Јавна расправа о Предлогу стратегије за унапређење положаја старих лица у периоду од 2024 до 2030. године

Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије је на позив Министарства за бригу о породици и демографију доставило своје примедбе на Предлог стратегије о унапређењу пложаја старих лица.

Министраство за бригу о породици и демографију

Драгомир Кнежевић, dragomir.knezevic@minbpd.gov.rs

Примедбе на Предлог стратегије за унапређење положаја старијих лица у Републици Србији

Поштовани,

Достављамо Вам мишљења и предлоге за измене и допуне Предлога стратегије за унапређење положаја старијих лица у Републици Србији.

И поред признања да сте после скоро 9 година ипак приступили изради предлога стратегије наш утисак је да сте то урадили нетранспарентно и без сарадње са организацијама пензионера које су формално заступници највећег броја старих лица. Јавну расправу сте такође организовали нетранспарентно јер нисте објавили информацију о месту и времену јавне расправе па ми то чинимо на овакав начин.

Сматрамо да је Предлог непотпун без уношења и разраде обезбеђења достојанства старих лица у Србији које је угрожено неодговарајућим економским положајем старих лица и недовољним капацитетима домова за њихов смештај.

Предлажемо да се Предлог стратегије мења у следећим деловима:

ВИЗИЈА И ОСНОВНА НАЧЕЛА СТРАТЕГИЈЕ

Сигурна будућност (сигурност), квалитетан живот и достојанство, уз одржив систем интегрисаних услуга које подржавају здраво и активно старење, представљају стратешки оквир јавне политике која омогућава лицима старијим од 65 година да буду социјално обезбеђена, уважена и укључена као ресурс у заједницу са свим својим капацитетима и бољу информисаност старијих, уз високу сензибилност заједнице, спровођењем активности са равноправним учешћем старијих у свим областима живота (политичком, социјалном, економском, културном и спортско рекреативном)

Сматрамо да 3. Принцип стратегије (Превенција дискриминације и насиља – приступ основним правима, услугама и ресурсима, поштовање достојанства, индивидуалне аутономије и заштите свих људских права и основних слобода;), није у потпуности разрађен јер не може бити поштовања достојанства појединца уколико држава у оквиру својих могућности не обезбеди потребна финансијска средства и услуге.

Предлажемо да се концепт „активног старења“ замени с концептом „достојанственог и активног старења“ тако да формулација уводног дела II одељка „СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА КВАЛИТЕТАН ЖИВОТ“, гласи:

Као један од могућих одговора на економске популационе изазове, усваја се концепт достојансвеног и активног старења. Концепт достојанственог и активног старења представља радикалан заокрет у промишљањима о унаппређењу положаја старијих лица у РС, и усмерен је на институционалну заштиту, збрињавање старијих и социјалну инклузију старијих, која се ослања на обавезу државе да обезбеди достојанствен живот старијих грађана, доприносе у периоду радног ангажовања, знања, вештине и компетенције, а посебно на искуство које су старији стекли током живота.

Предлажемо посебну целину у делу „Стварање услова за квалитетан живот са поднасловом“ :

Достојанствено старење

Достојанствено старење подразумева обезбеђење финансијских средства и услуга потребних и довољних за подмирење елементарних животних, здравствених и социјалних потреба без обзира да ли је лице остварило право на пензију довољну за подмирење наведених потреба. Социјално економски положај преко 60 одсто пензионера је незадовољавајући јер им остварена пензија не омогућава достојанствено старење, заправо живе у беди. У тој групи се налази и око 500 000 пензионера и старих лица екстремно угрожених јер примају пензије или социјална давања која су мања од 24 000 динара која су у Србији одређена као линија сиромаштва… Око 140 000 пољопривредних пензионера је и дискриминисано јер им је најнижа пензија ( пензија коју до одређеног износа дотира држава без обзира на пензију остварену по основу година радног стажа и уплаћених доприноса ПИО) одређена тако да буде мања од најниже пензије у категорији запослених и самосталних делатности.

У делу „Институционална подршка“, предлажемо допуну која би конкретизовала мере државе, локалне самоуправе и локалне заједнице на обезбеђењу помоћи потребне старим лицима:

За непосредно праћење социјално-економског положаја и потреба старих лица локална самоуправа и локалне заједница се посебно организују тако да стално имају увид у појединачни положај и потребе старих лица на својој територији. Тако би на нивоу месне заједнице могла бити формирана комисија за праћење положаја и пружање помоћи старим лицима. Иако би удружења пензионера требала да се баве тим питањима она су окренута пре свега лицима која су здрава и друштвено активна док им лица чланови удружења, којима је потребна помоћ у решавању разних проблема остају изван видокруга. О лицима која нису чланови удружењ пензионера или немају пезију нико не води бригу. На такав начин би локална заједница преко свог органа за социјална питања имала увид у стање и могла да предузима конкретне мере за решавање проблема старих лица која немају породицу или им она не пружа подршку у потребној мери. У комисијама на нивоу месних заједница би могла да се ангажују лица на волонтерској основи или би добијала и потребну накнаду. Та помоћ би се огледала у обиласку и разговору са усамљеним лицима, помоћ-упућивање ради решавања имовинско правних питања, одвођењу лекару, куповини потребних намирница и лекова, набавци огрева итд. У овом тренутку већина локалних самоуправа издвајају средства за помоћ старима али је питање коме се она даје. Удружења пензионера одобрена финансијска средства од стране локалних самоуправа најчешће користе за организовање излета за чланове који могу партиципирати и који су социјално активни. Годишњим планом финнсирања РФ ПИО за побољшање стандарда пензионера годишње издваја се преко 6 милиона евра са планом да се она увећају а која би се смисленије могла користити за циљано помагање угроженијим категоријама пензионера.

У Републици Србији не постоје потребни капацитети за смештај старих у домове па би то требао да буде један од тежишних циљева у планском периоду.

У анализи постојећег стања недостаје конкретнија анализа економског положаја пензионера и старих лица која нису остварила право на пензију на основу које би се могле планирати активности за његово побољшање.

У делу IV. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ, општег циља: Унапређење квалитета живота лица старијих од 65 година, предлажемо додавање два посебна циља којима би квантификовали побољшање социјално економског положаја пензионера као најбројније групе старих лица и то:

1а) Побољшање економског положаја пензионера и старих лица тако да просечна пензија не може бити мања од 50 одсто просечне плате и да најнижа-гарантована пензија не буде мања од износа потребног за минималну потрошачку корпу.

1б) побољшање економског положаја породичног пензионера/ке тако да пензија не може бити мања од најниже – гарантоване пензије.