприноса не остварује вишкове, јер се они користе за покривање обавеза које су требале да се покрију новцем из буџета.

Синдикати запослених који уплаћују доприносе би, ради заштите права својих чланова, заједно са организацијама пензионера, морали наметнути експертску анализу и јавну расправу о начину управљања Фондом ПиО, расподели прихода и створеним обавезама државе у финансирању обавеза Фонда ПиО. Социјалне пензије никако не би требале да се исплаћују из Фонда ПиО бар док управљање њиме не преузму његови стварни власници јер већински представници странака у управном одбору Фонда то, досадашњим радом на заштити права пензионера и имовине Фонда, не гарантују. Друга могућност је да се формира државни фонд ПиО који би био финансиран из буџета и у којем би права остваривали само пензионери војске, полиције, безбедносних служби и корисници националне и социјалне пензије. Само на такав начин би био чист рачун између Фонда ПиО и државе ма ко њиме у политичком смислу управљао.

Обавезујемо се, да ћемо одати посебно јавно признање редакцији и новинару који председнику Републике Србије, на конференцији за медије, постави питање: Зашто се игнорише обавеза враћања дуга пензионерима настао због смањења пензија од 2014. до 2018. године, јер то није у складу са чланом 58. Устава Репубилике Србије.