Иницијатива за оцену уставности и законитости члана 155. Закона о ПИО

УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНИСАНИХ
ВОЈНИХ ЛИЦА СРБИЈЕ
Дечанска 14, Београд

МБ: 28176864, ПИБ: 109039155,

Тел. 064 2354113, 0113139102, Е-mail: uspvls.beograd@gmail.com
број 107/21 од 24.12.2021. године

УСТАВНИ СУД

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

БЕОГРАД

Предмет: Иницијатива за покретање поступка ради оцене уставности члана 155.Закона о ПИО (Сл. гл. РС бр. бр.75/14 ).

Подносилац: Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије, из Београда , Ул. Милоша Црњанског 12, МБ: 28176864, ПИБ: 109039155, коjе заступа председник удружења Јован Тамбурић из Београда, Милоша Црњнског 12, 11271 Сурчин, Београд, ЈМБГ: 0604956480046 .

На основу члана 168. став 2. Устава Републике Србије (Сл. гл. РС, бр. 83/06) и члана. 50. став.1 Закона о Уставном суду (Сл. гл. РС, бр. 109/07, 99/2011), подносимо

ИНИЦИЈАТИВУ

за покретање поступка ради оцене уставности и законитости члана 155. Закона о ПИО објављен у(Сл. гл. РС бр. бр.75/14 ) у (даљем тексту: Закон) јер није у сагласности са Уставом Републике Србије, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.

О б р а з л о ж е њ е

Измењеним чланом 155. Закона ПИО који је усвојен 26.12.2014. године (Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидсом осигурању објављен у Сл. гласник РС бр.75/14) извршено је подржављење управљања РФ ПиО што није у сагласности са Уставом РС, опште прихваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима и представља суштинско поништавање владавине права и масовно кршење људских права. Влада РС преузимањем већинског управљања Фондом ПИО спроводи приватизацију имовине РФ ПИО супротно инетересима његових власника као и политичке кампање преко новчане помоћи коју додељују пензионерима пред изборе.

Одредбом члана 153. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, прописано је да Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање управљају представници осигураника, послодаваца и корисника права, што подразумева њихову једнакост, као и пропорционалност у управаљању Фондом, а не превагу или доминацију једне групације над другом, нити доминацију било ког трећег над њима. У члану није наведена Влада РС као представник- субјекат у управљању РФ ПИО. Међутим чл. 155. (Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидсом осигурању објављен у Сл. гласник РС бр.75/14) Закона о ПИО противно прокламованом приципу једнакости, Влада РС, преко своја 4 представника које преко министарстава одређује у Управни одбор Фонда од укупно 7 чланова Управног одбора, је, и de facto маргиналозовала групацију осигураника односно запослених у Србији, послодаваца и корисника пензија дајући им право да имају само по једног предстaвника, супрoтно принципу једнакости и пропорционалности, онемогућивши им на тај начин да равноправно одлучују и доносе одлуке од интереса за њихове групације, као и за пословање Фонда у целини у којем се прикупљају и обезбеђују средства за пензијско и инвалидско осигурање. Истовремено смањивањем броја чланова управног одбора са 21 на 7 чланова смањен је капацитет знања потребног за управљање и контролу за сада по количини новца који годишње прође кроз њега, највећег пословног система у држави. Смањивањем броја представника и броја правних лица која дају своје представнике смањена је и јавна демократска контрола рада фонда ПИО. Њиме сада формално управља само 7 лица а стварно то чини Влада Републике Србије. Ово је посебно изражено јер је истим законом укинут и Надзорни одбор Фонда.

Овим чланом Закона о пензијском и инвалидском осигурању прекршена је Забрана опште дискриминације прописана чланом 1. Протокола број 12. уз Конвенцију о заштити људских права и основних слобода која гласи:

„Уживање свих права утврђених законом осигурано је без дискриминације по било којем основу као што је пол, раса, боја коже, језик, вероиспосвест, политичко или друго мишљење, нацинално или социјално порекло, веза са неком мањином, имовинско стање, рођење или други статус.“ и

„Никога ни један орган власти не сме дискриминисати ни по којем основу, као што је то наведено у ставу 1.“

На такав начин је одредбом члана 155. Закона о ПИО прекршен чл. 21. Устава РС и члан 1. Протокола уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, обзиром да се врши дискриминација од стране Владе РС у односу на представнике осигураника-раднике, кориснике права-пензионере и послодаваце који су заступљени у Управном одбору Фонда, чињеницом да је састав Управног одбора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање такав да неосновано даје примат Влади РС-држави која има своја четири представника у Управном одбору Фонда у односу на по једног члана из реда осигураника-запослених, корисника права-пензионера и послодаваца.

Запосленима организаваним у синдикате, послодавцима организованим у репрезентативну организацију послодаваца, као и корисницима права организованим у удружења и синдикате пензионера је, онемогућено и ограничено право да равноправно учествују у управљању и доношењу одлука које се односе на њихова права, обавезе, као и друга питања од интереса за чланове поменутих групација. Ово представља кршење и личних права преко 3,8 милиона осигураника-запослених, корисника права-пензионера и послодаваца у Републици Србији.

Законом нити другим прописима није регулисано по ком основу Влада РС односно држава остварује већину у Управном одбору Фонда, да ли је то по основу чињенице што се и држава може појавити као послодавац, па као послодавац бира своја 4 представника и већински управља Фондом или то пак чини по неком другом основу.

Ако је став законодавца приликом доношења одредбе чл.155 била у чињеници да Влада РС као послодавац учествује у управљању Фондом, те да као таква има право да бира своја 4 представника у Управни одбор Фонда, таквим ставом и тумачењем прекршена је Конвеција бр.144 Међународне организације рада и Препорука бр.152 о трипартитним консултацијама Међународне организације рада, која под појмом „репрезентативне организације“ подразумева најрепрезетативније организације послодаваца и радника који уживају право на слободу удруживања, што је у конкретном случају оспореном одредбом прекршено, јер држава иако се појављује као послодавац у конкретном случају нема репрезентатативност, нити има статус организације која предстaвља послодавце да би могла да има примат у погледу управљања Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање.

Уколико је овим чланом Влади РС, независно од чињенице што не поседује репрезентативност, признат статус послодавца и следствено томе дато јој право да бира 4 члана Управног одбора и већински управља Фондом извршена је дискриминација у односу на представнике осигураника и кориснике права, имајући у виду чињеницу да представници послодаваца заједно са Владом РС као послодавцем у Управном одбору Фонда имају укупно 5 представника у односу на по једног из реда осигураника- радника и корисника права-пензионера што неспорно представља њихову дискриминацију и стављање у неравноправни положај.

Истом Препоруком прописано је да су послодавци и радници равноправно заступљени у свим органима у којима се обављају консултације у економској, социјалној и радној области што је овом одредбом Закона неспорно повређено, јер је очигледно да послодавци и радници нису равноправно заступљени у Управном добору Фонда као органу управљања Фондом у којем се обављају консултације и доносе одлуке у социјалној и радној области.

Када се има у виду да у складу са чланом 151. Закона о ПИО, РФ ПИО:

осигурава сва лица која су по овом закону обавезно осигурана и која су се укључила у ово осигурање;
утврђује основице за плаћање доприноса у складу са овим законом;
обезбеђује наменско и економично коришћење средстава,
ствара резерве за осигурање и стара се о увећању средстава на економским основама;
обезбеђује непосредно, ефикасно, рационално и законито остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања и организује обављање послова за спровођење осигурања;
врши контролу пријављивања на осигурање као и контролу свих података од значаја за стицање, коришћење и престанак права;
организује и спроводи пензијско и инвалидско осигурање, у складу са законом; односно обавља послова из сфере како социјалне тако и радне области.

Очигледно, да је чланом 155. Закона о ПИО нарушена једнакост, равноправност и трипартитност свих групација које би морале равноправно бити заступљене у погледу одлучивања и доношења одлука из наведених свера социјалне и радне области, како је то напред наведеном Препоруком прописано.

Сагласно чл.153. Закона о пензијском и инвалидском осигурању Фондом равноправно управљају представници осигураника, послодаваца и корисника права, те је, насупрот томе одредбом чл.155. прекршена Забране опште дискриминације и у односу на старија лица, односно на групацију корисника права, односно пензионера чији број данас у Републици Србији износи преко 1.660.000.

Чланом 155 је повређена Забрана опште дискриминиције и када је популација инвалидских пензионера у питању, обзиром да у Управном одбору Фонда није заступљена ни са једним представником, те ни на који начин не могу учествовати у стварању и спровођењу политике која директно утиче на њихова права, обавезе и благостање и поред чињенице што у Републици Србији има преко 320.000 инвалидских пензионера, који имају своје регистровано репрезентативно удружење.

Ако је став законодавца, доношењем чл.155, био да Влада РС већински преко своја 4 члана у Управном одбору управља Фондом као ЈП или државним органом исти је у потпуности неоснован и противан Уставу и закону, обзиром да РФ ПИО није државни орган, нити јавно предузеће у којем држава има оснивачка права, по ком основу би држава могла већином чланова Управног одбора Фонда управљати истим, већ Организација обавезног социјалног осигурања, као специфична организација којом равноправно управљају представници осигураника, послодаваца и корисника права, односно пензионера у којој се обезбеђују средства за пензијскко и инвалидско осигурање.

Уколико је законодавац државу третирао као донатора, па јој на тај начин омогућава већинско одлучивање и управљање Фондом, за такав став такође нема ни Уставно ни законско утемељење и не оправдава дискриминаторски однос који је успостављен у односу на остале социјалне партнере, односно групације радника, послодаваца и кориснике права, тим пре што дотације фонду не представљају правни основ на основу којег држава већински може управљати Фондом.

Подаци према којима је Република Србија учествовала у финансирању Фонда у периоду од 2011-2014 године и око 42% потребних финансијских средстава не могу бити основ подржављења управљања фондом јер дотације државе фонду зависе и од расхода државе које су неоправдано угурани у Фонд као и од ефикасности државних органа у спровођењу прописа о обавезним уплатама доприноса запослених.

Наиме, управо је држава својим мерама и активностима подстакла чињеницу и довела себе у ситуацију да буде принуђена и да као јемац-донатор учествује у делимичном финансирању фонда, када се учешће трансфера из буџета Републике Србије у финансирању расхода РФ ПИО повећао са око 14% средином деведесетих година на око 42 % колико је износило 2014. године, стављајући у надлежност Фонда финансирање расхода који не спадају у корпус права из пензијског и инвалидског осигурања, као што су обавезе финансирања здравствене заштите пензионера, обавезе финансирања накнада за туђу негу и помоћ, телесно оштећење и накнада из инвалидског осигурања, финансирања пензија по посебним прописима, финансирања најнижих пензија и сл… Према изјавама надлежних, у 2021. години, дотације буџета РС РФ ПИО смањене су на око 22 одсто. Процене аналитичара пензијског система да дотације РФ ПИО од стране буџета РС могу бити и око 16 % када би држава преузела наметнуте обавезе фонду које нису из области ПИО. Став да држава треба већински да управља фондом због његовог дотирања из буџета не може бити оправдање за то.

Поред напред наведеног одредбом чл.155. Закона о ПИО Влада Србије је преко већинског управљања Фондом неосновано преузела и управљачка права над имовином Фонда иако имовина РФ ПИО није ни у државној, нити у јавној својини, већ у приватној својини којима Фонд управља у своје име, а за рачун његових осигураника и корисника.

Имовина Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање чија се вредност процењује на преко 10 милијарди еура, није ни у државној ни у јавној својини, како је то прописано Законом о јавној својини (Сл.Гласник РС бр.72/11, 88/13, 105/14, 104/16) који у чл.3. ст.2. прописује “ под јавном својином из става 1. овог члана не сматрају се ствари организација обавезног социјалног осигурања“, те следствено томе Република Србија , односно држава није легитимисана нити власна да управља и располаже имовином Фонда, како јој је то омогућено спорним чланом 155. Закона о ПИО.

До ступања на снагу садашње одредбе чл.155. Закона о ПИО имовином Фонда равноправно су управљали и њоме располагали представници корисника права ( 7 чланова која су именовала удружења пензионера)., представници осигураника (7 чланова које су именовали репрезентативни синдикати у складу са Законом о раду, једног који је именован из реда репрезетативног удружења послодаваца и једног који је именован од стране удружења пољопривредника на нивоу Републике)., и представници Владе РС.

Важећом одредбом чл.155. Закона о ПИО међутим на штету корисника права, осигураника и послодаваца противно правима и слободама која су им до тада била зајамчене, број представника корисника права и осигураника је смањен и сведен на по једног представника, док министарства Владе Републике Србије неосновано именују четири представника, чиме је омогућено управљање имовином Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од стране невласника, односно Владе РС која има већину у Управном одбору Фонда.

Чланом 3. Закона о основама својинско-правних односа прописано је да физичка и правна лица могу имати право својине на покретним и непокретнстима стварима, као и да власник ствари има право да своју ствар држи, да је користи и да њоме управља у границама предвиђених законом. Истовремено Устав Републике Србије својим чл.58 прокламује право на имовину којим се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, као и да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.Чланом 1. I Протокола уз Конвецију о људским правима и основним слободама, прописано је да „Свако физичко и правно лице има право на неометано уживање имовине. Нико не може бити лишен своје имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним овим законом и општим начелима међународног права.“

Непокретности које чине имовину Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, ни на који начин нису стечена средствима Републике Србије, већ су искључиво стечена из доприноса као личних средства осигураника, као и средствима послодаваца и корисника пензија, којим средствима је управљао Фонд у своје име, а за рачун осигураника,послодаваца и корисника права, а не државе, те се Влада РС следствено томе и не може појављивати као титулар права својине на стварима у својини Фонда како јој је то омогућено спорном одредбом члана 155. Закона о ПИО. Одузимањем и ограничењем права својине Фонда у корист Владе РС преко већинског управљања Фондом без доношења посебног закона о јавном интересу утврђеном на основу закона, на основу којег се право својине одузима, односно ограничава, прекршен је чл. 58. Устава Републике Србије, уз истовремено кршење члана 1. Протокола I. уз Конвенцију о заштити људских права и слобода.

Важећим одредбама члана 155. Закона о ПИО Републичлки фонд за пензијско и инвалидско осигурање је као организација обавезног социјалног осигурања de facto на флагрантан лишена свог права својине, супротино позитивним законским прописима, Уставу и потврђеним међународним уговорима.

Поред тога неспорна је и чињеница да је и сам Уставни суд Реплублике Србије заузео став и дао уставне гаранције о забрани смањења достигнутог нивоа људских и мањинских права, да ни највишим правним актом,а да не говоримо о законским решењима не може бити укинуто или смањено неко право или слобода која је предходно била зајамчено (Одлука Уставног суда бр.Iуз-479/2014) као што је то учињено спорном одредбом чл.155 Закона о ПИО којим су смањена права представника осигураника и корисника права која су предходно имали, сводећи њихове представнике у Управном одбору Фонда са 15 на маргиналан и симболичан број од два представника.

Предлог

На основу изложеног, предлажемо Уставном суду да, након спроведеног поступка оцене уставности Закона и сагласности са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, донесе одлуку којом ће утврдити да члн 155. Закона о ПИО није у складу са Уставом Републике Србије и потврђеним међународним уговорима и да ради отклањања последица насталих применом овог члана, својом одлуком, одреди начин њиховог отклањања, односно начин њеног извршења.

подносилац:

Јован Тамбурић, председник

Линк до снимка конференције за медије 27.12.2021. године у МЦ ВСС

ttps://fb.watch/a9-w3YOcHV/